Bitka na Frigidu

Izvor: Wikipedia

Bitka na Frigidu (danas Vipavi u Sloveniji) vođena je 5. i 6. septembra 394. između vojski Istočno Rimskog carstva i Zapadnog Carstva. Teodosije I predvodio je vojsku Istočnog Carstva, a Evgenije i magister militum Arbogast su bili na čelu vojske Zapadnog rimskog carstva.

Poraz Zapada je bio jedan od odlučujućih događaja rimske istorije: poslednji put u istoriji Rimskog carstva vlast nad čitavim Carstvom je ponovo bila u rukama jednog čoveka, Teodosija I. Što je možda još značajnije, Evgenijev poraz opredelio je bržu i pouzdaniju hristijanizaciju Zapada.

Događaji koji su prethodili bitki[uredi - уреди]

Teodosije I, pobednik u bitki bio je poslednji vladar ujedinjenog Carstva.

Uglavnom paganski senat bio je već duže vremena (još od Konstantina Velikog) u svađi sa hrišćanskim carevima koji su stolovali u Milanu i Carigradu. Senatori su često zahtevali povratak paganizma, često ističući da je hrišćanstvo ugrozilo tradicionalnu rimsku religiju koja je omogućila veliki uspeh rimske države u prošlosti. Carevi su isticali prednosti hrišćanstva. Ali, ovo je bila više akademski nesporazum.

Međutim, 15. maja 392. Valentinijan II je pronađen mrtav u svojoj rezidenciji u današnjem Beču. On je inače bio pristalica jeretičkog arijanstva, ali je bio istovremeno veoma oštar prema ostacima paganizma na Zapadu.

Posle Valentinijanove smrti, Arbogast magister militum, bio je stvarni vladar Zapada. Odnosi između njega i Teodosija I su se se zaoštrili: izgleda da je Teodosije verovato da je Valentinijan bio ubijen. U to je verovala Teodosijeva žena, inače rođena sestra mrtvog Valentinijana.

Arbogast se nadao da će postići sporazum sa Teodosijem. Ipak, kada je postalo jasno da će se Teodosije odlučiti za rat, Arbogast je rešio da postavi svog pretedenta na presto Zapada.

22. avgusta 392. Arbogast je za cara postavio Evgenija, učitelj retorike. Za to postavljenje bila je i tadašnji pretorijanski prefekt kao i većina senatora. Ali, neki senatori se nisu slagali sa ovom odlukom.

Evgenije je, postavši car, imenovao nekoliko paganskih senatora na važne položaje u Zapadnom rimskom carstvu. Takođe, posvetio je paganski oltar Pobede kao i hram Venere i Rome u Rimu. To je izazvalo proteste uticajnog episkopa Ambrozija Milanskog, a još više je izazvalo Teodosijevo podozrenje.

Kao hrišćanin, Teodosije I je bio šokiran povratkom paganstva na Zapadu. Pored toga, i dalje je ostalo nerešeno pitanje Valentinijanove smrti. Evgenije je nastavio sa provokativnim potezima, uklanjajući sve dostojanstvenike na Zapadu koje je svojevremeno postavio Teodosije kada je predavao vlast Valentinijanu.

Kada su poslanici sa Zapada stigli sa zahtevom da se Evgenije prizna za cara Zapada, Teodosije I se nije izjasnio striktno, ali nije ni odbio mogućnost sporazuma. Ipak, na kraju, Teodosije je svog dvogodišnjeg sina Honorija proglasio za cara Zapada januara 393. godine, što je u stvari bila implicitna objava rata.

Teodosijeve pripreme[uredi - уреди]

U sledećih godinu ipo dana Teodosije je pripremao svoje trupe za napad.

Maja 394. vojska istoka je krenula iz Konstantinopolja. Među vojskom je bilo mnogo varvarskih pomoćnih trupa. Naročito su bili brojni Goti. Sam car Teodosije I je predvodio svoju vojsku, a među njegovim oficirima bio je i docnije čuveni Vandal Stilihon.

Vojska Istoka je prešla Panoniju i stigla je do Julijskih Alpa. Teodosiju i njegovim vojskovođama je bilo čudno što su glavni putevi kroz planinske klance bili nečuvani. Arbogast, na osnovu iskustva koja je stekao u borbi protiv uzurpatora Magnusa Maksimusa, odlučio je da brani samo Italiju a da alpske prelaze ostavi nebranjene. Arbogastove jedinice sastojale su se mahom od Franaka.

Tako je Teodosijeva vojska stigla u blizinu Akvileje, kod reke Frigida, prvih dana septembra.

Bitka[uredi - уреди]

Teodosije je odmah napao. Prvo su napali njegovi Goti, ali ovaj napad nije doneo neki rezultat. Dan je završen pobedom Zapada, Evgenije je u svom logoru slavio uspeh, a Arbogast je poslao svoje jedinice da zatvori alpske prelaze kako poraženi neprijatelj ne bi pobegao.

Ali, Teodosije je sledećeg jutra ponovo napao. Dok je trajao napad došlo je do velike oluje, a jak vetar je zasmetao vojskama Zapada. Arbogastove jedinice su bile ovim pokolebane, a Teodosije je tako gotovo neočekivano pobedio.

U ishodu, Evgenije je bio zarobljen i doveden pred Teodosija. Zamolio je milost, koju nije dobio. Glava mu je odrubljena. Arbogast je uspeo da pobegne, ali, svestan da će brzo biti uhvaćen, posle nekoliko dana je izvršio samoubistvo.

Evgenije na novcu. Nakon bitke, ovaj zapadno-rimski car je bio zarobljen i ubijen a njegova glava je bila izložena u Teodosijevom logoru.

Posledice[uredi - уреди]

Bila je to konačna pobeda Teodosija, bez obzira što je i on pretrpeo velike gubitke. Zapadni pagani su se brzo predali Teodosiju, koji je postao poslednji car ujedinjenog Carstva.

Bitka je bio poslednji pokušaj pagana da se suprotstave pobedi hrišćanstva. Pobeda istoka je takođe ubrzala propast rimske vojske na zapadu, što je ubrzalo propast Zapadnog rimskog carstva u celini.