Aleksandar Petrović (reditelj)

Izvor: Wikipedia
Broom icon.svg Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje da bi se dobio kvalitetniji članak. Sređivanje podrazumeva dodavanje interviki-veza, kategorizaciju, unutrašnje povezivanje, razlamanje teksta i slična uređivanja, kako bi se dobio karakter pravog Vikipedijinog članka.
Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovaj template kada završite.
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Aleksandar Petrović.

Biografija[uredi - уреди]

Aleksandar Saša Petrović (14. januar 1929, Pariz — 20. avgust 1994, Pariz) bio je srpski reditelj, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, pisac i filmski teoretičar [1]. Smatra se jednim od začetnika »Jugoslovenskog novog talasa« [2]. Napisao je i nekoliko knjiga o filmu.

Aleksandar Saša Petrović je rođen u Parizu 1929. godine. Studije režije je započeo 1947 godine na FAMU, čuvenoj filmskoj akademiji u Pragu. Diplomirao je 1955. godine na Beogradskom univerzitetu istoriju umetnosti. 1957 Po sopstvenom scenariju režira svoj prvi dokumentarni film Let nad močvarom. Prvo pretstavljanje jugoslovenskog filma u Kanu. Nastavlja rad na filmu snimajuci dokumentarne filmove. Od 1949. objavio je na stotinu eseja, kritika o filmu i umetnosti i drugih tekstova u nacionalnoj i svetskoj štampi. 1961 Dvoje je prvi autorski dugometražni film Aleksandra Petrovića koji obeležava početak modernog jugoslovenskog filma. Prikazan je na festivalu u Kanu.

1962 – Postavljen je za profesora filmske režije na beogradskoj Akademiji za film, pozorište, radio i televiziju.

Njegov film »Tri« (1965) nominovan je za Oskara 1966. godine, a sledeće godine i čuveno ostvarenje »Skupljači perja« (1967), koje osvaja i Veliku Specijalnu nagradu u Kanu kao nagradu FIPRESCI. Jedan od njegovih najpoznatijih filmova je remek-delo „Biće skoro propast sveta” (1968), koji se smatra jednim od vrhunskih dometa jugoslovenske kinematografije. Petrović je inspiraciju za taj film pronašao u romanu Fjodora Dostojevskog „Zli dusi”.

1969 Ministar za kulturu Francuske Republike Andre Malro (André Malraux) uručuje Aleksandru Petroviću «Orden Viteza reda lepih umetnosti i književnosti».

1972 Aleksandar Petrović duboko veruje u čvrstu vezu izmedju literature i filma i po Bulgakovu snima film Majstor i Margarita. Film izuzetno cenjen u zemljama zapadne Evrope i u Americi i nagrađen mnogobrojnim prestižnim nagradama. XX Filmski festival u Puli, 1972: Velika Zlatna arena za film, i još tri Zlatne arene za režiju, scenografiju i mušku ulogu kao i Zlatna vrata Pule, na XXXIII festivalu u Veneciji, Avgust 1972: Srebrni lav (ukinuta je bila nagrada Zlatni lav), nagrada CIDALC za najbolju adaptaciju književnog dela i Zlatna plaketa Sv. Marka, Film godine po izboru domaće kritike. Drugo mesto po izboru francuske publike za najbolji film godine u Francuskoj 1973. I pored i mnogih domaćih i svetskih nagrada, proglašen je filmom godine od strane stručne kritike, Petrovićev film Majstor i Margarita je skinut sa bioskopskih repertoara posle premijere u Beogradu. Proglasen je za antikomunistički film.

1973 Petrović je u nemilosti, isključen sa katedre profesora filmske režije na beogradskoj Akademiji za film, pozorište, radio i televiziju, prinuđen je da napusti zemlju. Petrović piše tekstove i scenarija po narudžbini: scenario Bankar vampir, Emanuelle II, sinopsis za film o Džonu Kenediju. Takođe je za sobom ostavio scenarija po kojima je želeo da snima filmove: po pripovetkama Isaka Babelja Odesa, Benja kralj i Crvena konjica, Memoari Leopolda Trepera, Pseće srce po romanu Mihaila Bulgakova, zatim, U ime svih mojih po romanu Martina Greja (Martin Gray), koscenaista Max Gallo, originalni tekst Pravi kraj vikenda, 1975. – 1976. scenario po narodnoj pesmi Banović Strahinja (nagradjen za najbolji scenario radjen po književnom delu – festival Vrnjačka Banja) film je režirao Vatroslav Mimica. Na žalost, realizacija svih tih projekata je ostala jalova uzevši u obzir da je Aleksandar Petrović za sve svoje filmove on lično pronalazio materijalna sredstva i montirao razne saradnje a da mu je rad na filmu u Jugoslaviji u tom periodu bio onemogućen čitavih 18 godina.

