Antoni Gaudí
Gaudijev život[uredi | uredi kod]
Rođenje i detinjstvo[uredi | uredi kod]
Gaudi je rođen u malom gradiću Reus, provincija Taragona, (Španija) 1852. godine. Oko njegovog mesta rođenja danas se nadmeću gradići Riudoms i Reus, iako većina njegovih biografa smatraju da se rodio u Reusu. Roditelji su mu bili Francesk Gaudi Sera i Antonija Kornet Bertran.
Gaudi je bio najmlađe od petoro dece, a od ranih dana je bio bolestan od reume. Najčešće zbog bolova nije mogao da hoda, tako da je morao da jaše na magarcu.
Rano obrazovanje[uredi | uredi kod]
Gaudi nije bio među boljim đacima, a naročito zanimanje je pokazao za geometriju.
Visoko obrazovanje[uredi | uredi kod]
Gaudi je studirao arhitekturu na Višoj tehničkoj školi Arhitekture (La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) u Barseloni od 1873 do 1877.
Sa 17 godina stiže u Barselonu sa namjerom da studira Arhitekturu. Zbog nedostatka novca, uporedo sa studijama, radi kao tehnički crtač i ponekad kao dizajner namještaja. Pošto je te poslove odlično radio, za različite projekte ga primaju dvojica poznatih katalonskih arhitekata, Đozep Fontsere i Đoan Martorelj.
U 26 godini diplomira, te za početak u profesiji radi kao dizajner interijera i dekorator. Jedna od vitrina koju je dizajnirao za poznato obdanište, Kasa Kornelja (katal. Casa Cornellà) u Barseloni, biva izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878 godine. Taj čin pravi zaokret u profesionalnom i privatnom životu mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaženih poslodavaca tekstilne industrije u Kataloniji, bio je impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena, po kome će kasnije dobiti ime i Park Guelj.
Kasne godine[uredi | uredi kod]
U kasnijim godinama se posvetio isključivo izgradnji svog remek dela - katedrale Sveta porodica (Sagrada Familija).
Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija je pregazio tramvaj. Zbog njegovog lošeg izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojeći se da neće moći da im plati vožnju. Niko nije prepoznao najslavnijeg arhitektu Barselone, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za siromašne sledećeg dana. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone.
Najznačajniji radovi[uredi | uredi kod]
- Kasa Visens (1878—1880)
- Palata Guelj (1885—1889)
- Terezijanski koledž (1888—1890)
- Kasa Kalvet (1899—1904)
- Kasa Batljo (1905—1907)
- Kasa Mila (Pedrera) (1905—1907)
- Park Guelj (1900—1914)
- Sagrada Familija (1884—1926)
Mnogi njegovi radovi se nalaze u centru Barselone. Osam ih je UNESKO proglasio za svetsku baštinu.
Vanjske veze[uredi | uredi kod]
- Gaudi i Barselona klub
- Odrednica Gaudi na DMoz[mrtav link]
- Gaudijeva arhitektura
- Taller de Escultura Luis Gueilburt - Kolekcija Antonija Gaudija (na španskom)
- Taller Gaudí UPC Arhivirano 2005-12-17 na Wayback Machine-u (na španskom sa nekim člancima na katalanskom)
