Цолкин
Цолкин (Tzolkin, одн. Tzolk'in према ревидираном правопису Гватемалске академије мајанских језика, којем се сада даје предност) име је које су мајанистички проучаваоци дали верзији 260-дневног Мезоамеричког календара, који је користила Мајанска цивилизација у претколумбијској Мезоамерици.
Цолкин је најосновнији и најшире посведочен од свих мајанских календара; био је главна компонента друштва и ритуалних активности старих Маја. Неке мајанске заједнице га и данас користе у гватемалским висијама. Употреба му је маргинална, али се проширује, мада наилази на отпор неких евангеличких преобраћеника.
Реч значи "број дана" (или "рачун - " или "бројање дана") и заправо је неологизам на основу јукатечког мајанског. Одговарајуће речи у гватемалским културама Киће и Какћикел, које га непрекинуто користе преко 500 година су „Ахилавал Ких“ одн. „Ћолких“. Коју су реч користиле претколумбијске Маје није познато. Астеци су сличан календар, вероватно базиран на несталом централномексичком обичају, звали тоналпоуаји, на језику Нахуатл.
Цолкинови именовани дани[uredi | uredi kod]
Календар цолкин комбинује два циклуса: један од двадесет именованих дана и други од тринаест бројева (тресена). Тако се добија (20×13=) 260 јединствених дана. Сваки дан је узимао следеће име и број - када би се дошло до 13, сутрадан би се наставило са 1 итд. У табели је показано 20 појединачних именованих дана:
Ред. бр.1 |
Име дaнa 2 |
Примeр глифa сa нaтписa 3 |
Примeр глифa из кодексa 4 |
Јукaтечки 16. ст. 5 |
Рецонструирани Класични мајански 6 |
Придружене природне појаве или значење 7 |
---|---|---|---|---|---|---|
01 | Imix' | Imix | Imix (?) / Ha' (?) | лотос, крокодил | ||
02 | Ik' | Ik | Ik' | ветар | ||
03 | Ak'b'al | Akbal | Ak'b'al (?) | тама, ноћ, цик зоре | ||
04 | K'an | Kan | K'an (?) | кукуруз | ||
05 | Chikchan | Chicchan | (непознато) | небеска змија | ||
06 | Kimi | Cimi | Cham (?) | смрт, преобразитељ | ||
07 | Manik' | Manik | Manich' (?) | јелен | ||
08 | Lamat | Lamat | Ek' (?) | Венера, звезда | ||
09 | Muluk | Muluc | (непознато) | жад, вода, понуда | ||
10 | Ok | Oc | (непознато) | пас | ||
11 | Chuwen | Chuen | (непознато) | мајмун | ||
12 | Eb' | Eb | (непознато) | киша | ||
13 | B'en | Ben | (непознато) | зелени/млади кукуруз, семе | ||
14 | Ix | Ix | Hix (?) | јагуар | ||
15 | Men | Men | (непознато) | орао | ||
16 | Kib' | Cib | (непознато) | мудрост, восак | ||
17 | Kab'an | Caban | Chab' (?) | земља | ||
18 | Etz'nab' | Etznab | (непознато) | кремен | ||
19 | Kawak | Cauac | (непознато) | олуја | ||
20 | Ajaw | Ahau | Ajaw | господар, владар, Сунце | ||
Примeдбе: |
Цолкин нема опште признати почетак и крај. Неки га виде као потпуно циркуларног, без почетка, а други предлажу различите дане за почетак. Једна таква сугестија:
- 1 Imix (могући први дан Цолкина)
- 2 Ik
- 3 Akbal
- 4 Kan
- 5 Chicchan
- 6 Cimi
- 7 Manik
- 8 Lamat
- 9 Muluc
- 10 Oc
- 11 Chuen
- 12 Eb
- 13 Ben (13. дан Цолкина)
- 1 Ix (14. дан Цолкина)
- 2 Men
- 3 Cib
- 4 Cabab
- 5 Eznab
- 6 Cauac
- 7 Ahau
- 8 Imix
- 9 Ik
- 10 Akbal
- 11 Kan
...
- 9 Cib
- 10 Cabab
- 11 Eznab
- 12 Cauac
- 13 Ahau (260. дан Цолкина).
Циклус је коришћен за одређивање времена верских и церемонијалних догађаја и за прорицање.
