1637

Ovo je članak o godini 1637.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	16. vijek – 17. vijek – 18. vijek
Decenija:	1600-e  1610-e  1620-e  – 1630-e –  1640-e  1650-e  1660-e
Godine:	1634 1635 1636 – 1637 – 1638 1639 1640

Discours de la méthode

1637. po kalendarima

Gregorijanski	1637. (MDCXXXVII)
Ab urbe condita	2390.
Islamski	1046–1047.
Iranski	1015–1016.
Hebrejski	5397–5398.
Bizantski	7145–7146.
Koptski	1353–1354.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1692–1693.
• Shaka Samvat	1559–1560.
• Kali Yuga	4738–4739.
Kineski
• Kontinualno	4273–4274.
• 60 godina	Yin Vatra Vo(l) (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11637.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1637 (MDCXXXVII) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u nedjelju po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

1637 na Wikimedijinoj ostavi

Događaji

• januar - Prvo izvođenje Corneilleve tragikomedije Le Cid, nakon čega sledi Querelle du Cid, rasprava o dramskoj normi i rat pamfletima oko navodne nemoralnosti.
• 30. 1. - Druga mandžurska invazija Koreje: zemlja postaje vazal Mandžuraca odn. Qingovske Kine do 1894.

• 3. 2. - Tulipanomanija: slom cena tulipanovih lukovica u Holandiji.
• 15. 2. - Umro sveti rimski car, kralj češki i ugarsko-hrvatski Ferdinand II - nasleđuje ga Ferdinand III.
• 18. 2. - Osamdesetogodišnji rat, bitka kod Lizard Pointa: Španci presreli anglo-holandski trgovački konvoj.
• 26. 2. - Francuski zapovednik Henri II de Rohan morao kapitulirati pred "Savezom lanaca" (Kettenbund) u Švajcarskoj.

• 10. 3. - Pomeranski vojvoda Bogislaw XIV. umire bez naslednika - zemlja podeljena između Brandenburg-Pruske i Švedske.
• 25. 3. - Blažena Djevica proglašena Kraljicom Đenove.

• proljeće - Veći dio vojnika iz Hrvatske ratuje u Hesenu pod Werthom i Isolanijem.

• 2. 5. - Benedikt Vinković imenovan zagrebačkim biskupom (do 1642).
• maj - Song Yingxing završio enciklopediju Tiangong Kaiwu ("Iskorišćavanje dela Prirode").
• 26. 5. - Pequotski rat, masakr na Mysticu: engleski naseljenici uništili indijansko selo i pobili zatečene stanovnike dok su ratnici bili na pohodu.

• 18. 6. - Kozaci uzeli Azov Turcima, drže ga do 1642.
• 27. 6. - John Weddell pokušava da kao prvi Englez uspostavi trgovinu sa Kinom (Makao i Kanton) ali ne uspeva zbog portugalskih intriga.

• 29. 8. - Holanđani uzeli Portugalcima zamak Elmina u današnjoj Gani (→ Holandska Zlatna Obala) i drže ga do 1814 kao važnu tačku trgovine robovima.

• 21. 9. - Otvara se Ugarski sabor u Požunu, svađa između katolika i protestanata.

• 7. 10. - Petogodišnji Francesco Giacinto postaje savojski vojvoda, umire već sledeće godine (regentkinja je majka Christine).
• 11. 10. - Okončana opsada Brede, Holanđani definitivno zauzeli grad.
• 13. 10. - Porinut luksuzni engleski ratni brod HMS Sovereign of the Seas.

• 15. 12. - U Japanu počinje Shimabarska pobuna seljaka, pretežno katolika.

Kroz godinu

• Objavljen Descartesov Discours de la méthode, poznat po iskazu Mislim, dakle jesam/postojim; u dodatku La Géométrie naslućen Kartezijanski koordinatni sistem.
• Nastaje Fermatov posljednji teorem (dokazan 1995).
• Petar i Nikola Zrinski pobijedili Turke kod Kaniže.
• Izvedeno 150 osoba iz turske Podravine u hrvatsku Krajinu.
• Mardarije I se prvi put pominje kao cetinjski mitropolit (do 1647).
• Mlečani tužili Crnogorce kod turskih vlasti da ometaju prolaz mletačkim knjigonošama; nakon što je skadarski paša tražio od Crnogoraca da prestanu s tim, zbor na čelu s vladikom Mardarijem i spahijom knezom Jovanom Vujovim odlučio prognati krivca.
• 1637/38 - Barski nadbiskup Đorđe Bianki obilazi Srbiju.
• Teatro San Cassiano u Veneciji je prva javna operska kuća.
• U mesto Assinie u Obali Slonovače došla petorica francuskih kapucinskih monaha (zbog klime i bolesti se ne mogu održati).

Rođenja

• 12. 2. - Jan Swammerdam, biolog († 1680)
• 5. 3. - Jan van der Heyden, slikar i pronalazač († 1712)
• 1. 6. - Jacques Marquette, misionar i istraživač († 1675)
• 28. 6. - Aleksandar Gazarović, povjesničar († 1706)
• 6. 12. - Edmund Andros, kolonijalni adminstrator († 1714)
• 27. 12. - Petar Kanavelić, književnik († 1719)
• ? - Mustafa Ćuprilić, veliki vezir († 1691)
• pribl. - Dieterich Buxtehude, orguljaš i kompozitor († 1707)

Smrti

• 2. 2. - Tabanijasi Mehmed-paša, bivši? veliki vezir
• 15. 2. - Ferdinand II Štajerski, car i kralj (* 1578)
• 10. 3. - Bogislaw XIV., pomeranski vojvoda (* 1580)
• 19. 3. - Péter Pázmány, kardinal i filozof (* 1570)
• 13. 4. - Franjo Ergelski, zagrebački biskup
• 19. 5. - Isaac Beeckman, naučnik i filozof (* 1588)
• 24. 6. - Nicolas-Claude Fabri de Peiresc, astronom i antikvar (* 1580)
• 6. 8. - Ben Jonson, književnik (* 1572)
• 8. 9. - Robert Fludd, mistik (* 1574)
• 7. 10. - Viktor Amadeus I, vojvoda Savoje (* 1587)
• 27. 12. - Vincenzo Giustiniani, bankar i sakupljač umetnosti (* 1564)
• ? - Ivan Tomko Mrnavić, biskup i povjesničar (* 1579)

Reference

Literatura

• Rudolf Horvat, Ban Sigismund Erdedi (hr Wikisource)
• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959