Adrast

Izvor: Wikipedia

Adrast (starogrčki: Ἄδραστος / Adrastos, (jonski: Ἄδρηστος / Adrēstos) bio je, u grčkoj mitologiji, legendarni kralj Arga, koji je tim gradom vladao tokom pohoda Sedmorice protiv Tebe.

Etimologija[uredi - уреди]

Njegovo ime dovodi se u vezu sa grčkim pridevom ἄδραστος = "koji ne beži".[1]

Mitologija[uredi - уреди]

Adrast je bio sin Talaja i Lisimahe.[2] Pausanija pak kaže da mu se majka zvala Lisijanasa,[3] a Higin piše da mu je majka bila Eurinoma.[4][5] Vladao je Argom zajedno s još dva kralja, Ifidom i Amfijarajem, mužem Adrastove sestre Erifile. Adrast se oženio Amfitejom, ćerkom Pronaktovom, ili, prema drugima, Demonasom. Njegova kći Argeja udala se ze Polinika, a Dejpila za Tideja. Ostala Adrastova deca bili su Egijaleja, Egijalej, Kijanip i Hiponoj.

Tokom sukoba koji je izbio među najmoćnijim argivskim porodicama Talaj je stradao od Amijarajeve ruke, a Adrast je, budući proteran iz grada, otišao Polibu, sikionskom kralju. Kad je Polib umro bez naslednika, Adrast ga je nasledio na sikionskom prestolu i tokom svoje vladavine osnovao Nemejske igre.[3][6][7][8]

Prema Edwardu E. Barthellu, Adrast je sin Talaja i Lisimahe, kćeri Abantove. Oženio se Amfitejeom, ćerkom njegovog brata Pronakta, koja mu je rodila sina Egijaleja i ćetiri kćeri: Egijaleju (koja se posle udala za Diomeda, Argeju (koja je postala supruga Polinika, sina Edipovog), Dejpilu (koja se udala za Tideja, sina Enejevog) i Euridiku (koja je postala supruga trojanskog kralja Ila, Trojevog sina).[9]

Sedmorica protiv Tebe[uredi - уреди]

Kasnije se Adrast izmirio s Amfijarajem, dao mu svoju sestru Erifilu za ženu i vratio se u Arg na svom besmrtnom konju Arionu, kojeg je dobio na dar od Herakla. Tokom druge Adrastove vladavine Tidej iz Kalidona i Polinik iz Tebe, obojica prognanici iz svojih gradova, sreli su se blizu Adrastove palate, sporečkali se i krenuli u fizički obračun.[10] Kad je čuo buku, Adrast je dotrčao i razdvojio dvojicu junaka, u kojima je odmah prepoznao dvojicu muškaraca za koje je proročište ranije reklo da će biti muževi dve Adrastove kćeri. Naime, proročište je predskazalo da će mu se jedna kći udati za vepra, a druga za lava; na Tidejevom štitu nalazila se slika vepra, a na Polinikovom slika lava. Tako je Adrast Dejpilu udao za Tideja, a Argeju za Polinika i istovremeno je obećao da će obojici junaka pomoći da povrate vlast u svojim rodnim gradovima. Prvo se pripremio za rat protiv Tebe, iako je Amfijaraj predskazao da će nastradati svi koji u tom ratu budu učestvovali, osim samog Adrasta.[11][12]

Tako je počeo znameniti rat Sedmorice protiv Tebe, u kome su se Adrastu pridružila još šestorica heroja: Polinik, Tidej, Amfijaraj, Kapanej, Hipomedont i Partenopej. Neke druge verzije izostavljaju Tideja i Polinika te umesto njih kao učesnike pohoda spominju Eteokla i Mekisteja. Taj se rat završio upravo onako nesrećno kako je Amfijaraj i prorekao, a jedino se Adrast spasao, zahvaljujući svom brzom konju Arionu.[13][14][15][11] Nakon bitke tebanski je kralj Kreont zabranio da se tela poginulih neprijateljskih vođa pokopaju. Antigona, kći Edipa i Jokaste te zaručnica Kreontova sina Hemona, usprotivila se tome te pokopala svog brata Polinika, nakon čega je bila osuđena na smrt i pogubljena. Adrast je uspeo pobeći u Atinu, gde je ubedio kralja Tezeja da napadne Tebu i povrati tela još petorice preostalih poginulih vođa napada na Tebu. Tezej je isprva odbio, ali je onda na predlog svoje majke, Etre, kojoj su se obratile majke poginulih vođa, stavio tu stvar na glasanje u narodnoj skupštini. Atinjani su krenuli naTebu i osvojili grad, ali mu nisu naneli nikakve štete, već su samo uzeli tela petorice poginulih vođa i zatim se povukli iz grada. Tih pet tela položeno je na pogrebnu lomaču, a Adrast je održao posmrtni govor za svakoga od petorice junaka.[16][17]

Drugi pohod na Tebu[uredi - уреди]