1977 Veliki nemački pisac i nobelovac Hajnrih Bel (Heinrich Böll) stupa u saradnju sa Aleksandrom Petrovićem i poverava mu ekranizaciju njegovog najnovijeg dela Grupni portret sa damom. Film je prikazan na XXX festivalu u Kanu 1977 i bio nominovan za zlatnu palmu. Nagrađen u Nemačkoj 1977. Zlatnom filmskom trakom za najbolju žensku ulogu Romi Šnajder i Srebrnom filmskom trakom za film u celini.

1979 Petrović uspeva da montira dve veoma zapažene pozorišne predstave: Majstor i Margarita u Narodnom pozorištu u Beogradu i Pseće srce u Ateljeu 212.

1987 Počinje snimanje Seoba po čuvenom istoimenom romanu Miloša Crnjanskog. Film o kome je maštao još od 1957. Film je grandiozni projekat, uporedo snima za televiziju seriju od osam epizoda. Diriguje plejadu afirmisanih glumaca Avtandila Maharadze (Avtandil Makharadze), Izabel Iper (Isabelle Huppert), Rišara Beria (Richard Berry) Bernar Bliea (Bernard Blier), Erlan Jozefsona (Erland Josephson), Dragana Nikolića, Mikija Manojlovića, Mirjanu Karanović. Petrović njegovom majstorskom umetničkom palicom stvara sliku velikih seoba Srpskog naroda. Stvorio je delo koje prikazuje ko su Srbi i kroz kakva su iskušenja, zablude i tragedije prolazili. Srpska verzija (film je bio francusko-srpska koprodukcija) prikazana je u “Sava Centru” 28 aprila 1994. godine. Francuska verzija Migrations još uvek nije prikazana publici. Snimanje serije je bilo prekinuto iz finansijskog razloga a od oko 70% snimljenog materijal koji je tokom snimanja Petrović montirao, posle njegove smrti sklopljen je film Seobe2. Aleksandar Petrović je preminuo 20. Avgusta 1994. godine u bolnici Salpetrier (Hôpital Pitié Salpêtrière) u Parizu. Tokom svog života vodio je upornu borbu za film. Godinama je Aleksandar Petrović bio Predsednik Udruženja Filmskih Radnika. Jedan je od osnivača i član Evropske Akademije za Film i Televiziju (L’Académie Européenne du Cinéma & Télévision). Takođe je bio jedan od osnivača i predsednik FEST-a (Beogradski međunarodni festival), kao i jedan od osnivača AFUN-Akademija za Filmsku Umetnost i Nauku, član je SACD (Udruženje Autora i Dramskih Kompzitora – Pariz). Predsedavao je i bio član mnogih internacionalnih filmskih festivala. Petrović je uspeo da se afirmiše kao apsolutni autor svojih filmova i da bude drugima primer. Za sobom je ostavio bezbrojne tekstove ne samo iz oblasti filma već i iz oblasti umetnosti uopšte, estetike, književnosti. Bio je, i preko svog dela nastavlja da bude cenjeni filmski teoretičar.

1989. Aleksandar Petrović je bio jedan od prvih intelektualaca koji je digao glas protiv Slobodana Miloševića. Bio je jedan od osnivača Demoktatske Partije. Kasnije se povukao da bi prišao novo osnovanoj Liberalnoj Partiji gde je izabran za podpredsenika i tu funkciju vršio do svoje smrti.

Aleksandar Petrović je sahranjen u Parizu, na groblju Per Lašez (Père Lachaise) pored svog sina Dragana i majke Anke.

Od 1995 godine, glavna nagrada Festivala Autorskog Filma (FAF) u Beogradu nosi ime Aleksandar Saša Petrović.

Filmografija[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. http://www.imdb.com/name/nm0678249/ www.imdb.com
  2. http://www.cinemacity.org/view_article.php?id=337 Omaž domaćem autoru: Aleksandar Saša Petvorić

http://www.aleksandarpetrovic.org Official Website

Vlastimir Sudar, "A Portrait of the Artist as a Political Dissident: The Life and Work of Aleksandar Petrović" (Bristol: Intellect, 2013; ISBN 978-1-84150-545-9) [1]

Vanjske veze[uredi - уреди]