Црнча (Љубовија)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Црнча (razvrstavanje).
Црнча

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Мачвански
Општина Љубовија
Становништво
Становништво (2011) Decrease 951
Положај
Координате 44°17′01″N 19°17′03″E / 44.2835°N 19.284166°E / 44.2835; 19.284166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 217 m
Црнча na mapi Srbije
Црнча
Црнча
Црнча (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 015
Регистарска ознака LO


Координате: 44° 17′ 01" СГШ, 19° 17′ 03" ИГД Црнча је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 951 становника.

Географија[uredi | uredi kod]

Црнча је просторно и становништвом највеће насељено место (поред Љубовије) у Азбуковици. За Црнчу се знало још у средњем веку, када је рудник олова и цинка Липник био коришћен. У том периоду називана је Зрнза или Црнциа, а највећи део становништва чинили су Дубровчани. Црнча се помиње и у писму папе Климента четвртог упућеном из Авињона српском цару Стефану Душану, где се наводи као један од највећих средњовековних рудника у тадашњој Европи. Као велепоседнике у том граду (тада је Црнча имала статус града) наводе се имена Дубровчана Брајана Ненадића и Богавца Прибојевића.

Историја[uredi | uredi kod]

Доласком Османлија у Србију, Црнча постаје један од најважнијих рудника, који поседује и топионицу, једну од најбољих у Османском царству. Касније, током турских освајања, Дубровчани се повлаче и започиње стагнација.

Међутим, током 19. века и одласком Турака са ових простора, Црнчу насељавају српске породице из Црне Горе и Херцеговине, па Црнча убрзо постаже варош. Најпознатије породице које су се доселиле тридесетих година 19. века су: Павловићи (потомци Павла и Итане Петровић, Његошевих рођака, који су због убиства турског аге побегли у Црнчу), који су дошли из црногорског Грахова, Николићи, који су дошли из Херцеговине, Марковићи такође из Херцеговине, из општине Гацко, село Наданићи и други.

Ускоро, Црнча постаје општина и због свог географског положаја (налази се између Љубовије и Зворника) убрзано се развија. Од познатих породица су: Симићи, Пуртићи, Павловићи, Mарковићи.

Крајем деветнаестог века председник општине Црнча, Андрија Павловић (највиши човек у Србији у том тренутку и потомак Павла Петровића) постаје близак српском краљу Милану од којег бива више пута одликован и добија чин пуковника. Интересантно, да се његово име спомиње у књизи Масони у Југославији (написао Ненезић). Његови потомци и данас живе у Црнчи (славе св. Архангела Михаила).

После Другог светског рата Црнча као и цео крај падају у немилост комунистичког режима, као четнички крај.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Црнча живи 967 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,0 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 365 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Најпознатија личност из Црнче је признати новинар Милован Бркић

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1438 [1]
1953. 1569
1961. 1783
1971. 1707
1981. 1539
1991. 1373 1360
2002. 1215 1213
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
 1.185 97,69%
Роми
  
 18 1,48%
Руси
  
 2 0,16%
Хрвати
  
 1 0,08%
непознато
  
 6 0,49%


Становништво према полу и старости [3]
м ж
? 0
  
  
 2
80+ 2
  
  
 12
75-79 17
  
  
 20
70-74 35
  
  
 44
65-69 35
  
  
 46
60-64 33
  
  
 29
55-59 22
  
  
 24
50-54 41
  
  
 36
45-49 50
  
  
 44
40-44 61
  
  
 39
35-39 45
  
  
 43
30-34 42
  
  
 30
25-29 45
  
  
 41
20-24 62
  
  
 33
15-19 45
  
  
 43
10-14 38
  
  
 35
5-9 34
  
  
 33
0-4 28
  
  
 24
просек 38.0 41.0
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 199 212 320 312 341 376 365
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 61 83 56 77 40 31 14 1 2 - 3.32
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата 		Ожењен/
Удата 		Удовац/
Удовица 		Разведен/
Разведена 		Непознато
Мушки 535 178 317 34 4 2
Женски 486 79 323 79 5 -
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 268 60 - 41 40 3 59 10 2 18
Женски 121 80 - 2 15 - - 7 2 1
Оба 389 140 - 43 55 3 59 17 4 19
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки - 5 11 2 1 - - - 16
Женски - - 1 4 5 - - - 4
Оба - 5 12 6 6 - - - 20

Референце[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

Портал Србија
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Црнча_(Љубовија)&oldid=41597719