Рачунарство

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Latinična verzija


Рачунарство или информатика је наука која се бави структуром и аутоматском (машинском) обрадом информација.

Циљ информатике је проналажење оптималних решења за проблеме и то тако да се једном пронађено решење може користити за читав низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику алгоритама.

Постоји велики број области у информатици, које се могу сврстати у практичне, теоријске и техничке.

Појам информатика се састоји од речи информација и аутоматика. Први пут се помиње у Немачкој године 1957 од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.

Информатика има за основу математику, електротехнику, физику и неке инжињерске науке.

Настала је у 19. веку размишљањем тадашњег генија Чарлса Бејбиџа, који је замислио строј који би узимао податке, обрађивао их на неки начин и онда обрађено некако показао ономе кога то занима. Он је то наравно замислио потпуно механички, а данас компјутер(рачунари)и, наравно не функционишу на тај начин. Но имају неке повезаности с тим његовим замишљеним компјутером:

1. бинарни систем - скоро сваки компјутер данашњице користи такав бројчани систем, који се састоји само од јединица и нула. То је тако зато што је то компјутеру најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје. Систем који има десет цифара (0..9) се зове декадни, а постоје претпоставке да су Вавилонци користили хексадецимални систем (са шестнаест цифара). Бебиџ је имао идеју коришћења бушених картица за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података док се није открило магнетско записивање.

2. основна идеја - такозвани улаз/излаз систем, то јест дамо компјутеру да обради податке, кажемо му на који начин да их обради, он их обради и некако нам покаже до чега је дошао. То је бит и идеја компјутера, али компјутер постаје користан тек када ту обраду може извршити брже него човек.

Касније се појављивало веома много људи који су промовирали развој рачунарства. Ја ћу овде споменути само Алана Тјуринга, енглеског математичара. Он је током другог светског рата покушавао дешифровати злогласну нацистичку „Енигму“, апарат који је кодирао немачке поруке. Уз помоћ тих истраживања настала је Турингова машина. Турингова машина није машина као таква, него замишљени уређај којим се, на неки начин, дефинише начин размишљања компјутера и алгоритам.

Основни делови рачунара, без којих данас уопште не бисмо могли замислити да радимо нешто на њему су:

миш, тастатура, монитор, матична плоча, графичка картица, процесор, РАМ, флопи диск, хард диск, ЦД или ДВД (оптички записи), модем, звучна картица и наравно звучници за њу, те, наравно, кућиште.

Напомена: нису сви ови делови нужни за рад на рачунару, (многи јесу, но неки нису), но данас су то ствари које више-мање сваки кућни рачунар има.

Списак тема везаних за рачунарство: