Bitka kod Toulousea (721)

Izvor: Wikipedia
Bitka kod Tuluza
Segment Mavarskog osvajanja Iberijskog poluostrva
Datum 9. jun 721.
Lokacija Tuluz, Francuska
Rezultat Akvitanska pobeda
Zaraćene strane
Akvitanija Omejadski Kalifat
Komandanti i vođe
Odo Akvitanski Al Sam ibn Malik al-Kavlani

Bitka kod Tuluza odigrala se 9. juna 721. kraj Tuluza u Francuskoj izmeću muslimanskih snaga Omejidskog kalifata i Franaka iz Akvitanije. U toj bici muslimanske snage su poražene, čime je Franačka pod Karlom Martelom dobila dovoljno vremena da se pripremi za veliki pohod 11 godina kasnije.

Opsada Tuluza[uredi - уреди]

Al Sam ibn Malik al Kavlani je bio valija (guverner) muslimanske Španije (al-Andaluz). Prikupio je veliku vojsku iz Severne Afrike, Jemena i Sirije s ciljem da osvoji Akvitaniju, koja je formalno bila vojvodstvo pod Franačkim suverenitetom, ali u praksi je bila prilično nezavisna. Al Kavlani je opsedao Tuluz, najznačajniji grad Akvitanije. Vojvoda Odo Akvitanski je odmah otišao da traži pomoć. Vratio se tri meseca kasnije, kada je grad bio iscrpljen i gotovo pred padom.

Odov iznenadni napad[uredi - уреди]

Kad je Odo Akvitanski napustio Tuluz Muslimani su postali previše samouvereni i ulenjili su se u svojim vojničkim aktivnostima. Nisu održavali dovoljno jaku spoljašnju obranu oko svoga logora, a nisu više ni vršili temeljite i neprekidne izviđačke aktivnosti. Kada se Odo Akvitanski nakon tri meseca vratio mogao je odmah izvesti iznenadni napad na muslimanske snage, koje su opsedale Tuluz. Iznenadni napad na ogromne muslimanske snage izveo je 9. juna 721. i ta bitka je danas poznata pod imenom bitka kod Tuluza.

Rasturio je iznenađene muslimanske snage, a pobio je one koji su ostali. Mnogi su pobegli bez oružja i opreme. Al Kavlani je uspeo da pobegne samo sa delom svojih snaga, ali ubrzo je umro, tako da je komanda nad jedinicama ostala u rukama Abd Al Rahmana, koji postaje Emir Al-Andaluzije.

Posledice i značaj bitke[uredi - уреди]

Emir Abd al Rahman je ponovo skupio veliku vojsku u Severnoj Africi, Jemenu i Siriji i napao je Franačku punom snagom 732. Taj put Odo Akvitanski je pretrpeo katastrofalan poraz u bici kraj Bordoa. Bordo je popljačkan, a stanovništvo poklano. Muslimanska vojska je pljačkala i ubijala duboko po unutrašnjosti Franačke. Odo Akvitanski je tražio pomoć ma dvoru Merovinga. Majordom Karlo Martel je pristao da pomogne pod uslovom da Odo ponovo prizna franački suverenitet.


Islamska invazija Zapadne Evrope je zaustavljena u čuvenoj bici kod Poatjea 10. oktobra 732. u kojoj je Karlo Martel zaustavio muslimansku invaziju na Evropu. Istoričari smatraju bitku kod Tuluza takođe veoma značajnom, jer je dala dovoljno vremena Karlu Martelu da ojača vlast i da izgradi armiju veterana.

Karlo Martel je izveo niz kontroverznih poteza, kao oduzimanje crkvene imovine, da bi njome kupovao pristalice. Osiguravao je svoju severnu granicu na bilo koji način, uključujući podmićivanja u mnogim slučajevima. Pomoću crkvene imovine i mirnije severne granice sakupio je dovoljno novca za vojsku i da se pripremi za ono posle. Oduzimanjem crkvene imovine navukao je veliko neprijateljstvo crkve, ali posle bitke kod Poatjea crkva je uvidela nužnost jake franačke armije. Njegovi veterani su u bici kod Poatjea uspeli u naizgled nemogućem zadatku. Pešadija je odolevala oklopnoj konjici bez dugih strela. Tih 11 godina od bitke kod Tuluza do bitke kod Poatjea omogućilo je da Karlo Martel potpuno osigura vlast, da ima lojalnu vojsku i da istrenira veterane koji su odolevali muslimanskoj najezdi u bici kod Poatjea.

Odo Akvitanski je bitkom kod Tuluza kupio vreme potrebno Karlu Martelu da se pripremi za veliku invaziju. Odo Akvitanski je ostao gotovo zaboravljen, a Karlo Martel se slavi kao spasilac Evrope.