Значења[uredi | uredi kod]
Сваки од двадесет дана је повезан са различитим богом из мајанске митологије[2].
- Imix : 'Крокодил' - рептилско тело планете Земље, или света.
- Ik : 'Ветар' - дах, живот. Такође и насиље.
- Akbal : 'Ноћ-кућа' - тама, подземље, домен ноћног јагуар-сунца.
- Kan : 'Кукуруз' - знак младог кукурузног господара који доноси обиље, зрелост. Такође гуштер, мрежа.
- Chicchan : 'Змија' - небеска змија.
- Cimi : 'Смрт'
- Manik : 'Јелен' - знак Господара лова.
- Lamat : 'Зец' - знак планете Венере, заласка Сунца.
- Muluc : 'Вода' - симболизована жадом, један аспект водених божанстава, рибе.
- Oc : 'Пас' - који води ноћно Сунце кроз подземље.
- Chuen : 'Мајмун' - велики занатлија, покровитељ вештина и знања. Такође нит.
- Eb : 'Трава' или 'Тачка' - у вези са кишом и олујама.
- Ben : 'Трска' - која подржава раст кукуруза, трске и човека.
- Ix : 'Јагуар' - ноћно Сунце. Такође кукуруз.
- Men : 'Орао' - мудрац, птица, Месец.
- Cib : 'Сова/Лешинар' - ноћне и дневне птице смрти. Такође восак, душа, инсект.
- Caben : 'Земљотрес' - страхотна моћ. Такође доба, мисао.
- Etz'nab : 'Нож' - опсидијанско жртвено сечиво.
- Cauac : 'Киша' или 'Олуја' - небеске змајске змије и чакови, богови грома и муње.
- Ahau : 'Господар' - сјајни бог Сунце.
Употребе[uredi | uredi kod]
| ||||
---|---|---|---|---|
Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески | ||||
Типови календара | ||||
Лунисоларни • Соларни • Лунарни | ||||
| ||||
Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански
(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс) |
Цолкин је доста коришћен у мајанским натписима и кодексима (књигама). Симболизам повезан с Цолкином се такође примећује у Попол Ву-у (који јесте написан у недуго наконшпанских освајања, али је вероватно заснован на старијим текстовима). Нпр. када је Ixbalanque поставио немогућ задатак Ixquic-у да сакупи мрежу кукуруза са једне стабљике, што је овај успешно одрадио, она оставља отисак своје мреже на земљи, а дан "мрежа" је почетак Венериног циклуса који следи "ахау" (аxпу на Киче језику), баш као што је њено дете наследник Хун Хунајпуа[3].
Није познато како су га још користиле старе Маје. Али се понешто зна из мајанских заједница које га данас користе:
- Периоди од 260 дана су значајни за прецизне циклусе у гајењу кукуруза. Дани транзита кроз зенит (када Сунце пролази кроз тачку под углом од 90° у односу на хоризонт) могли су бити узгредно значајни за пољопривреду дуж јужне обале Гватемале. Први пролаз кроз зенит је 30. апр./трав., баш пред почетак кишне сезоне. Фармери у том региону данас сеју кукуруз крајем априла или почетком маја. Други пролаз, 13. авг/кол. приближно одговара времену жетве сасушеног кукуруза, а могуће и да је текући бактун почео тог дана 3114. пне[4].
- Данас на гватемалским висијама, неколико група користе овај период у обуци Aj k'ij-а, чувара 260-дневног календара. Девет месеци након почетка обуке у прорицању, млади новак је "рођен" и свечано инициран у свој положај. То би значило да су за Маје човек и календар имали исте корене; обоје су лунарног порекла.
- Има неких опетованих ритуала који се изводе сваких 260 дана на исто обележени дан. Најчувенија је "новогодишња" прослава на дан 8 Chuwen, на Киче језику (у Момостенангу) позната као Waxakib' B'atz.
- Неке дане сматрају мање или више погодним за неке послове. Нпр. Ак'аб'ал или Б'ен ниског броја били би добар дан за венчање, а К'ан за градњу или одржавање куће.
- Тедлок бележи систем дивинације на основу бацања коцкица и бројања унапред кроз календар од текућег дана до неких дана који се затим тумаче.
- Многа традиционална мајанска имена потичу од календарских дана, често рођендана (в. мајанска астрологија).
