Akif Šeremet
Akif Šeremet (Kladanj, 1895 - Moskva, 19. april 1939) bio je bosanskohercegovački komunistički aktivist, poznat kao "crveni profesor".
Biografija[uredi | uredi kod]
Bez znanja o društvu nema nauke o književnosti.[1]
– Akif Šeremet
Rođen je 1899. u Kladnju. Član KPJ je bio od njenog osnivanja 1919. godine.[2] Završio je Filozofski fakultet u Zagrebu 1919. godine (Odsjek za pedagogiju).[2] 1920-1921. godine bio je član rukovodstva SKOJ-a na Zagrebačkom univerzitetu.[3]
Kratko vreme je predavao po gimnazijama u Srbiji (Prahovo, Čačak), a potom 1924. godine dobija mesto profesora u gimnaziji u Banjaluci. Družio se sa Veselinom Maslešom. Predavao je istoriju i geografiju. Zbog iznošenja komunističkih stavova je stekao nadimak "crveni profesor". Svojim đacima je držao predavanja "u čisto materijalističkom duhu".[4]
Zbog svojih političkih uvjerenja bio je stalno proganjan od jugoslavenskih vlasti, premještan iz mjesta u mjesto.[5] Profesor Akif Šeremet i njegova žena Nafija su iz Banjaluke 1927. godine došli u Gospić, sa dva kofera.[6] Tijekom 1928. godine bio je jedan od glavnih organizatora rada KP u Gospiću.[7] Kao sposoban čovjek i dobar govornik, postao je član CK KPJ 1929. godine.[8] Svojim đacima je držao nadahnuta predavanja o buni Matije Gupca, o križarskim ratovima, o razvitku mlade buržoazije koja ide da otkriva nove zemlje i da ih pljačka i bogati se.[9] Ubrzo, vlasti Kraljevine SHS su ga internirale u Livno.
1930. uspio je pobjeći u Beč.[2] U Beču je radio u emigrantskoj komisiji CK KPJ i bio dopisnik Telegrafske agencije Sovjetskog Saveza (TASS). Krajem 1931. je pozvan u Moskvu, optužen za "trockizam", isključen iz KPJ, a sovjetske vlasti su ga protjerale u Kazahstan, pa u Dnjepropetrovsk i Alma Atu.[2] Godine 1935. mu je odobren povratak u Moskvu, i stavljen je na raspolaganje Kominterni.
Jedno vreme je boravio u Parizu, gde se tada nalazilo sedište KPJ.[10]
19. jula 1938. godine za vrijeme tzv. Velike čistke je uhapšen u Moskvi.[2] Šeremet je izbačen iz KPJ odlukom Centralnog komiteta pod vođstvom Josipa Broza Tita 15. marta 1939. godine, zajedno sa grupom jugoslovenskih komunista uhapšenih u SSSR-u. Streljan je u Moskvi 19. aprila 1939. godine, na temelju zajedničke odluke Politbiroa SKP(b)-a, NKVD-a i državnog tužitelja o streljanju 198 pripadnika „kontrarevolucionarne desno-trockističke konspirativne organizacije“ od 9. aprila 1939. godine. Ranija literatura je ovu odluku smatrala posledicom isključenja uhapšenih jugoslovenskih komunista iz marta 1939. godine, međutim novija istraživanja o odnosima Kominterne i CK KPJ dovode u pitanje ovu vezu, kao i Titov kapacitet da utiče na odluke NKVD-a u tom trenutku.[11] Oni su posle streljanja kremirani u krematorijumu Donskog groblja u Moskvi, gde su njihovi posmrtni ostaci sahranjeni u kolektivnu grobnicu.[2]
Kada se njegova žena Nafija vratila iz SSSR-a, potpuno se promenila. "Psuje Rusiju, psuje Staljina!", zabeležili su tada njeni poznanici.[12]
Nakon smrti Staljina, na inicijativu žene Nafije, Akif Šeremet rehabilitovan je 26. decembra 1963. godine prema odluci Vojnog kolegijuma Vrhovnog suda SSSR.[3]
Po njemu je nazvana Osnovna škola "Akif Šeremet" u Kladnju.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ http://books.google.rs/books?id=7zEdAAAAMAAJ&q=Akif+%C5%A0eremet&dq=Akif+%C5%A0eremet&hl=en&sa=X&ei=OUTOU5T8GqeQ4gTXq4GYCQ&ved=0CJMBEOgBMBU
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Tito sudi - Staljin strelja
- ↑ 3,0 3,1 http://books.google.rs/books?id=1u0zAAAAMAAJ&q=Akif+%C5%A0eremet&dq=Akif+%C5%A0eremet&hl=en&sa=X&ei=OUTOU5T8GqeQ4gTXq4GYCQ&ved=0CD0Q6AEwBQ
- ↑ http://books.google.rs/books?id=N3E8AQAAIAAJ&q=Akif+%C5%A0eremet&dq=Akif+%C5%A0eremet&hl=en&sa=X&ei=OUTOU5T8GqeQ4gTXq4GYCQ&ved=0CCsQ6AEwAg
- ↑ http://books.google.rs/books?id=P4VWAAAAMAAJ&q=Akif+%C5%A0eremet&dq=Akif+%C5%A0eremet&hl=en&sa=X&ei=OUTOU5T8GqeQ4gTXq4GYCQ&ved=0CCUQ6AEwAQ
- ↑ https://www.google.rs/search?q=Akif+%C5%A0eremet&num=30&safe=off&es_sm=93&source=lnms&tbm=bks&sa=X&ei=JUTOU83lN-XS0QWPvIEI&ved=0CAwQ_AUoAA&biw=1024&bih=499
- ↑ http://books.google.rs/books?id=TpZnAAAAMAAJ&q=Akif+%C5%A0eremet&dq=Akif+%C5%A0eremet&hl=en&sa=X&ei=1krOU8S2NIiB4gSp04CYDg&ved=0CGwQ6AEwDDge
- ↑ http://books.google.rs/books?id=RAALAQAAMAAJ&q=Akif+%C5%A0eremet&dq=Akif+%C5%A0eremet&hl=en&sa=X&ei=1krOU8S2NIiB4gSp04CYDg&ved=0CF8Q6AEwCjge
- ↑ https://www.google.rs/search?tbm=bks&hl=en&q=je+dr%C5%BEao+predavanja+o+buni+Matije+Gupca%2C+o+kri%C5%BEarskim+ratovima%2C+o+razvitku+&gws_rd=ssl
- ↑ http://books.google.rs/books?id=HQsKAQAAIAAJ&q=Akif+%C5%A0eremet&dq=Akif+%C5%A0eremet&hl=en&sa=X&ei=1krOU8S2NIiB4gSp04CYDg&ved=0CJIBEOgBMBI4Hg
- ↑ Gužvica, Stefan (2020). Prije Tita: Frakcijske borbe u Komunističkoj partiji Jugoslavije 1936-1940.. Zagreb: Srednja Europa. str. 127-129. ISBN 978-953-8281-24-2. Pristupljeno 31 July 2023.
- ↑ http://books.google.rs/books?id=7iUmAAAAMAAJ&q=nafija+%C5%A1eremet&dq=nafija+%C5%A1eremet&hl=en&sa=X&ei=g0jOU-aTFuKA4gS0mICIAw&ved=0CC4Q6AEwAw