Biometrijski pasoš

Izvor: Wikipedia

Biometrijski pasoš jeste pasoš koji sadrži biometrijske podatke osobe.

Podaci se pored zapisa na papiru pasoša zapisuju i u poseban čip. U čipu se nalaze i informacije potrebne radi prepoznavanja geometrije lica, otisaka prsta i izgleda mrežnice.


Ovaj pasoš je skoro nemoguće falsifikovati i zloupotrebiti a veoma teško je i njegovo uništenje odnosno uništenje čipa koji se nalazi unutar pasoša i koji čuva podatke.

Iako su se mnoge organizacije za zaštitu ljudiskih prava odupirale korišćenju biometrijske tehnologije i uvođenju novih biometrijski pasoša, uvelo ih je većina razvijenih zemalja, ali i mnoge druge širom sveta.


Srbija spada u grupu zemalja koje su uvele najsavremeniji oblik biometrijskog pasoša.


Pasoš Srbije u sebi sadrži RFID (Radio-frekventni identifikator). RFID u pasošima imaju Norveška (2005), Japan (1. mart 2006), većina zemalja Evropske unije (oko 2006), Australija i SAD (2007), Srbija (jul 2008), Crna Gora (2008), Republika Koreja (avgust 2008), Albanija (januar 2009), kao i Bosna i Hercegovina (2009).


Standard za RFID pasoše definisala je Organizacija međunarodne civilne avijacije (ICAO) u dokumentu ICAO 9303 zasnovana prema ISO/IEC 14443.


E-pasoš[uredi - уреди]

Prvi RFID (E-pasoš) izdala je Malezija 1998. godine.

Galerija[uredi - уреди]

Različiti biometrijski pasoši.