Angiografija

Izvor: Wikipedia
Angiografija
(radiološka i kardiološka procedura)
Intervencija
Ha1.jpg
Angiogram-krvnih sudova srca
ICD-9-CM 88.4

Angiografija ili arteriografija (od grčki: angeion -„sud-krvni sud“ i graphein -„napisati ili zapisati“) je invazivna dijagnostička metoda pregleda unutrašnjosti, ili lumena, krvnih sudova tela, uz posebno interesovanje za arterije, vene i komore srca. Obavlja se ubrizgavanjem radio neprozirnog hidrosolubilnog (rastvorljivog u tečnostima) kontrastnog sredstva, kroz u tu svrhu napravljene brojne specijalne katetere, koji se uvode u krvni sud, a zatim se krvni sudovi trajno snimaju (prosevtljavanjem X - zracima), primenom rentgen tehnike (fluoroskopije) na 35 mm bioskopskom-filmu ili digitalno. Zapis (na filmu ili slika na monitoru fluroskopa), krvnih sudova zove se angiogram. [1].

Za razliku od angioplastike, koja primenjuje invazivnu angiografsku proceduru (umetanje katetera kroz koji se ubrizgava kontrastno sredstvo), angiografija se može obaviti i samo umetanjem igle za ubrizgavanje kontrastnog sredstva bez katetera i njegovog pozicioniranja pod fluoroskopskom kontrolom. Ova tehnika se koristi za slikanje arterija u mozgu, srcu, bubrezima, gastrointestinalni trakt, aorti, vratu, grudnom košu, udovima i plućima.

Mada je termin angiografija strogo definisan na osnovu projekcione radiografije, ovaj izraz se primenjuje i kod novijih vaskularnih tehnika slikanja; Kompjuterizovana tomografska angiografija i Magnetna rezonantna angiografija.

Istorijat[uredi - уреди]

Tehniku angiografije je prvi put 1927, primenio portugalski lekar i neurolog Antonio Moniz kako bi unošenjem kontrastnog sredstva u krvne sudove uz pomoć rentgena načinio moždanu angiografiju u cilju dijagnoze nekoliko vrsta nervnih oboljenja, kao što su tumori, koronarnu arterijsku bolest i druge malformacije arterija i vena. Antonio Moniz je danas priznat kao jedan od pionira u ovoj oblasti, koji je za doprinos medicini nagrađen Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu 1949.[2]

Sa uvođenjem Seldingerove metode, preparacije krvnih sudova u 1953., angiografija je postala mnogo sigurnija i bezbednija procedura za mnoge bolesnike. Seldingerovi kateteri koji se uvode u krvni sud, obezbeđuju veći komfor kako lekaru koji izvodi snimanje tako i bolesniku nanoseći mu manja oštećenja na zidu krvnog suda i koži.

Cilj[uredi - уреди]

CT angiografija trbušne aorte i krvnih sudova donjih udova

Cilj angiografije je da utvrdi anatomiju i stepen opstrukcije lumena arterija. Informacija dobijene angiografijom uključuju i određivanje lokalizacije, dužine i prečnika arterija, prisustvo i težinu začepljenja lumena; kao i procenu kvaliteta protoka krvi. Angiografija može jasno „oslikati“ i vrstu lezije (aterom, tromboza, disekcija, spazam ili miokardni most - eng. bridging srca. itd), kao i prisustvo i stepen kolateralnih krvnih sudova.

Angiografija je trenutno jedina metoda koja tačno može da utvrdi stepen intraluminalne opstrukcije (suženja ili začepljenja) krvnih sudova. Ona pokazuje patološke promene u lumenu krvnog suda, a ne ukazuje na etiologiju bolesti ili na neopstruktivne aterosklerotične lezije. Angiografija predstavlja zlatni standard sa kojim se najčešće porede sve ostale metode;
...„Klinički rizik je mali a metoda relativno skupa, pa kardiolog vaskularni hirurg ili lekar druge specijalnosti treba pre indikovanja metode, dobro da proceni kakav je odnos između kliničke koristi i rizika sa jedne strane, tako i troškova procedure“.

Angiografija ima tri osnovna cilja u dijagnostici bolesti krvnih sudova;

  • Utvrđivanje prirode bolesti krvnih sudova i njenog ekstenziteta, kada dijagnoza nije jasna i ne može da se isključi neinvazivnim ispitivanjem.
  • Utvrđivanje najpogodnijeg i potencijalno najuspešnijeg načina lečenja (lekovi, perkutana interventna ili hirurških revaskularizacija).
  • Praćenje efekata lečenja na pojavu restenoze, tromboze i progresiju ili regresiju ateroskleroze.

