Atmosferska perspektiva
Vazdušna perspektiva je tehnika slikanja koja služi za povećanja iluzije dubine slike- odnosno prostora predstavljenog na slici pomoću tonova i boja. Sa povećavanjem udaljenosti ton boje bledi, postaje laganiji i više vuče u plavo a oblik objekta postaje manje jasan.
Vazdušna perspektiva je način predstavljanja prostorne dubine u površini slike pomoću tonova boje i linija te pazi na prostorno delovanje senki a naročito vazduha koji postepeno u prostornim daljinama smanjuje jasnost predmeta.[1]
Težnju da se predstave prostorni odnosi možemo da pratimo još od praistorije kada su se figure i likovi slikali jedni preko drugih. Neke od principa perspektive su otkriveni u Egiptu i Mesopotamiji a u rimskom slikarstvu su otkriveni principi sastavljanja paralela i skraćivanja dužina, međutim savremena linearna perspektiva kao i centralna perspektiva je otkrivena u doba renesanse.
Perspektiva boja (ne treba je mešati sa vazdučnom perspektivom) i vazdušna perspektiva se zasniva na činjenici da boje mogu da predstavljaju prostor i da deluju prostorno kao i da slojevi vazduha koji leže između posmatrača i predela koji se posmatra deluju na boje te da u udaljenijim predmetima smanjuju sitost boje i deluju na fiziologiju percepcije boja- topli tonovi deluju bliže a hladni tonovi boje se čine udaljeniji.[2]
Vazdušna perspektiva je bila upotrebljena u Nizozemskoj a veliki propagator ove tehnike je bio Leonardo da Vinči jer većina njegovih radova sadrži ove elemente, kao i renesansni umetnik Leon Batista Alberti što je omogućeno otkrivanjem i primenom uljanog slikarstva.
O počecima.[3] vazdušne perspektive možemo govoriti kod Leonarda da Vinčija. On ju je ne samo slikao, već i pisao o njoj u svom Traktatu o slikarstvu u 15. veku- pasus "258. "O zračnoj perspektivi".
„„Postoji još jedna perspektiva: nazivam je zračnom (atmosferskom), jer se kroz raznolikost zraka mogu saznati različita rastojanja raznih zgrada ...ako želiš da na slici izgledaju dalje jedna od druge, trebaš zamisliti dosta gust vazduh. Ti znaš da u takvom vazduhu poslednje po redu stvari koje se u njemu vide, odnosno planine, zbog velike količine vazduha koji se nalazi između tvog oka i njih, izgledaju plavlje, gotovo zračne boje kad je sunce na istoku. Dakle, ... trebaš napraviti prvu zgradu u njenoj boji; udaljeniju napravi sa nejasnijim konturama i plavlju, a onu koja hoćeš da bude još toliko udaljena, napravi još toliko plavljom; onu koja hoćeš da bude pet puta udaljenija, napravi pet puta plavljom.““
Iz ovog teksta možemo shvatiti o čemu se radi: slojevi vazduha, atmosfere u koju je uronjena priroda mijenjaju boje koje vidimo, i to tako da postaju plavičastije i bleđe, a obrisi mekši.[3]
Izvori [uredi - уреди]
Literatura [uredi - уреди]
- Přehledný kulturný slovník, Václav Kocourek, Mladá fronta Praha 1964
- Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966
Vidi još [uredi - уреди]
- Perspektiva
- Perspektiva boja, prostorno delovanje boje
- Inverzna perspektiva
 |
Ovaj članak vezan uz umjetnost je članak u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite. |
