Чонопља

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Чонопља

Католичка црква у селу
Католичка црква у селу

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво (2011) Decrease 3426
Густина становништва 59 ст/km²
Положај
Координате 45°48′29″N 19°15′04″E / 45.808°N 19.251166°E / 45.808; 19.251166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 101 m
Површина 73,9 km²
Чонопља na mapi Srbije
Чонопља
Чонопља
Чонопља (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 25210
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 48′ 29" СГШ, 19° 15′ 04" ИГД

Чонопља је насеље у Србији у општини Сомбор у Западнобачком управном округу удаљено 12 km од Сомбора. Налази се на надморској висини од 88-95 m. Према попису из 2011. било је 3426 становника.

Историја[uredi | uredi kod]

Чонопља је старо село из XIV века. Насеље је уништено за време Турака. Половином XVII века Фрањевци су колонизовали становнике из слива Буне, који су по томе добили назив Буњевци. Средином XVIII века новом колонизацијом насељени су Немци и Мађари. После Другог светског рата досељено је више од 3.000 становника из околине Слуња, Вргинмоста, Цетинграда и Цазина. Данас Чонопља има 4.359 становника.

Географија[uredi | uredi kod]

Чонопљанско језеро или Водоакумулација Чонопља се налази на Телечкој висоравни, удаљено је 5 километара од Чонопље и 15 километара североисточно од Сомбора. Настало је 1984, преграђивањем на Тиси, за потребе водоснабдевања пољопривредних површина. Језеро је уздужног обилка, површине је 38 хектара, просечна дубина му је 2,5, а ширина 160 метара. У језеру има шарана, амура, сома, штуке, смуђа и толстолобика. О еколошкој заштити и рибљем фонду од 1990. године се стара Удружење спортских риболоваца „Шаран“. Језеро служи као туристичко излетиште и за риболов. На обали језера се налази споменик штуки. [1]

Образовање[uredi | uredi kod]

Основна школа[uredi | uredi kod]

Године 1761. основана је римокатоличка или тривијална основна школа. У њој су све до 1784. године наставу држали писмени трговци и ислужена војна лица. Године 1813. помиње се и јеврејска школа. Прва школска зграда је изграђена 1830 године. Године 1894. подигнута је нова Буњевачка школа, а 1903. српска и немачка школа. Након колонизације број ђака се нагло повећао, па је школа имала готово 1.500 ђака, а настава се одржавала у пет одвојених зграда. Од 1946. постојала је редовна основна школа под именом ОШ „Братство и јединство“, која је имала 1245 ђака. Нова школска зграда је израђена 1963. године, фискултурна сала је саграђена 1969, а 1982. школској згради је додато северно крило са три учионице, кухињом, трпезаријом и библиотеком. Од 14. марта 1993. школа носи садашњи у ОШ „Мирослав Антић“. Датум се слави као Дан школе. Школу похађа преко 200 ђака.

Вртић[uredi | uredi kod]

У Чонопљи ради огранак дечијег вртића „Вера Гуцоња“ из Сомбора.

Култура[uredi | uredi kod]

У Чонопљи постоји постоје три културно уметничка друштва: КУД „Вук Караџић“, КУД „Буњевачка грана“ и КУД „Арањи Јанош“.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Чонопља живи 3582 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,7 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 1479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 5733 [2]
1953. 5633
1961. 5546
1971. 5109
1981. 4749
1991. 4432 4329
2002. 4433 4359
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
3.093 70,95%
Мађари
  
668 15,32%
Југословени
  
160 3,67%
Хрвати
  
129 2,95%
Буњевци
  
113 2,59%
Немци
  
22 0,50%
Црногорци
  
18 0,41%
Роми
  
14 0,32%
Румуни
  
5 0,11%
Македонци
  
5 0,11%
Словаци
  
3 0,06%
Муслимани
  
2 0,04%
Русини
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
непознато
  
1 0,02%


Галерија[uredi | uredi kod]

Извори[uredi | uredi kod]

  1. Кази & 22. 11. 2013
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]