Tehnika angiografije[uredi - уреди]

Kako bi se izvršilo selektivno snimanje krvnih sudova, kontrastno sredstvo se na određenu lokaciju plasira kroz za tu svrhu napravljene brojne specijalne katetere. Za plasiranje specijalnih katetera u krvne sudove, kao pristupni put, koristi se perkutana tehnika ili tehnika preparacije arterije, obično femoralne(butne) ili brahijalne (nadlakatne) arterije. Koronarna (srčana) angiografija zahteva i selektivno plasiranje katetera u ušća leve i desne koronarne arterije kao i/ili u ušća venskih i arterijskih graftova, kako bi se dobio optimalni kvalitet slika.

Lekari koji izvode ove intervencije moraju biti tehnički obučeni za sve aspekte procedure, od poznavanja kliničkih indikacija i rizika procedure, do koronarne anatomije, fiziologije i patologije. Važno je, takođe, da znaju i osnovne principe optimalne radiografske dijagnostike i zaštite od zračenja. Koronarna angiografija se običan vrši kao deo kateterizacije srca, koja može uključivati i angiografiju drugih krvnih sudova ili srčanih šupljina i hemodinamsku procenu, što je neophodno za potpunu invazivnu procenu kardiovaskularnog bolesnika [3].

Savremena laboratorija za kateterizaciju i angiografiju Savremena laboratorija za kateterizaciju i angiografiju
Savremena laboratorija za kateterizaciju i angiografiju
Desni femoralni pristup kateterom u selektivnoj angiografiji AAA i krvnih sudova karlice

Vrste[uredi - уреди]

Zavisno od opreme koja se koristi u toku angiografije postoje sledeće vrste angiografije

Pristup krvnom sudu[uredi - уреди]

U zavisnosti od vrste angiografije, krvnom sudu se pristupa najčešće preko;

  • Butne (femoralne) arterije, za preglede na levoj strani srca i pregled arterijskog sistema.
  • Jugularne ili butne vene, za preglede desne strane srca i venskog sistema.
  • Radijalni pristup u predelu donje trećine podlaktice
  • Brahijalni pristup u predelu lakta

Seldingerova tehnika kateterizacije krvnog suda[uredi - уреди]

Korišćenjem sistema žica - vodiča i katetera, u krvne sudove i krv, ubrizagva se kontrastno sredstvo (koje pokazuje sposobnost apsorpcije rentgenskih zraka), čime se obezbeđuje da krvni sudovi postanu „vidljivi“ na rentgenskom snimku. Seldingerova tehnika kateterizacije krvnog suda izvodi se na sledeći način;

  • Iglom se punktira femoralna (butna) arterija ili vena u preponskoj regiji nakon lokalne anestezije.
  • Zatim se kroz iglu u krvni sud uvodi specijalna fleksibilna žica, koja se plasira sve do odgovarajućeg krvnog suda.
  • Igla se zatim izvuče iz krvnog suda preko žice, koja ostaje u krvnom sudu.
  • Mesto uboda se proširi pomoću kratkog katetera - dilatatatora koji se u krvni sud uvodi preko žice.
  • Ukoliko se posmatraju krvni sudovi noge, žica se izvuče, a kroz dilatator se ubrizgava kontrastno sredstvo.
  • Kretanje kontrastnog sredstva se prati na monitoru i serijski snima.
  • Ukoliko je potrebno prikazati udaljenije krvne sudove, nakon širenja mesta uboda dilatator se izvlači a preko žice se u krvni sud uvlači poseban fleksibilni kateter. Kateter se uvodi do odgovarajućeg krvnog suda a žica se izvlači. Kroz kateter se zatim ubrizgava kontrasno sredstvo a prikazani krvni sudovi se posmatraju na monitoru i serijski snimaju.
  • Nakon pregleda iz krvnog suda se izvlače žica i kateter a radiolog desetak minuta prstima snažno pritiska mesto uboda.

Pregled je bezbolan i bolesnici ga dobro podnose a zavisno od vrste pretrage i stanja na krvnim sudovima traje 15 minuta do 1 časa. Samo izlaganje zračenju traje maksimalno nekoliko minuta. Radiolog i medicinski tehničar su stalno uz bolesnika a prema potrebi angažuje se i anesteziolog.

Dokumentovanje nalaza[uredi - уреди]

Za dokumentovanje nalaza primenjuje se;

  • seriografija - snimanje velikog broja rentgen snimaka u kratkom vremenu, ili
  • digitalna subtrakciona angiografija - koja uz pomoć računara rendgen nalaze snima na optičkom disku (CD) [4]

Digitalna subtrakciona angiografija je mnogo bolja metoda jer omogućava snimanje krvnih sudova posle ubrizgavanja znatno manje količine kontrastnog sredstva nego pri klasičnoj angiografiji, zahvaljujući računarskom programu. Ova angiografija je označena i subtrakcionom jer se pomoću računarskog programa prikazuje samo slika krvnih sudova, dok se ostale strukture, npr. kosti mogu „obrisati“.

