Ataulf

Izvor: Wikipedia
Ataulf. Skulptura u Madridu na trgu Plaza del Orijente ispred Kraljevskog dvora

Ataulf (got. Athal Wolf; što znači „plemeniti vuk“), bio je vizigotski kralj između 410. i 415. godine. Sin Atanarika iz Balti dinastije, bio je proglašen kraljem na germanski način, na grobu svog prethodnika, Alarika I koji je nenadano umro od groznice u Kalabriji.

Postavši vizigotski kralj, prvo što je uradio Ataulf bilo je da zaustavi gotsku ekspanziju u Italiji koju je započeo Alarik.

U međuvremenu, uzurpator Konstantin III je odvojio Galiju od Rimskog carstva. Flavije Konstancije, Honorijev magister militum zajedno sa Ulfilinim Gotima, ugušio je pobunu opsadom Arla.

Godine 412. Ataulf sa Vizigotima je napustio Italiju i preselio se u Galiju. Sa sobom je vodio Galu Placidiju, Honorijevu polusestru, koju je Alarik zarobio 410. godine prilikom poslednjeg napada na Rim.

U Galiji, Ataulf je otpočeo pregovore sa novim uzurpatorom, Jovinom. Ali kad je Jovin dao prednost Saru, Ataulfovom krvnom neprijatelju među gotskim plemstvom, Ataulf je prekinuo pregovore i ubio Sara. Jovin je onda imenovao svog brata Sebastijana za avgusta. Ovo je još više uvredilo Ataulfa, tako da je sklopio savez sa Honorijem i pošao protiv Jovina. Kada je Jovin bio pobeđen u bici, pobegao je glavom bez obzira, a Sebastijan je zarobljen i predat Honorijevom pretorijanskom prefektu Postumu Dardaniju na pogubljenje. Nakon toga, Ataulf je uhvatio Jovina u Valensu 413. i poslago ga u Narbon gde ga je Dardanije pogubio.

Nakon ovoga, odnosi između Ataulfa i Honorija su se bili dovoljno poboljšali da bi Ataulf mogao da ih utvrdi ženidbom sa Galom Placidijom u Narbonu početkom 414. godine. Venčanje je održano prema rimskim običajima.

Vizigotsko kraljevstvo nije bilo potpuno utvrđeno dok Ataulf nije osvojio Narbon i Tuluz 413. godine. Međutim, iako je Ataulf bio arijanski hrišćanin, njegovi odnosi sa Rimom i rimskom kulturom su bili veoma bliski. Prema Ataulfovom savremeniku, Orosiju, hrišćanskom teologu i istoričaru i učeniku sv. Avgustina, Ataulf je shvatio da „država bez zakona nije država“, te iako je na početku hteo da uništi Rimsko carstvo, sada je promenio mišljenje te je počeo da preuzima tekovine rimske civilizacije i da ih primenjuje na svoju državu u cilju da je ojača.

Honorijev magister militum, Flavije Konstancije je međutim pokvario odnose između Ataulfa i Honorija i uspeo je da izdejstvuje blokadu mediteranskih galskih luka. Kao odgovor, Ataulf je proglasio Priska Atala za avgusta u Bordou 414. godine. Ali Konstancijeva pomorska blokada je bila uspešna te se 415. godine Ataulf povukao sa svojim ljudima u severnu Hispaniju. Atal je pokušao da pobegne, ali ga je uhvatio Konstancije i poslao u izgnanstvo gde je bivši uzurpator kasnije preminuo.

Gala Placidija je putovala zajedno sa Ataulfom. Njihov sin, Teodosije, umro je kao beba i bio je sahranjen u Hispaniji čime je nestala mogućnost nastavka rimsko-vizigotske loze.

U Hispaniji, Ataulf je nepromišljeno primio u službu bivše Sarove pristalice, koji su tajno želeli da se osvete za smrt njihovog vođe. Ataulfa su ubili u kraljevskoj palati u Barseloni dok se kupao.

Sigerik, Sarov brat, odmah je postao kralj. Međutim, vladao je samo sedam dana, jer je bio odmah ubijen. Nasledio ga je Valija, koji je Galu Placidiju vratio u Ravenu 417. godine, gde se ona pod prisilom svog polubrata Honorija udala za Konstancija.

Izvori[uredi - уреди]

Glavni izvori o Ataulfovom životu su Pavle Orosije, hronike galskog biskupa Hidacija i Prospera Akvitanskog, učenika sv. Avgustina.

Prethodnik:
Alarih I
Vizigotski kralj
(410415)
Nasljednik:
Sigerih

Preporučena literatura[uredi - уреди]

  • Patrick J. Geary, ed., Readings in Medieval History (Ontario: Broadview Press Ltd., 2003), 97.
  • Henry Bradley, The Goths: from the Earliest Times to the End of the Gothic Dominion in Spain (New York: G.P. Putnam's Sons, Second edition, 1883), chapter 11.

Vanjske veze[uredi - уреди]