Петријево
| Петријево | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1451 |
| Положај | |
| Координате | 44°37′16″N 20°52′12″E / 44.621166°N 20.87°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 216 m |
  Петријево Петријево (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 37′ 16" СГШ, 20° 52′ 12" ИГД
Петријево је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1451 становника (према попису из 2002. било је 1093 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Петријево се налази југозападно од Смедерева. Село није одувек било на данашњем месту. Раније је било северније, ближе Смедереву, и то се место зове Старо Петријево. У Старом Петријево се и данас наилазина трагове од старина, а у близини места где је била стара црква има трагова од калдрме, затим плоча и др. Предање на каже да је са те старе цркве преношен камен за цркву у Коларима. Село је на данашње место премештено по наређењу књаза Милоша. Веле да да је књаз Милош наредио да се село премести на данашње место због тога, што је било близу Смедерева и што су његови становници имали мали потес.
Петријево се помиње у арачким списковима из првих десетина 19 века и имало је 1818. године 17 а 1822. 13 кућа
Године 1846. село је имало 26 кућа а по попису из 1921. године у селу је било 112 кућа са 625 становника.
[1]
Најстарије породице
Најстарије породице: Недељковићи (данас имају разна презимена) чији предак дошао из Црне Горе, одакле је побегао због убиства и наставио се прво у Старом Петријеву, па га је кнез Милош преместио на данашње место; Крстићи, чији је деда дошао из Дупљана (лесковачки) најпре у Смедерево, одакле је бежао „преко“ После 1815. год. вратио се натраг и настанио у Старо Петријево, одакле га је књаз Милош преселио у данашње Петријево; Савићи, чији је дед са два брата због глади дошао из Црне Горе; Радосављевићи (Лудајући) чији је прадед Радосав дошао из Јасике (Темнић) и Јанковићи старином од Пећи. (подаци крајем 1925. године).
[2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Петријево живи 1157 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,8 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 418 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.050 | 96,06% | ||
| Македонци | 7 | 0,64% | ||
| Југословени | 4 | 0,36% | ||
| Мађари | 2 | 0,18% | ||
| Црногорци | 1 | 0,09% | ||
| Хрвати | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 28 | 2,56% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 5 | ||
| 80+ | 5 | 13 | ||
| 75-79 | 15 | 21 | ||
| 70-74 | 22 | 32 | ||
| 65-69 | 37 | 39 | ||
| 60-64 | 33 | 42 | ||
| 55-59 | 25 | 23 | ||
| 50-54 | 40 | 44 | ||
| 45-49 | 42 | 47 | ||
| 40-44 | 37 | 34 | ||
| 35-39 | 40 | 34 | ||
| 30-34 | 32 | 38 | ||
| 25-29 | 36 | 36 | ||
| 20-24 | 31 | 25 | ||
| 15-19 | 41 | 38 | ||
| 10-14 | 33 | 30 | ||
| 5-9 | 33 | 34 | ||
| 0-4 | 25 | 26 | ||
| просек | 38.8 | 41.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 441 | 115 | 288 | 20 | 12 | 6 |
| Женски | 471 | 83 | 286 | 86 | 16 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 208 | 41 | - | - | 68 | 11 | 20 | 15 | 4 | 11 |
| Женски | 124 | 27 | - | - | 20 | - | - | 21 | 5 | 2 |
| Оба | 332 | 68 | - | - | 88 | 11 | 20 | 36 | 9 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 5 | 5 | 5 | 7 | 6 | - | - | 9 | |
| Женски | 1 | 6 | 7 | 12 | 17 | 1 | - | - | 5 | |
| Оба | 2 | 11 | 12 | 17 | 24 | 7 | - | - | 14 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
- Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