Priprema bolesnika[uredi - уреди]

Priprema bolesnika za angiografiju obuhvata sledeće postupke;

  • Dve nedelje pre nego što se pristupa angiografiji poželjno je da bolesnici prestanu sa upotrebom alkohola.
  • Jedan do dva dana pre snimanja radi se test tolerancije bolesnika na kontrastno sredstvo i neophodne biohemijske analize krvi za procenu funkcije bubrega i određuje vreme zgrušavanje krvi.
  • Da bi se zaštitio bubreg od velike količine joda iz kontrastnog sredstva i obezbedila njegova brza eliminacija iz organizma, primenjuje se unos veće količine tečnosti pre snimanja.
  • Da bi se smanjio rizik od alergijske reakcije na kontrastno sredstvo prema potrebi primenjuju se antialergijski lekovi.
  • Četiri časa pre angiogram ne sme se konzumirati hrana i voda.
  • 30 minuta, pre pregeleda sprovedi se premedikacija: antihistaminicima (sprečavanje alergijskih reakcija), sedativima, analgeticima itd.
  • Bolesnik pred samo snimanje skida sa sebe nakit i metalne predmete, jer oni mogu ometati prolaz rentgen zraka.

Nakon angiografije neophodan je unos velike količine tečnosti - kako bi ubrzala eliminacija joda i drugih sastojaka kontrastnog sredstva iz tela.

Pre snimanja pribavlja se i pismena saglasnost bolesnika za angiografiju.

Neželjeni efekti[uredi - уреди]

Komplikacije[uredi - уреди]

Učestalost komplikacija i smrtnost na angiografiji je mala, ali metoda može biti praćena i ozbiljnim komplikacijama, koje su nešto izraženije u koronarnoj angiografiji, tako da dobijene kliničke informacije moraju da opravdaju rizik angiografije. Brojne studije su pokazala da je ukupni rizik za pojavu ozbiljnih komplikacija npr. kod koronarne angiografije manji od 2%.

Sve interventne radiološke procedure, pa i angiografija nose određene intraopreativne i postoperativne rizike od kojih su najznačajniji; moguđa naprasna smrt ili udar (infarkt), rizik od krvarenja, zgrušavanje krvi, nastanak krvnog ugruška, gubitak uda, povrede krvnih sudova i alergijske reakcije, kao i druge eventualne komplikacije.

„Iako su ozbiljne komplikacije retke, neke grupe bolesnika su u većem riziku. Stabilno kliničko stanje bolesnika pre intervencije značajno utiče na njen ishod: rizik je najveći kod bolesnika koji se podvrgavaju koronarografija u urgentnim stanjima. Bolesnici sa kritičnom stenozom glavnog stabla leve koronarne arterije su u više od dva puta većem riziku od komplikacija pri koronarnoj angiografija, a veliki oprez potreban je i kada se sumnja na ovakvu leziju. Bolesnici u moribundnom stanju pre koronarografije su u najvenem riziku (10 puta veći), a arterijska okluzivna bolest, akutni infarkt miokarda, bubrežna insuficijencija i kardiomiopatija takođe povećavaju rizik angiografske procedure.“

Indikacije[uredi - уреди]

Ova tehnika se primenjuje za otkrivanje sledećih oštećenja krvnih sudova i drugih vaskularnih promena u tkivima i organima kod;

  • Aneurizme, bilo koje lokalizacije
  • Suženja krvnih sudov različite lokalizacije
  • Vazokonstrikcija krvnih sudova
  • Narušene prohodnosti (začepljenja) krvnih sudova (ateroskleroza, tromboza itd.)
  • Urođene arterio-venske malformacije na krvnim sudovima.
  • Povrede raznih organa.
  • Tumori.
  • Krvarenja unutar organizma.

Indikacije za primenu ove metode je i preoperativna primena bolesnika u cilju dijagnoze i odabira operativne tehnike.

Kontraindikacije[uredi - уреди]

Angiografija je kontraindikovana kod;

Galerija[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 ((en))Angiographie na Vulgaris-medical.com Preuzeto;15. oktobra 2009.
  2. ((en)) Egas Moniz The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1949 Egas Moniz, biografija, Pristupljeno 15. 10. 2009
  3. ((en)) Cardiac catheterization, na Angioplasty.org
  4. ((en))Computed Tomography (CT) - Angiography Preuzeto;10.2009.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).