Мокролушки поток

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Мокролушки поток је водоток и десна притока Саве, један од 40 река и потока који су некада текли Београдом, а данас су већином спроведени у подземље и претворени у колекторе, кишне или канализационе.

Мокролушки поток настаје у источном београдском насељу Велики Мокри Луг (општина Звездара), по коме је и добио име, на падинама Мокролушког брда и Стражарске косе. У почетку тече правцем север-северозапад, а затим углавном ка северозападу, паралелно или испод Аутопута (грађен 1967 - 74.), који пролазећи кроз Београд углавном користи долину потока. Када дође до насеља Медаковић III (на левој обали, иза Мокролушког гробља, које је на десној страни), поток први пут одлази под земљу.

Након око једног километра подземног тока, поток опет излази на површину у насељу Медаковић II, да би после још једног километра коначно одглумио понорницу у насељу Маринкова Бара. Раније је текао насељима Душановац, Аутокоманда и Јатаган Мала. Иза узвишења Губеревац (на коме се налазила Душевна болница, а данас Клиничко-болнички центар), где се данас налази Мостарска петља на аутопуту према мосту Газела, поток је улазио у алувијалну раван Саве, у коју се уливао.

Подручје у доњем делу долине сада подземног потока (са леве стране) коришћено је за ископавање земље и шљунка којима су насипане мочваре на десној обали Саве - Бара Венеција код Савамале - како би се могла изградити главна београдска железничка станица. Након завршетка тих радова, остао је дуг усек назван Прокоп, где је првобитно било сиротињско насеље а сада већ дуги низ година стоји градилиште нове железничке станице.

Неке притоке[uredi | uredi kod]

Као и Мокролушки поток и његове притоке су делом или у потпуности прекривене: