Azid

Izvor: Wikipedia
Azidni anijon
Azidna funkcionalna grupa

Azid je anjon sa formulom N3. On je konjugovana baza hidrazonske kiseline. N3 je linearni anjon koji je izoelektronski sa CO2 i N2O. Po teoriji valentne veze, azid se može opisati sa nekoliko rezonantnih struktura, među kojima je važna N=N+=N. Azid je isto tako funkcionalna grupa u organskoj hemiji, RN3.[1] Dominantna oblast primene azida su propelanti u vazdušnim jastucima.

Primene[uredi - уреди]

Oko 250 tona jedinjenja koja sadrže azide se proizvede godišnje. Glavni proizvod su azidi.[2]

Detonatori i propelanti[uredi - уреди]

Natrijum azid je propelant u automobilskim vazdušnim jastucima. On se razlaže pri zagrevanju proizvodeći gas azot, što se koristi za brzu ekspanziju vazdušnih jastuka:[2]

2 NaN3 → 2 Na + 3 N2

Soli teških metala, kao što je olovo azid, Pb(N3)2, detonatori su senzitivni na šok, koji se razlažu do olova i azota:[3]

Pb(N3)2 → Pb + 3 N2

Soli srebra i barijuma se koriste na sličan način. Neki organski azidi su potencijalni raketni propelanti, npr. 2-dimetilaminoetilazid.

Reference[uredi - уреди]

  1. S. Bräse, C. Gil, K. Knepper and V. Zimmermann (2005). "Organic Azides: An Exploding Diversity of a Unique Class of Compounds". Angewandte Chemie International Edition 44 (33): 5188–5240. doi:10.1002/anie.200400657. PMID 16100733. 
  2. 2.0 2.1 Horst H. Jobelius, Hans-Dieter Scharff "Hydrazoic Acid and Azides" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2005, Wiley-VCH, Weinheim. DOI:10.1002/14356007.a13_193
  3. Shriver and Atkins. Inorganic Chemistry (Fifth Edition). W. H. Freeman and Company, New York, pp 382.

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]