Aleksandrov balkanski pohod

Aleksandrova balkanska kampanja
Deo Aleksandrovih ratova
Makedonija 336. p. n. e.
Vrijeme: 335. p. n. e. Mjesto: Balkansko poluostrvo: Trakija, Ilirija, Grčka Rezultat: pobeda Makedonaca
Sukobljene strane
Antička Makedonija	Tračani, Iliri, Geti, Teba
Komandanti i vođe
Aleksandar Makedonski	mnogi
Snaga
12.000 teško naoružanih pešaka, 8000 lako naoružanih pešaka, 1500 konjanika	14.000

Aleksandrova balkanska kampanja predstavlja rat Aleksandra Velikog iz 335. godine p. n. e. protiv brojnih pobunjenih vazalnih država na Balkanskom poluostrvu. Kampanja je deo Aleksandrovih ratova, a završena je pobedom Aleksandra nakon čega ga balkanske države priznaju za hegemona. Uspeh u balkanskoj kampanji ostavila mu je slobodne ruke za napad na moćnu Ahemenidsku Persiju.

Pozadina

Aleksandrov otac Filip Makedonski osvojio je teritoriju Balkanskog poluostrva nametnuvši se grčkim državama kao hegemon. Godine 337. p. n. e. održao je Svehelenski kongres na kome su udareni temelji buduće Korintske lige. Na kongresu je objavljen rat Persijskom carstvu. Međutim, već sledeće godine je Filip ubijen u dvorskoj zaveri na svadbi svoje ćerke Kleopatre.

Vest o Filipovoj smrti navela je mnoge države Balkana da se pobune protiv makedonske hegemonije nadajući se da novi vladar, Filipov sin Aleksandar, nije dovoljno snažan da održi carstvo svoga oca. Pobunu su podigla tračka plemena na severu Makedonije, Tesalija, Atina i Teba.

Pohod ka Peloponezu

Aleksandar je odlučio da pobunu uguši silom iako su mu savetnici predlagali diplomatsko rešavanje sukoba. Sakupio je konjicu od 3.000 ljudi i krenuo ka Tesalcima koji su zauzeli prelaz Tempe između planina Ose i Olimpa. Aleksandar je zaobišao tesalsku vojsku prošavši kroz Osu. Shvativši da im se neprijatelj našao iza leđa, Tesalci se predaju bez borbe. Aleksandar nastavlja ka jugu. Kod Termopila se zaustavio jer je priznat za lidera Amfiktionskog saveza. Atina je bila spremna na mir, a Korinćani su ga priznali za vođu Grka u ratu protiv Persije. U Korintu mu je stigla vest o pobuni u Trakiji.

Borbe u Trakiji

Pobunu u Trakiji predvodili su Iliri i Tribali. Aleksandar nije mogao pokrenuti pohod na Persiju dok severne granice svoje države ne obezbedi od napada ovih plemena. Pohod je pokrenuo na proleće 335. godine p. n. e. Pobunjenicima su prišli i Agrijani koje je predvodio Aleksandrov prijatelj Langarus. Aleksandar je sa svojom armijom stigao do planina Hema. Neka plemena su se, videvši moćnu makedonsku vojsku, predala bez borbe. Iliri i Tribali zauzeli su planinski prelaz planine Hema. Sa planina su na makedonske falange bacali kola. Aleksandar je svojoj vojsci naredio da propuštaju kola. Kada neka kola ne mogu da izbegnu, pribijali su se i puštali ih da kliznu preko štitova. Na taj način je propao trački napad sa planine. Dospevši na uzvišenje, makedonci su lako porazili lako naoružane Tračane. U bici je stradalo 1500 Tračana, a Makedonci su zarobili mnoge žene i decu i zadobili veliku količinu plena.

Nakon ove pobede, Aleksandar je dospeo u zemlju Tribala koje je predvodio kralj Sirm. Naneo im je poraz kod reke Lidin u kome je stradalo 3000 Tribala. Nekoliko dana kasnije je Makedoncima pošlo za rukom da zauzmu centar vojske Geta i razore ga.

Ilirija

Po povratku makedonske vojske sa Dunava, Aleksandar saznaje za novu pobunu Ilira pod vođstvom Klita i Glauka. Dardanci pod Klitom zauzimaju Pelion. Pobunu su spremali i Autarijati. Nju je osujetio napad agrijanskog kralja Langara. Aleksandar opseda Pelion nakon kraćeg sukoba sa Ilirima. Glauk sa svojom vojskom zauzima obližnje planine opsedajući makedonsku vojsku. Napad Aleksandra na Glaukijine Taulante završen je pobedom. Nekoliko dana kasnije Makedonci zauzimaju i Pelion. Time je ustanak u Iliriji ugušen, a Aleksandar je osigurao svoje severne granice.

Bitka kod Tebe

Aleksandrovo ratovanje protiv Tračana i Ilira su nastojale iskoristiti Atina i Teba da pokušaju da se ponovo oslobode makedonske hegemonije. Aleksandar je, saznavši za novu pobunu, reagovao munjevito i napao Grke. Njegov napad je pokolebao grčke polise koji su odustali od rata. U ratu je jedino ostala Teba. Aleksandar ju je napao i sravnio sa zemljom. Teritoriju Tebe podelio je beotijskim gradovima, a njene stanovnike prodao u roblje. Atina je prinuđena da ponizno moli za mir. Vođa delegata, Fokion, uspeo je da izdejstvuje mir i Demostena spasi progona iz Atine.

Rezultat

Porazom grčkih polisa završena je Aleksandrova kampanja na Balkanu. Njegova vlast priznata je od strane ilirskih, tračkih i grčkih podanika. Osiguravši granice svoje države, Aleksandar je ostao slobodan da nastavi planove svoga oca. Sledeće, 334. godine p. n. e., Makedonija je objavila rat Persijskom carstvu.

Izvori

• Renault, Mary (2001). The Nature of Alexander the Great. ISBN 978-0-14-139076-5. .
• Lane Fox, Robin (1980). The Search for Alexander. Little Brown & Co. Boston. ISBN 978-0-316-29108-8. 
• Arrian (1976) [140s AD]. The Campaigns of Alexander. trans. Aubrey de Sélincourt. Penguin Books. ISBN 978-0-14-044253-3. 
• Plutarch, translated by Ian Scott-Kilvert, . The Age of Alexander. Penguin Classics. 1988. ISBN 978-0-14-044286-1. pp. .
• Bose, Partha (2003). Alexander the Great's Art of Strategy. Allen & Unwin. ISBN 978-1-74114-113-9. .