Banatska republika

Izvor: Wikipedia
Detaljna mapa Banatske republike
Mapa predložene Republike Banatije (predlog su izneli Nemci iz Banata na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1920. godine)
 Istorija Vojvodine

Flag of Vojvodina.svg

 Antičko doba
 Panonija
 Donja Panonija
 Panonija Sekunda
 Panonska dijeceza
 Prefektura Ilirik
 Srednji vek
 Kraljevina Gepida
 Vizantijska Panonija
 Kuverova oblast u Sremu
 Zemlje župana Buta-ula i Bujle
 Vojvodstvo Salana
 Vojvodstvo Glada
 Vojvodstvo Ahtuma
 Vojvodstvo Sermona
 Tema Sirmijum
 Sremska kraljevina Stefana Dragutina
 Gornji Srem Ugrina Čaka
 16. vek
 Srpsko carstvo Jovana Nenada
 Sremsko Vojvodstvo Radoslava Čelnika 
 Osmanski period
 Temišvarski vilajet
 Sremski sandžak
 Segedinski sandžak
 Banatski ustanak
 Lugoški i karansebeški Banat
 Habzburški period
 Vojna krajina
 Tamiški Banat
 Potiski krunski dištrikt
 Velikokikindski privilegovani dištrikt
 Srpska Vojvodina
 Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat
 Bačko-bodroška županija
 Sremska županija
 Torontalska županija
 Tamiška županija
 20. vek
 Banatska Republika
 Banat, Bačka i Baranja
 Srpsko-mađarska republika Baranja-Baja
 Dunavska banovina
 Banat u Drugom svetskom ratu
 Narodnooslobodilačka borba
 SAP Vojvodina
 Autonomna Pokrajina Vojvodina
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi
Qsicon Quelle.png   
Ovom članku nedostaju izvori (web stranice, literatura i sl). Pomozite Wikipediji dodavanjem odgovarajućih izvora članku.

Banatska republika je bila kratkotrajna država, proglašena 31. oktobra 1918. u Temišvaru, nakon raspada Austrougarske.

Istorija[uredi - уреди]

Prilikom proglašenja republike, formirano je Banatsko narodno veće, koje se sastojalo od po pet predstavnika sledećih naroda: Nemaca, Mađara, Srba i Rumuna.

Civilni poverenik Republike je postao dr. Oto Rot, dok je vojni zapovednik postao Albert Barta. Mađarska vlada je priznala nezavisnost Banatske republike. U tom smislu se smatra da je stvaranje republike bilo podržano od Mađarske, u svrhu zadržavanja severnog Banata i zaustavljanja opredeljenja tamošnjeg stanovništva za južnoslovensku državu.

Banatsko narodno veće je organizovalo vojne odrede i civilnu stražu 4. novembra iste godine. Cilj ovih vojnih odreda je bio uspostavljanje kontrole nad celom teritorijom Banata. Ipak, Banatska republika je bila kratkog veka; nakon nekoliko dana, vojska Kraljevine Srbije je ušla u Banat, što je bio kraj Banatske Republike. Nekoliko meseci kasnije, teritorija Banata je podeljena između Kraljevine SHS i Rumunije, uzimajući u obzir proglas Velike narodne skupštine u Novom Sadu i rezoluciju iz Alba Julije.

U aprilu 1920. godine, Nemci iz Banata su podneli zahtev mirovnoj konferenciji u Parizu da se republika obnovi pod imenom „Republika Banatija“. Prema ovom zahtevu, obnovljena republika ne bi uključivala samo Banat, već i susednu Bačku, a bila bi podeljena u kantone, kojima bi upravljali predstavnici većinske etničke grupe iz svakog kantona. Predlog je odbačen na mirovnoj konferenciji.

Demografija[uredi - уреди]

Republika je brojala 1.582.133 stanovnika, od kojih:

  • 592.049 (37,42%) Rumuna
  • 387.545 (24,50%) Nemaca
  • 284.329 (17,97%) Srba
  • 242.152 (15,31%) Mađara
  • određen brojih manjih etničkih grupa, uključujući Slovake, Hrvate, Rusine, itd.

Prema veroispovesti, stanovništvo republike je uključivalo:

  • 855.852 (54,10%) pravoslavnih hrišćana
  • 591.447 (37,38%) katolika
  • članove manjih verskih zajednica, uključujući Kalviniste, Luterane i Jevreje

Literatura[uredi - уреди]

  • Drago Njegovan, Prisajedinjenje Vojvodine Srbiji, Novi Sad, 2004.
  • Milojko Brusin, Naša razgraničenja sa susedima 1919—1920, Novi Sad, 1998.

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]