Aprilski plenum CK KPJ (1936)

Aprilski plenum CK KPJ je održan u travnju 1936. godine. Na njemu su došli do izražaja sukobi u vrhu KPJ. Tzv. "ljevičari" su istupili protiv Gorkića, smatrajući ga ambicioznim karijeristom koji je izgubio svaku vezu sa zemljom.

Travanjski plenum nije bio unaprijed odobren od Kominterne, kako je to inače bilo običaj. Izvršni komitet Kominterne je kritikovao njegovo održavanje kao i stavove koji su na njemu zauzeti, nakon čega je smenjeno rukovodstvo KPJ.

Pozadina

Krajem 1935. KPJ doživljava jedan od najtežih udaraca. Jugoslavenskoj policiji uspijeva uhapsiti čak 1.000 komunista! Sekretar Zemaljskog biroa, koji se za razliku od CK KPJ nalazio u zemlji, Đorđe Mitrović je uhapšen u studenome 1935. i provalio partijske organizacije u čitavoj zemlji. Nastao je val hapšenja.

U Zagrebu su uhapšeni sekretar Zemaljskog biroa KPJ Đorđe Mitrović i sekretar PK za Hrvatsku Franjo Kralj. Kod Mitrovića je policija našla izvještaj pripremljen za Centralni komitet. Stavljen na muke, Mitrović je odao policiji mnoge partijske funkcionere, tako da se provala lančanom reakcijom širila po cijeloj zemlji. Dosad je uhapšeno nekoliko stotina članova KPJ, među njima na desetine rukovodilaca pokrajinskih foruma, s kojima je policija postupala s krajnjom bezobzirnošću. [...] Masovno hapšenje je paralizovalo rad Partije i unijelo zabunu i nesigurnost u njene redove upravo sad kada se u antifašistički pokret ulivaju sve širi slojevi.

– Rodoljub Čolaković

U rukovodstvu KPJ su se, i poslije provala i hapšenja u zemlji, nastavljale svađe, frakcijske borbe. Bio je to već otvoreni sukob u rukovodstvu.

Tok plenuma

Sukob u rukovodstvu je toliko bio uzeo maha, da se na Aprilskom plenumu 1936. godine u Beču neki članovi CK KPJ nisu međusobno ni pozdravljali.

Hrvatski istoričar Ivan Očak navodi da je na plenumu došao do izražaja sukob koji je postojao u rukovodstvu KPJ između Milana Gorkića i Adolfa Muka s jedne strane, i Štefeka Cvijića, Vladimira Ćopića i Karla Hudomala s druge.

Britanska profesorka Phyllis Auty navodi da je Ćopić održavao sastanke CK u aprilu 1936, dok je Gorkić bio u Moskvi.

Na Travanjskom plenumu CK KPJ je formiran novi Politbiro CK KPJ u koji je, između ostalih, ponovo ušao Vladimir Ćopić.

Posledice

Iako jedan od najodgovornijih u rukovodstvu za politiku CK za proteklu godinu (1936), on je pored svih kritika od strane Kominterne, ostao u PB CK, čak je njegova pozicija ojačana. U dosadašnjem CK nije bilo generalnog sekretara; sad je Gorkić dobio tu funkciju i pravo veta na sve odluke onog dijela rukovodstva koje će raditi u zemlji. Osim toga, svi oni drugovi koji su s njim zajedno bili u ranijem rukovodstvu i s njim se sukobljavali (Ćopić Vlado, Cvijić Štefek, Hudomalj Karl, Marić Ivo), isključeni su iz CK. Capić je stavljen na raspoloženje CK KP Čehoslovačke, Cvijić je ostao u Moskvi na raspolaganju Kominterni, a raspored Marića i Hudomalj a izvršiće se kad budu pušteni iz zatvora, zavisno od njihova držanja i stava prema novom rukovodstvu. Gorkić je nastojao da mi to saopšti poslovnim tonom, ali nije mogao da se savlada. Njegovo široko, krupno lice sijalo je od zadovoljstva. To je bio vrhunac u njegovoj političkoj karijeri: postao je generalni sekretar KPJ, a eliminisani su iz rukovodstva njegovi glavni protivnici...

– Rodoljub Čolaković

Održavanje neprijavljenog plenuma izazvalo je drastičnu reakciju od strane Kominterne. Kominterna je zbog ovoga rasputila CK KPJ. Izvršni komitet Kominterne je sredinom iste godine sazvao savjetovanje rukovodećeg kadra KPJ u Moskvi. Gorkićevi glavni protivnici - Vladimir Ćopić, Karlo Hudomal i Stjepan Cvijić - su uklonjeni iz rukovodstva KPJ, jer je Kominterna procijenila da su oni krivi za travanjski plenum. 9.9. 1936. godine, Kominterna je postavila novi Centralni komitet KPJ, na čelu sa sa Gorkićem kao generalnim sekretarom i Titom kao organizacionim sekretarom.

U vezi s plenumom KPJ održanim u Beču aprila 1936. godine došlo je do oštrog političkog sukoba između Gorkića i grupe članova Centralnog komiteta. Međutim, Kominterna je veoma brzo reagovala. Sredinom te godine Kominterna je sazvala u Moskvi posebno savetovanje rukovodećeg aktiva Komunističke partije Jugoslavije sa njenim predstavnicima. Glavni govornik u ime Kominterne bio je Vilhelm Pik, koji je bio jedan od najpoznatijih ličnosti u Kominterni. [...] Glavna meta kritike na tom savjetovanju bila je grupa članova Centralnog komiteta koja se suprotstavljala Gorkiću, među njima i Parović, koga je Kominterna već ranije, iz drugih razloga, odstranila iz rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije. Vilhelm Pik je u kritici protiv te grupe bio veoma oštar i veoma jasan — i danas mi te reči ’sede’ u ušima — u pogledu alternative koju je izrazio sledećim rečima: ’Ko deluje protiv Gorkića, taj deluje protiv Kominterne’. Parovića je kritika žestoko pogodila.

– Edvard Kardelj

Neki autori ocenjuju da u toku Velike čistke u KPJ, koja je usledila, "platili su cijenu upra­vo najpozitivniji kadrovi", kao što su bili Blagoje Parović, Vladimir Čopić, Kamilo Horvatin i ostali koji nisu podržavali politiku tadašnjeg sekretara KPJ Gorkića.

Vidi još

• KPJ tokom Velike čistke