Bela I od Mađarske

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Bela I., mađarski kralj)
Bista kralja Bele I u Nacionalnom memorijalnom parku u Opustaseru

Bela I, mađ. I. (Bajnok/Bölény) Béla (r. 1016 – †11. septembar 1063), mađarski kralj, vladao u periodu (1060-1063). Bela potiče od mlađe grane Arpadovaca i proveo je sedamnaest godina u izgnanstvu, najverovatnije i najviše, u Poljskoj. U Mađarsku se vratio na zahtev svog brata, kralja Andraša I koji mu je dodelio upravu nad trećinom kraljevstva. Bela nije hteo da prihvati nasledno pravo Solomona, sina kralja Andraša, na tron i ustao je protiv svog brata. Bela je uspeo da porazi svoga brata i domogne se prestola ali nije uspeo da toliko ojača svoju vlast da bi njegovi sinovi postali direktni naslednici.

Biografija[uredi - уреди]

Bela je bio drugi po redu[1] sin vojvode Vazula, i rođak Stefana I, prvog mađarskog kralja. Majka mu je bila Vazulova konkubina, ćerka člana Tatonj (-{Tátony}-) familije, koji je i dalje poštovao paganske običaje svoga naroda.[2].

Jedini preostali sin Stefana I, Emerik (-{Szent Imre}-) je 2. septembra 1031. poginuo u lovu. Kralj Stefan je hteo da osigura pozicije hrišćanstva u zemlji i jedini izlaz je video u imenovanju Petra Orseola, sina svoje sestre, za svog naslednika. Vojvoda Vazul je za ovu nameru kralja saznao, a znao je da ga kralj neće imenovati za naslednika pošto je i dalje poštovao paganske običaje, i uzeo je učešće u zaveri protiv Stefana I. Zavera nije uspela i vojvoda Vazul je zarobljen, mučen i ubijen a njegova tri sina su oterana u izgnanstvo.

Period izgnanstva[uredi - уреди]

Posle smrti svoga oca, Bela, Andraš i Levente su morali da napuste zemlju. Prvo su otišli za Bohemiju a kasnije u Poljsku, gde je Bela i ostao, dok su njegova braća otišli u Kijev. U Poljskoj Bela je služio kod kralja Mješka II i uzeo je učešća u Mješkovom pohodu protiv paganskih plemena u Pomeraniji. U toku službe kod poljskog kralja, Bela je izrastao u uspešnog vojnog zapovednika i oženio je kraljevu ćerku[3]. Bela se krstio pre venčanja i njegovo kršteno ime je bilo Adalbert. Posle ženidbe još izvesno vreme je živeo u Poljskoj čak i tokom izgnanstva svog zeta, poljskog kralja Kazimira u vreme narodnog ustanka.

Neki autori tvrde da je u toku ustanka Bela pobegao u Bohemiju gde je pominjan kao rođak kralja Stefana I, što je i zapisano u srednjevekovnim hronikama[4], kome je Henrik III poverio upravu u delu Mađarske koji je on okupirao i oduzeo od kralja Šamuela Abe, kada u Mađarskoj nije prihvaćeno postavljanje Petra Orseola za kralja.

Grof od -{Tercia pars Regni}-[uredi - уреди]

Posle paganske bune, koja je okončala vladavinu kralja Petra I, Belin brat Andraš je zaseo na mađarski presto. Njegovi odnosi sa svetom stolicom su i dalje ostali zategnuti, ne samo zato što je prethodni kralj, Petra I, bio saveznik Henrika III, već što je Petar I bio i njihov vazal. Kralj Andraš I je pokušao ovaj sukob da reši mirnim putem, šak i da prihvati njihovu uslovnu vrhovnu vlast ali Henrik III je to odbio. Ovo je nateralo kralja Andraša I da se pripremi za novi rat i iz tog razloga je pozvao Belu da mu se pridruži i pomogne sa svojim velikim iskustvom u ratovanju. Bela je ovu ponudu prihvatio i pridružio se svom bratu.

Tokom 1048. godine, Bela je od kralja dobio trećinu kraljevstva kao apanažu (-{Tercia pars Regni}-)[5]. Dva brata su delila novodobijena prava bez nekog incidenta sve dok kralj Andraš I nije dobio naslednika, sina, Solomona. Da bi osigurao vladavinu svog sina kralj Andraš je krunisao Solomona (-{rex iunior}-) 1057. Posle obavljene ceremonije krunisanja Bela je napustio dvor i zemlju u znak neslaganja sa ovim postupkom

Prema legendi, dve godine kasnije kralj Andraš je pozvao Belu nazad na dvor i stavio ispred njega, da bira, krunu i mač. Znajući da ako izabere krunu da bi to moglo značiti i pitanje života i smrti Bela je izabrao mač. Posle ovoga Bela se vratio u Poljsku, gde je bio prihvaćen na dvoru kralja Boleslava II.

Bela I, kralj Mađarske[uredi - уреди]

U toku 1060. godine, Bela se vratio za Mađarsku i porazio je svog brata, kralja Andraša I, da bi potom preuzeo tron 6. decembra 1060. godine. Tokom svoje kratkotrajne vladavine kralj Bela I je imao udela u suzbijanju paganske revolucije u kraljevstvu.

Mađarske hronike takođe beleže da je kralj Bela I uveo novu novčanu jedinicu, srebrni dinar (-{Dénár}-) i da je bio veoma milosrdan prema svojim poraženim protivnicima i simpatizerima svoga nećaka Solomona, direktnog konkurenta na presto.

Bela je poginuo nesrećnim slučajem, kada se nadstrešnica njegovog prestola srušila na njega. posle Beline smrti, Henrik IV je pomogao da se Solomon postavi za kralja.

Ženidba i deca[uredi - уреди]

# 1039-1043: nepoznata[6] (umrla posle 1052), ćerka poljskog kralja Mješka II , kraljice Ričeze

Izvori[uredi - уреди]

  • Engel, Pat. Realm of St. Stephen : A History of Medieval Hungary, 2001
  • Kosztolnyik, Z.J., Five Eleventh Century Hungarian Kings, 1981
  • Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
  • Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
  • Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig, főszerkesztő: Benda, Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1981}

Izvori[uredi - уреди]

  1. Wincenty Swoboda, Bela I, In: Słownik Starożytności Słowiańskich, vol. 7.
  2. Neki moderni izvori tvrde da je vojvoda Vazul oženio Katun Anastaziju od Bugarske koja je rodila Belu i njegovu braću, Leventea i Andraša.
  3. Njeno ime nije poznato. Neki autori, je nazivaju Riksa. Noviji izvori međutim, upućuju na ime Adelaida, vidi K. Jasiński, Rodowód pierwszych Piastów, Wrocław - Warszawa (1992).
  4. Annales Altahenses maiores; Annales Hildesheimenses maiores; Hermann of Reichenau: Chronicon de sex ætatibus mundi.
  5. Po nekim izvorima Bela je bio grof Nitranske Kneževine dok neki samo spominju trećinu kraljevstva "-{Tercia pars Regni}-".
  6. Kazimierz Jasiński, Rodowód pierwszych Piastów, Wrocław - Warszawa 1992.
  7. Włodzimierz Dworzaczek, Genealogia, Warszawa 1959, tabl. 84.