Berlinski S-voz

Izvor: Wikipedia
S-Bahn-Logo.svg

Berlinski S-voz je metro sistem kojim upravlja firma Berlin S-Bahn GmbH, ogranak Nemačkog voza. Berlinski S-voz se sastoji od 16 linija i integrisan je sa većim delom sistema Berlinske podzemne železnice U-voz. U-voz je sistem pod kontrolom Berlinskog saobraćajnog preduzeća (BVG).

Berlinski S-voz se sastoji od linija koje čine glavni prsten, saobraćajući kroz gradsko jezgro i prigradskih linija povezanih sa glavnim prstenom. Tri linije koje čine prsten su: die Stadtbahn-centralna linija, die Nord-Süd Bahn-prvenstveno podzemna Sever-jug linija i prstenasta uzdignuta linija die Ringbahn. Geografski gledano, prstenasta uzdignuta linija ima oblik pseće glave, te se zbog toga kolokvijalno među Berlinscima zove kao Hundekopf (Pseća glava).

Trenutne linije[uredi - уреди]

Karta berlinskog S-voza

  • S1 Oranienburg - Nord-Süd Bahn - (Wannsee), Potsdam Hbf
  • S2 Bernau - Nord Süd Bahn - Blankenfelde
  • S25 Hennigsdorf - Nord Süd Bahn - Nordbahnhof
  • S26 Potsdamer Platz - Nord Süd Bahn - Teltow Stadt
  • S3 Ostbahnhof - Erkner (see notes)
  • S41 Gesundbrunnen - Ringbahn - Gesundbrunnen (Circular Service clockwise)
  • S42 Gesundbrunnen - Ringbahn - Gesundbrunnen (Circular Service anti-clockwise)
  • S45 Gesundbrunnen - Ringbahn - Flughafen Berlin-Schönefeld
  • S46 Gesundbrunnen - Ringbahn - Königs Wusterhausen
  • S47 Gesundbrunnen - Ringbahn - Spindlersfeld
  • S5 Strausberg Nord - Stadtbahn - Spandau
  • S7 Ahrensfelde - Stadtbahn - Wannsee
  • S75 Wartenberg - Stadtbahn - Spandau
  • S8 Birkenwerder - Ringbahn - Zeuthen
  • S85 Waidmannslust - Ringbahn - Grünau
  • S9 Grunewald - Stadtbahn - Flughafen Berlin-Schönefeld

Linija S25 je deo linije S2, dok si linije S41, S42, S45, S46 i S47 deo prstenaste linije koje zajednički dele veći deo rute.

Napomene[uredi - уреди]

S3 trenutno saobraća od Istočne stanice zbog građevisnkih radova nad Gradskim vozom zbog pripreme za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006.

Istorija[uredi - уреди]

S-ban datira iz 1924. godine. Formiran je kao transportni prigradski uzdignuti sistem. Na određenim delovima, vozovisu prolazili kroz tunele.

Nemačke narodne železnice (Deutsche Reichsbahn) su prvi vlasnici S-voza u Berlinu. Eliktrifikacija međugradskih linija je završena oko 1929. Potom je počela izgradnja tunela koji bi spojio dve linije sa severa i juga. Ovaj tunel, koji bi se zvao Sever-jug voz, je bio jedan od glavnih projekata Nacista. Otvoren je u dva sektora. Prvi, od severa ulice Unter neb Linten, je otvoren u vreme kadaje Berlin bio domaćin olimpijade 1936. Drugi sektor preko Potsdamer placa je otvoren posle Drugog svetskog rata, a njegova igradnja je počela oktobra 1939.

Mnogi delovi S-voza su bili zatvoreni tokom rata. Voz Sever-jug je srušen 2. maja 1945 od strane SS trupa tokom finalne bitke za Berlin. Tunel je obnovljen 1947. g.

Posle rata, Berlinu je dat spesijalni status kao „grad četiri sektora“, opkoljen ruskom okupacionom zonom, koja će kasnije postati Nemačka Demokratska Republika ili NDR. Saveznici su odlučili da S-voz u zapadnom sektoru nastavi sa radom pod upravom Deutsche Reichsbahna, koje od tada upravljao i železničkim sistemom u Istočnoj Nemačkoj. (Železnica u Zapadnoj Nemačkoj je kontrolisana od strane Nemačkog voza.)

Zbog posleratnih netrpeljivosti Zapada i Istoka i početka Hladnog rata, Berlin je postao žrtva sukoba. S-voz je uprkos sukobima nastavio da saobraća kroz sve okupacione zone. Izgrađeni su granični prelazi. Od 1958, neke S-voz linije saobraćaju tako što ne staju ni na jednoj stanici u Zapadnom Berlinu, vraćajući se na istok da ne bi podlegli graničnoj kontroli. Od tada, svim radnicima istočnonemačke vlade je bilo zabranjeno da koriste S-voz kroz Zapadni Berlin.

13. avgusta 1961. Zapadni Berlin je fizički odvojen od Istočnog Berlinskim zidom kada je podeljen i berlinski javni saobraćaj u dva sistema. Stanica Fridrihštrase je podeljena i postala je početna stanica.

9. januara 1984, Berlinsko saobraćajno preduzeće je preuzelo kontrolu nad S-vozom u Zaopadnom berlinu. Sistem je izmenjen tako što jedna linija saobraća na Gradskoj liniji a dve na vozu Sever-jug. Posle rušenja Berlinskog zida, počelo se se velikom obnovom berlinskog S-voza. Oba sistema su se ujedinila, i ponovo su potpala pod nacionalnu železničku kompaniju. Prstenasta linija je konačno obnovljena 2002. godine.

Linije po brojevima koje su nekada saobraćale:

Videti takođe: Lista berlinskih U-voz i S-voz stanica

Vanjske veze[uredi - уреди]

Napomena:
Članak je sa Vikipedije na engleskom jeziku preveo korisnik Pokrajac i zbog toga se u njemu mogu naći eventualne stilske i gramatičke greške.