Androgej
Za legendarnog kralja Brita, vidite članak Androgej Britanski .Androgej (starogrčki: Ἀνδρόγεως) ime je dve ličnosti u grčkoj mitologiji.
Minojev sin[uredi | uredi kod]
Androgej[1] bio je sin Minoja i Pasifaje,[2] te otac Stenela i Alkeja, koji će kasnije postati Heraklovi saborci.[3] Androgej je izgubio život u Atini, no o okolnostima njegove smrti postojala su različita predanja.[4]
Prema nekim izvorima, Androgej je, kao izuzetno spretan u svim atletskim disciplinama,[5] otišao s Krita u Atinu da se takmiči na Panatenejskim igrama. Savladao je sve svoje protvnike u nadmetanjima, a zatim požurio u Tebu da stigne na tamošnje takmičenje, koje se održavalo u Lajevu čast. Međutim, iz zasede su ga napali i ubili poraženi takmičari s Panateneja.[2] Servije kaže da su Androgeja usmrtili sami Atinjani i Megarani.[6] Plutarh samo kaže da se za Androgeja "mislilo da je izdajnički ubijen", ali ne izjašnjava se smatra li to istinom ili ne.[7] Prema drugoj verziji, Androgeja je Egej, atinski kralj, poslao da se bori protiv Maratonskog bika, koji je pustošio Atiku; Androgej nije uspeo da savlada bika i čak je u borbi s njim izgubio život.[2] Pausanija kaže da je bik ubio Androgeja nesrećnim slučajem, ali da Minoj u to nije verovao.[8] Prema Diodoru Sicilijskom, Egej je usmrtio Androgeja jer se plašio da će ovaj pružiti podršku Palantovim sinovima u borbi protiv Egeja.[9] Neki su, pak, pričali da je Androgej poginuo u bici između Atinjana i Krićana.[10]
Atinjani su ustanovili kult heroja za Androgeja i podigli mu žrtvenik u Faleronu.[11]
Minoj je za Androgejevu smrt saznao dok je na ostrvu Parosu prinosio žrtvu Haritama. Dovršio je obred žrtvovanja, ali je, ophrvan bolom, zbacio venac s glave i naredio frulašima da prestanu sa sviranjem, zbog čega otada svetkovine u čast Harita na Parosu nisu sadržavale muzički element. Da bi osvetio sinovljevu smrt, Minoj je napao Atinu, ali, kad opsada grada nije donela rezultate, molio je Zevsa da kazni Atinjane. Na grad se tada sručila strašna glad i epidemija kuge. Atinjani su potražili savet od proročišta, a ono im je odgovorilo da moraju žrtvovati Hijakintove kćeri. Kako ni to nije pomoglo, Atinjani su se ponovo obratili proročištu, koje im je odgovorilo da moraju dati Minoju šta god im on zatraži. Kralj je obavezao Atinjane da mu svakih sedam ili devet godina šalju na Krit sedam mladića i sedam devojaka kao hranu Minotauru. Ove ljudske žrtve nastavile su se sve dok Tezej nije ubio Minotaura.[12]
Propercije u jednoj elegiji kaže da je Androgeja oživeo Asklepije.[13]
Ahejski ratnik[uredi | uredi kod]
Androgej je ime jednog ahejskog ratnika u Vergilijevoj Eneidi, koji je tokom zauzeća Troje usred noći zamenio Eneju i njegove Trojance za skupinu grčkih vojnika i tu grešku platio glavom. Potom je Enejin saborac Koreb navukao Androgejevu ratnu odeću kako bi zavarao još grčkih boraca, ali je na kraju bio prvi iz Enejine skupine koji je izgubio život.[14]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Hesihije ,s.v. ε 4499, kaže da se ovaj Androgej zvao i Eurigij.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 15, 7.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 5, 9.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Androgeus
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Androgej
- ↑ Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu, VI, 14.
- ↑ Plutarh, Tezejev životopis, XV, 1.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 27, 10.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka IV, 60, 4.
- ↑ Higin, Fabulae, 41.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 1, 4.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 15, 7– III, 15, 8.
- ↑ Propercije, Elegije, II, 1, 64.
- ↑ Vergilije, Eneida II, 370–393.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmitz, Leonhard (1867), „Androgeus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.