Силбаш

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Силбаш

Српска Православна црква и Словачка Евангелистичка А. В. црква у Силбашу
Српска Православна црква и Словачка Евангелистичка А. В. црква у Силбашу

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво (2011) Decrease 2467
Густина становништва 67 ст/km²
Положај
Координате 45°23′22″N 19°27′24″E / 45.389333°N 19.456666°E / 45.389333; 19.456666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 85 m
Површина 42,6 km²
Силбаш na mapi Srbije
Силбаш
Силбаш
Силбаш (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 21433
Позивни број 021
Регистарска ознака BP


Координате: 45° 23′ 22" СГШ, 19° 27′ 24" ИГД

Силбаш је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2467 становника .

Овде се налази Српска православна црква Светог Јована Златоустог у Силбашу.

Историја[uredi | uredi kod]

Улица у Силбашу

Силбаш спада у најстарија насеља Бачке. Szilbach (данашњи Силбаш) помиње се 1263. године као сусед земљишта по имену Кеси. Верује се да име Силбаш води порекло мађарске речи szilva - шљива. У почетку је село чинило 10-20 домова чији је главни капитал била стока.

Почетком 18. века Силбаш је имао и свој печат који се неколико пута мењао. Према неким подацима, печати су очувани из 1728. и други од 1775. до 1783. Први је имао раоник и сабљу са натписом »Сиг Паги Силбаш 1714«. На другом је изнад унатрашке положеног раоника међу звездама писало С. С. Трећи печат је употребљаван 1828., имао је неког светитеља у орнату православног епископа са златним ореолом и словима »С. С.«

У Силбашу се данас поред српског становништва налази и словачко, а и ромско. Процењује се да су први Словаци у Силбаш дошли око 1770. године. Временом их је било све више, а почетком 1900. било је 180 домова или укупно око 720 лица.

Прва црква у Силбашу подигнута је нешто пре 1755. године, није имала звоно и звоник. Нова црква изграђена је 1759. и била је врло мала. Није имала торањ и имала је само седам икона. Године 1839. изграђен је иконостас који служи и данас, а пре неколико година је добио заштиту државе. Први свештеник био је Игњатије Николић. Прва словачка евангелистичка црква изграђена је 1838. Данашњи изглед добила је 1886. а саграђена је углавном доприносима верника. Словачка црква веома је водила рачуна о деци. Обезбеђивала је место за наставу и иако сиромашна, успевала је да плаћа учитеља. Први свештеник био је Самуел Бабилон.

Силбаш је уско повезан са Новим Садом, Бачком Паланком, Врбасом и Сомбором.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Силбаш живи 2263 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,1 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 964 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 3308 [1]
1953. 3295
1961. 3267
1971. 3144
1981. 3025
1991. 2806 2741
2002. 2939 2849
2011. 2456
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.601 56,19%
Словаци
  
1.018 35,73%
Роми
  
44 1,54%
Југословени
  
34 1,19%
Хрвати
  
19 0,66%
Мађари
  
10 0,35%
Словенци
  
2 0,07%
Русини
  
2 0,07%
Црногорци
  
1 0,03%
Украјинци
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
Македонци
  
1 0,03%
непознато
  
15 0,52%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]