Barnaba
| Sveti Barnaba/Varnava | |
|---|---|
 Ikona Svetog Varnave |
|
| Apostol Antiohije i Cipra | |
| Rođen/a | nepoznat, Cipar |
| Umro/la | 61, Salamina na Cipru |
| Štuje se u | Rimokatolička crkva, pravoslavne crkve, Istočne crkve, Anglikanska zajednica, Luteranska crkva |
| Kanoniziran/a | Pre-kongregacija |
| Glavno svetište | Manastir sv. Varnave u Famagusti na Cipru[1] |
| Kalendar svetaca | 11. jun |
| Atributi | Hodočasnički štap; maslinova grana; držanje Evanđelja po sv. Matiji |
| Zaštitništvo | Cipar, Antiohija, protiv tuče, zazivan kao mirotvorac |
Apostol Varnava ili Barnaba (drevni grčki: Βαρναβᾶς), Levit sa Kipra, bio je “izvrstan čovek, pun Duha Svetoga i vere” (Dela apostolska 11:24). Bio je veoma pobožan i darežljiv, a Biblija spominje da je prodao jedan komad zemlje koji je imao kako bi podelio dobijeni novac apostolima.
On je pomagao i podržavao fariseja Savla, koji je nakon primanja hrišćanstva postao apostol Pavle, u njegovoj propovedničkoj misiji (Dela 9:26-28). Međutim, među judeo-hrišćanima su se ubrzo razvile dve različite doktrinarne struje, usled čega je došlo do razlaza između Varnave i Pavla.
Prvi Isusovi učenici bili su jevreji, poznatiji kao judeohrišćani, među koje je spadao i Varnava. U jerusalimskoj zajednici bilo je nekoliko hiljada vernika među tim jevrejima koji su se striktno pridržavali Mojsijevog zakona. Prvobitni učenici su propovedali jevanđelje samo Jevrejima (Dela 11:19), dok je Pavle želeo da se ona propovedaju svim narodima. Markovo jevanđelje svedoči da su rani Isusovi učenici, te “Jovanovi učenici i fariseji” (2:18), praktikovali post. Pavle je želeo da ukine post, obrezivanje i ostale zakone kojih su se oni pridržavali (Dela 21:21), zbog čega je sav Jerusalim bio u pometnji (Dela 21:31).
Varnava je bio veoma uticajan među apostolima i učenicima. Varnava je bio aktivan u propovedanju mnogo pre Pavlovog primanja hrišćanstva. U gradu Listri, ljudi su prozvali Varnavu Zevsom (vrhovno božanstvo), dok su za Pavla odabrali ime Hermes (glasnik bogova) (Dela 14:12).
Pavlovo učenje bilo je suprotstavljeno judeohrišćanskom i na kraju ga je potisnulo na prvom Jerusalimskom koncilu, opisanom u Delima apostolskim.
Varnava je naučavao da ljudi neće zaslužiti spasenje ukoliko se ne obrežu po običaju Mojsija i ostalih poslanika. Pošto nije hteo da se odrekne zakona, postao je protivnik Pavlovog učenja koje nije insistiralo na zakonu. Između njih dvojice “...dođe do zaoštrenosti, tako da se rastaše jedan od drugoga” (Dela 15:39). Naveden je prilično naivan razlog za njihov razlaz: i Pavle i Varnava su hteli da odu i propovedaju, ali je Varnava bio rešen da sa sobom povede svog rođaka Marka, dok Pavle nije mislio da je dobro da ga sa sobom povedu, jer se od njih odvojio u Pamfiliji i nije sa njima išao da radi (Dela 13:13, 15:37-38). Međutim, pravi razlog morao je ipak biti značajniji.
Varnava je bio autor jednog jevanđelja koje, verovatno zbog opadanja judeohrišćanstva, nije uključeno u Bibliju.
Postradao je na ostrvu Kipru od Jevreja, bio je kamenovan 61. i bio je sahranjen iza zapadnih vrata grada Salamine.
[uredi - уреди] Izvori
[uredi - уреди] Vanjske veze
- Biography of St Barnabas
- Gospel of Barnabas
- The Ecole Glossary about Barnabas
- The Epistle of Barnabas
- St. Barnabas the Apostle
- Jewish Encyclopedia: Barnabas
- Parish of St Barnabas in Tunbridge Wells, England, UK
- Barnabas Community Church, Shrewsbury, England, UK
- Cyprus44, the North Cyprus Guide: St Barnabas Monastery and Icon Museum