New Age[uredi | uredi kod]
Цолкин је послужио као основа за Dreamspell календар, којег је развио езотерични аутор Хозе Аргуељес у склопу покрета New Age. Аргуејес се послужио и разним другим мистичним изворима, тако да то није чист мајански календар.
Порекло и сврха[uredi | uredi kod]
Сматра се да је 260-дневни календар био раширен у читавом мезоамеричком културном региону, као и да је био најстарији и најзначајнији календарски систем тамо забележен, настао пре прве појаве у мајанским натписима[5]. Неизвесно је која је мезоамеричка култура прва развила овај календар. Стеле са најстаријим познатим датумима по Дугом бројању потичу из ране Запотечке фазе у високим долинама Оаксаке, на локалитетима као што је Монте Албaн, са половине 1. миленија пне. Постоје и неки ранији примери нечега што изгледа као календарски глиф, али је њихова веродостојност тема расправе.
Календар нема очигледних веза са неким астрономским или геофизичким циклусом, тако да је неизвесна његова оригинална сврха, али постоји неколико теорија.
По једној теорији, календар потиче од умношка бројева тринаест и двадесет, који су Мајама били веома значајни. Двадесет, број прстију на рукама и ногама, био је основа мајанског бројевног система. Тринаест је било нивоа у Надземљу где су живели богови, а данашњи календарци кажу да је то број "зглобова" у људском телу (чланци на нози, колена, кукови, рамена, лактови, чланци на руци и врат).
Барбара Тедлок је проучавала овај систем међу неким савременим мајанским заједницама у месту Момостенанго у високој Гватемали, где живе К'ицхе' Индијанци. Код локалног познаваоца је чак била шегрт у техникама прорицања и формално иницирана као гатара 1976. Она каже:
- "Момостекански календар обухвата и 260-дневни циклус и 365-дневну соларну годину, са четири класичномајанска Носача године, или Мам, који повезују то двоје. 260-дневни циклус је замишљен као чврсто повезан са световним или земаљским пословима, одраз не неког астрономског периода већ период људске гестације. Прошли етнографски описи овог циклуса садрже разна супротна мишљења у вези његовог првог дана, али поређење садашњих резултата и оних из ранијих студија указује да нема одређеног првог дана[6]".
Авени верује да нема јединственог одговора. Али он каже:
- "Једном је Мајански гениј могао препознати да негде у дубини овог календарског система лежи чудесни спој, чаробно укрштање низа циклуса времена: 9 месеци, 13 пута 20, циклус рођења, циклус сетве, Венерин циклус, Сунчев циклус, циклус помрачења. Број 260 је био као скројен за Маје[7]."
Авени даље претпоставља да су Маје користиле Венерин календар на исти начин како су други користили Сунчев календар. Он сугерише да је "Венерина таблица" у Дрезденском кодексу прецизна ефемерида за предвиђање положаја Венере. Авени такође примећује да основни пољопривредни циклус у високој Гватемали такође траје око 260 дана и зове се тзолкин. Такође може постојати веза са просечном дужином времена потребном између појаве Венере као јутарње и вечерње звезде, око 263 дана. Авени примећује да "просечно трајање између сукцесивних половина сезоне помрачења, 173 ½ дана, односи се према цолкину 3 према 2."[8] Мада ово делује натегнуто, постоје докази да су Маје користиле цолкин за предвиђање положаја Венере и догађања помрачења.
Још једна теорија истиче да 260-дневни период потиче од дужине људске трудноће, тј. близу је просечном броју дана између прве пропуштене менструације и рођења (за разлику од Наегелеовог правила који претпоставља 40 седмица [280 дана] између последње менструације и рођења). По томе би бабице биле прве које су измислиле календар, како би предвиделе дан рођења бебе[9]
Неколико истраживача (нпр. Малмстрöм 1973., Нуталл 1928., Апенес 1936.) идентификовало је корелацију између циклуса и 260-дневног размака између зениталних транзита Сунца. Према овој хипотези, 260-дневни циклус је настао у уском појасу од 14º 42' до 15º сев. географске ширине у којем је Сунце окомито изнад главе око 12-13. авг/кол. и опет 260 дана касније око 30. апр/трав. - 1. маја/сви. (Малмстрем идентификује Изапанску културу као погодног кандидата у том појасу). Овај период је могао бити коришћен у распореду садње кукуруза. Ипак, уложено је неколико приговора на ову теорију. Календар од 260 дана тече непрекидно, а транзити кроз зенит се смењују сваких 260 па 105 дана. Први познати календарски натписи су нађени знатно северније од ове зоне[10]. Због тога ова теорија нема широку подршку.
