Amoksicilin

Izvor: Wikipedia
Amoksicilin
(IUPAC) ime
(2S,5R,6R)- 6[(2R)-2-amino- 2-(4-hidroksifenil)- acetil]amino 3,3-dimetil- 7-okso- 4-tia- 1-azabiciklo[3.2.0]heptan- 2-karboksilna kiselina
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 26787-78-0
ATC kod J01CA04 QG51AX01
PubChem[1][2] 33613
DrugBank DB01060
ChemSpider[3] 31006
Hemijski podaci
Formula C16H19N3O5S 
Mol. masa 365.4 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 95% oralno
Metabolizam manje od 30% biotransformiše se u jetri
Poluvreme eliminacije 61.3 minuta
Izlučivanje renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća A(AU) B(US)
Pravni status POM (UK)
Način primene Oralno, IV
Amoxicillin BP®

Amoksicilin je beta-laktamski antibiotik srednje-širokog spektra dejstva koji se koristi u lečenju infekcija izazvanih podložnim mikroorganizmima.[4] Spada u peniciline (proširenog spektra), i u toj grupi je najčešći izbor kada je reč o oralnoj primeni, jer je stabilan u kiseloj sredini, dobro apsorbuje u poređenju sa drugim sličnim antibioticima, i generalno dobro podnosi. Osetljiv je na dejstvo beta-laktamaza pa se u preparatima često kombinuje sa inhibitorom istih, najčešće klavulanskom kiselinom.[5][6]

Mehanizam dejstva[uredi - уреди]

Amoksicilin, kao i svi penicilini, inhibira sintezu ćelijskog zida bakterija. Vezuje se za enzime transpeptidaze, uz otvaranje laktamskog prstena, i time sprečava formiranje postojanih peptidnih veza između lanaca peptidoglikana. Ovo smanjuje integritet i modifikuje permeabilnost ćelijskog zida, pa se smatra da amoksicilin deluje baktericidno.[7]

Hemija[uredi - уреди]

Amoksicilin je derivat benzilpenicilina, odnosno α-aminobenzilpenicilin. Uvođenjem amino grupe u bočnu reziduu, povećava se polarnost molekule pa i u izvesnoj meri proširuje spektar dejstva na Gram-negativne bakterije. Amino grupa uslovljava i relativnu stabinost u kiseloj sredini; uvođenjem dodatnog baznog centra u molekulu konkurentno se štiti beta-laktam od otvaranja u kiseloj sredini. Podložan je degradaciji u prisustvu nukleofila i beta-laktamaza. Amoksicilin je strukturno sličan ampicilinu, sa jedinom razlikom u vidu fenolne grupe. Oralno primenjen, amoksicilin se značajno bolje apsorbuje od ampicilina, mada razlozi za ovo nisu poznati.[8][9]

Dostupni oblici[uredi - уреди]

Amoksicilin je primarno prilagođen oralnoj primeni, i dostupan je u vidu tableta, kapsula i sirupa najčešće u obliku amoksicilin-trihidrata (Amoksicilin®, Sinacilin®...). 95% unete količine se apsorbuje iz digestivnog trakta i oko 30% metaboliše u jetri. Metaboliti i lek u neizmenjenom obliku izlučuju se gotovo isključivo putem urina. Osim oralne, natrijumova so amoksicilina primenjuje se i intravenski. Terapijske doze kod odraslih variraju između 750 i 1500 mg dnevno.[10]

Dostupan je prolek amoksicilina — pivampicilin (pivaloiloksimetilestar amoskicilina) — koji ima bolju bioraspoloživost kod per os primene.

Primena[uredi - уреди]

Upotreba amoksicilina indikovana je kod infekcija gornjih respiratornih organa i uha izazvanih podložnim vrstama pneumokoka, stafilokoka i hemofilusa, zatim, kod infekcija urinarnog trakta, streptokoknih infekcija donjeg respiratornog trakta i gonoreje. Efikasan je primarno kod gram-pozitivnih bakterija.

Preparat sa dodatkom klavulanske kiseline (Amoksiklav®, Panklav®...) može se primenjivati kod sojeva koji luče beta-laktamazu, ali je neophodno prethodno uraditi antibiogram.

Neželjena dejstva[uredi - уреди]

Osim reakcija preosetljivosti koje se mogu javiti kod primene penicilina u kom slučaju je upotreba kontraindikovana, amoksicilin se dobro podnosi. Mogu se javiti lakše alergijske reakcije u vidu promena na koži. Pojava osipa uglavnom zahteva prekid terapije. Drugi neželjeni efekti su ograničeni na lakše stomačne tegobe. Kod primene preparata sa klavulanskom kiselinom mogu se javiti i drugi neželjeni efekti, uglavnom holestatična žutica ili hepatitis samoograničavajućeg karaktera.

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ur. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 izd.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 0-443-07593-X. http://www.lancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099%2810%2970089-X/fulltext. 
  5. Cynamon MH, Palmer GS (September 1983). "In vitro activity of amoxicillin in combination with clavulanic acid against Mycobacterium tuberculosis". Antimicrob. Agents Chemother. 24 (3): 429–31. PMC 185338. PMID 6416162. 
  6. Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 833-842. ISBN 0-7817-4443-1. http://www.lww.com/productTOC/?ISBN=978-0-7817-6879-5. 
  7. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. http://www.whfreeman.com/newcatalog.aspx?disc=Biochemistry&course=Introduction%2bto%2bBiochemistry&isbn=071677108X&detail=toc. 
  8. Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  9. AMA Division of Drugs (1983). AMA drug evaluations (5th izd.). Chicago: American Medical Association. str. 1563-616. 
  10. Grupa autora (2006). Nenad Ugrešić. ur. Farmakoterapijski vodič 3. Beograd. ISSN 1451-4680. Arhivirano iz originala 2011-07-15. http://web.archive.org/web/20110715221110/www.alims.gov.rs/download/publikacije/FV4-predgovor_sadrzaj.pdf. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Neal, M. J. (2002). Medical pharmacology at a glance (4th izd.). Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-05244-9. 
  • British National Formulary 45 March 2003


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).