Asasini
Asasini (iz arapske reči hašišijin - predani hašišu) je izraz za ubicu-atentatora koji su Evropom proširili Marko Polo i letopisci krstaških ratova. Prvenstveno označuje militantnu sektu, izmaelite nizaritske grane, koji su bili ukopani u svojim orlovskim gnezdima u Siriji a naročito u neosvojivim tvrdinama u blizini Kaspijskog mora u Persiji. Najpoznatija je tvrđava Alamut.
Poznati alamutski asasini su bili vrlo opasne ubice, koji su pretili sunitskima vođama jer su bili pretnja šiitima. Pre izvršenje ubistva uzeli su kocku hašiša i tako omamljeni lakše sproveli atentat na važne osobe.
Među glavnim žrtvama ismaelitskih asasina su:
- abasidski kalif Al Mustaršid
- persijski veliki vezir turskih seldžuka Nizam el Mulk
- krstaški vođa Konrad Monferatski
Čak je i Saladin bio nekoliko puta meta Asasina.
Red asasina je na Alamutu 1090. ustanovio Hasan el Saba. (poznat i kao „Starac sa gore“) 1256. godine red uništavaju Mongoli a 1273. od mameluškog sultana Bajbara pada i poslednje uporište ismaelita.
Reč „asasin “danas označuje atentatore na poznate ličnosti.