На крају је такође могуће да за 260-дневни циклус има више разлога, горе споменутих или непознатих.
Повезано[uredi | uredi kod]
- Мајански календар
- Мајанско календарско гатање
- Мајанско писмо
- Хааб
- Мезоамерички календари
- Tonalpohualli
Фусноте[uredi | uredi kod]
(углавном пренете из оригинала на енглеском:)
- ↑ Модерна ортографија и реконструисана класично мајанска имена у табели следе кратки извод из Kettunen and Helmke (2005). Асоцијације на основу Miller and Taube (1993), p.49.
- ↑ Поједине асоцијације, доле дате, потичу од Wright (1989).
- ↑ Dennis Tedlock (translator and editor), "Popol Vuh: The Definitive Edition Of The Mayan Book Of The Dawn Of Life", 1996
- ↑ Према програму Stellarium 0.10.1, Сунце је на 14° 51' сев. гео. ширине прошло кроз зенит 8. септ/руј. -3113. године (тј. 3114. пне.), што би одговарало 13. авг/кол. 3114. пне. по пролептичком грегоријанском кал. (јулијански дан 584285). Данас пролази 12. авг/кол.?
- ↑ Miller and Taube (1993), pp.48–50.
- ↑ Тедлоцк (1982, пп.174–177).
- ↑ Авени (2000, п.202).
- ↑ Авени (2000, п.201).
- ↑ Нпр. Миллер анд Таубе (1993, пп.46, 48.)
- ↑ See for example the separate review comments to Malmström's 1973 paper by John Henderson and Arthur Fitchett and their associated citations, appearing in 9 August 1974 edition of Science (reprinted (PDF) Arhivirano 2008-05-30 na Wayback Machine-u.
Референце[uredi | uredi kod]
(на енглеском:)
- Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original izd.). London: Tauris Parke. ISBN 1-86064-602-6. OCLC 45144264.
- Kettunen, Harri; and Christophe Helmke (2005) (PDF). Introduction to Maya Hieroglyphs. Wayeb and Leiden University. Pristupljeno 05. 05. 2006.
- Lo, Lawrence (n.d.). „Mesoamerican Writing Systems”. Ancient Scripts. Ancientscripts.com. Pristupljeno 15. 11. 2006.
- Malmström, Vincent H. (1973). „Origin of the Mesoamerican 260-Day Calendar” (PDF Reprinted). Science 181: 939–941. DOI:10.1126/science.181.4103.939. PMID 17835843. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-28. Pristupljeno 2006-11-15.
- Milbrath, Susan (1999). Star Gods of the Maya: Astronomy in Art, Folklore, and Calendars. The Linda Schele series in Maya and pre-Columbian studies. Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-75225-3. OCLC 40848420.
- Miller, Mary; and Karl Taube (1993). The Gods and Symbols of Ancient Mexico and the Maya: An Illustrated Dictionary of Mesoamerican Religion. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-05068-6. OCLC 27667317.
- Tedlock, Barbara (1982). Time and the Highland Maya. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 0-826-30577-6. OCLC 7653289.
- Thomas, Cyrus (1897). „Day Symbols of the Maya Year”. u: J. W. Powell (ed.) (Project Gutenberg EBook #18973, online reproduction). Sixteenth Annual Report of the Bureau of American Ethnology to the Secretary of the Smithsonian Institution, 1894–1895. Washington DC: Bureau of American Ethnology, Smithsonian Institution; U.S. Government Printing Office. str. 199–266. OCLC 14963920.
- Voss, Alexander W. (2006). „Astronomy and Mathematics”. u: Nikolai Grube (ed.). Maya: Divine Kings of the Rain Forest. Eva Eggebrecht and Matthias Seidel (assistant eds.). Cologne, Germany: Könemann. str. 130–143. ISBN 3-8331-1957-8. OCLC 71165439.
- Wright, Ronald (1989). Time Among the Maya: Travels in Belize, Guatemala, and Mexico. London: Abacus. ISBN 0-349-10892-7. OCLC 154511110.
Спољне везе[uredi | uredi kod]
(на енглеском:)