Deset godina potom Adrast je nagovorio sedmoricu sinova onih junakâ koji su pokrenuli prvi pohod protiv Tebe da krenu u novi napad na taj grad, pri čemu je Amfijaraj objavio da bogovi sad odobravaju taj poduhvat i da mu obećavaju uspeh.[17][18] Ovaj drugi pohod bio je u antici poznat kao rat Epigonâ. Teba je bila zauzeta i do temelja razrušena, nakon što ju je veći deo stanovnika već napustio po savetu proroka Tiresije.[19][20][21] Jedini argivski heroj koji je poginuo u ovom drugom pohodu bio je Egijalej, sin Adrastov. Naime, pošto je u blizini Tebe posvetio hram boginji Nemezi, krenuo je kući, ali shrvan starošću i bolom zbog sinovljeve smrti, umro je u Megari, gde je i sahranjen.[22] Nakon smrti poštovan je kao heroj u nekoliko oblasti Grčke, npr. u Megari,[22] zatim u Sikionu, gde je umesto Dionisa on slavljen u tragičkim horskim pesmama,[23] te u Atici.[24]

Legende o Adrastu i dva pohoda protiv Tebe obrađene su u tzv. tebanskom ciklusu najstarije grčke epike, a česta su tema i grčke tragedije.[25] Pausanija spominje i neka umetnička dela koja su obrađivala tu tematiku.[26]

Od Adrastova imena formirano je i ženski patronimik "Adrestina" (Ἀδρηστίνη).[27]

Kult[uredi - уреди]

Adrast je poštovan u više grčkih gradova.[28] Na trgu u Sikionu je njegov grob i u istorijsko vreme bio kultno mesto.[8] U Argu je ispred Dionisovog hrama prikazivana Adrastova kuća,[29] a jedno svetilište postojalo je i na Kolonu, u blizini Atine.[30] Njegov je kult posvedočen i u Megari, gde je, prema mitu, umro. [31] U Sikionu su ga slavili i opevali u tragedijama zato što mu je deda Polib, koji nije imao muškog potomstva, ustupio presto tog grada.[32] Međutim, šest stotina godina nakon Adrastove smrti, u vreme koje se vrednuje kao istorijsko, kad je Klisten došao na sikionski presto, Adrastov je kult oslabio. Klisten nije voleo argivski uticaj i rešio je da ukine nadmetanja pesnikâ koji su opevali tragičnu sudbinu junaka. Umesto toga, obnovio je pevanje u čast Dionisa. Takođe je želeo da izmesti junakov grob koji se nalazio na pijačnom trgu u njegovom gradu, ali se nije usuđivao to učiniti bez potvrde božjeg autoriteta. Zato je zatražio savet delfskog proročišta. Međutim, prema Herodotu, nije dobio za njega zadovoljavajući odgovor. Pošto nije mogao na taj način da poništi uticaj Argivaca, Klisten je uveo kult Melanipa, koji je umro braneći Tebu. Takođe, promenio je nazive sikionskih plemena.[33]

Reference[uredi - уреди]

  1. Liddell, Henry George; Scott, Robert. "Ἄδραστος". A Greek-English Lexicon. Oxford: Clarendon Press. http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3atext%3a1999.04.0057. 
  2. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 13.
  3. 3.0 3.1 Pausanija, Opis Helade, II, 6, 6.
  4. Higin, Fabulae, 69.
  5. Sholija uz Euripidove Feničanke, st. 423.
  6. Homer, Ilijada, II, 572.
  7. Pindar, Nemejske ode, IX, 30 sqq.
  8. 8.0 8.1 Herodot, Istorija, V, 67, 1.
  9. Edward E. Barthell, Gods and Goddesses of Ancient Greece, University of Miami Press, 1971, ISBN 0-87024-165-6, str. 105–106.
  10. Schmitz, Leonhard (1867). "Adrastus (1)". u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21. http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text;jsessionid=3BBBEB04A2C8538C38B4388D7372DD87?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0104%3Aalphabetic+letter%3DA%3Aentry+group%3D5%3Aentry%3Dadrastus-bio-1 
  11. 11.0 11.1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 1.
  12. Higin, Fabulae, 69, 70,
  13. Homer, Ilijada, XXIII, 346‒348.
  14. Pausanija, VIII, 25, 8.
  15. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 1.
  16. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 1.
  17. 17.0 17.1 Pausanija, Opis Helade, IX, 9, 1.
  18. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 2.
  19. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 24.
  20. Herodot, Istorija, V, 61, 2.
  21. Strabon, Geografija, VII, 7, 7.
  22. 22.0 22.1 Pausanija, Opis Helade, I, 43, 1.
  23. Herodot, Istorija, V, 67, 5.
  24. Pausanija, Opis Helade, I, 30, 4.
  25. Pausanija, Opis Helade, IX, 9, 3.
  26. Pausanija, Opis Helade, III, 18, 7 i X, 10, 2.
  27. Homer, Ilijada, V, 412.
  28. Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Adrast.
  29. Pausanija, Opis Helade, II, 23, 2.
  30. Pausanija, Opis Helade, I, 30, 4.
  31. Pausanija, Opis Helade, I, 43, 1.
  32. Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Polib (2).
  33. Carlos Parada, Genealogical Guide to Greek Mythology, 1997 Greek Mythology Link: Adrastus1; Adrastus 1 fought against after death.

Literatura[uredi - уреди]