Mircea Eliade

Mircea Eliade
Biografske informacije
Rođenje	(1907-03-13)13. 3. 1907. Bukurešt, Rumunija
Smrt	22. 4. 1986. (dob: 79) Čikago, Ilinois, SAD
Nacionalnost	Rumun
Obrazovanje
Zanimanje	istoričar, filozof, novelist, novinar, esejist, romanopisac
Opus
1921–1986
Književni pravac	modernizam Criterion Trăirism
Književne vrste	fantastika, autobiografija, putopis
Teme	istorija religije, filozofija religije, kulturna istorija, politička istorija
Inspiracija
Od Honoré de Balzac, Surendranath Dasgupta, Julius Evola, James George Frazer, André Gide, René Guénon, Bogdan Petriceicu Hasdeu, Aldous Huxley, Nae Ionescu, Nicolae Iorga, Carl Jung, Rudolf Otto, Giovanni Papini, Gerardus van der Leeuw, Miguel de Unamuno, Joachim Wach, F. W. J. Schelling
Na Marcel Avramescu, Ioan Petru Culianu, Wendy Doniger, Andrei Oişteanu, Mariana Şora, Mihail Şora

Mircea Eliade (fonetski: Mirča Elijade; Bukurešt, 9. 3. 1907. - Chicago, 22. 4. 1986), američki kulturni istoričar rumunskog porekla i rumunski književnik. Jedan od najvažnijih svetskih stručnjaka u oblasti komparativne analize religije. Studirao je filozofiju u Bukureštu, gde je diplomirao radom o filozofiji renesanse (1928.). Kada mu je bilo 21. godina, nakon diplomiranja, otišao je u Indiju, gde je u Kalkuti studirao sanskrtski jezik i jogu sa profesorom Dasguptom. Doktorirao je filozofiju u Bukureštu, tezom o metodama mišljenja i prakse u jogi (1933.). Između 1933. i 1940. istovremeno se bavi obimnim naučnim radom, beletristikom, publicistikom, kao i predavanjima iz filozofije i istorije religije u Univerzitetu u Bukureštu. Tokom rata bio je ataše za kulturu rumunske ambasade u Londonu (1940. i 1941.) i u Lisabonu (1941-1945.). Dolaskom komunizma, Elijade je nakon rata 1945. godine izbegao u Pariz, gde predaje istoriju religije, najpre na École pratique des hautes études(do 1948.), potom na Sorboni. Od 1957. godine sve do svoje smrti 1986. godine živeo je u Čikagu, gde je bio redovni profesor na Univerzitetu u Čikagu, i šef katedre za istoriju religije, koja je 1985. godine nosi n naziv Katedra Mirča Elijade. Proučavao je religiju primitivnih društava Australije, Polinezije i Afrike, kulture drevne Indije, Egipta, Grčke i Rima.

Biografija

Detinjstvo

Rođen je u Bukureštu, bio je sin rumunskog oficira Gheorghe Eliade (Gheorghe Eliade )(čiji je originalni prezime je Ieremia) i Jeana rođene Vasilsku (Jeana née Vasilescu). Pravoslavni vernik, George Elijade registrovo je rođenje njegovog sina četiri dana pre nego što je stvarno rođen, da bi se poklopo sa liturgijskim kalendarnim praznikom [[Četrdeset mučenika Sevastijanskih (22. mart). Mirča Elijade je imao sestru, Korinu, majku semiologiste Sorina Alekandrescu (Sorin Alexandrescu). Njegova porodica se preselila iz Tekučia u Bukurešta, na kraju naseljavaju se u glavi grad 1914., gde je boravio do kasnih tinejdžerskih godina.

Elijade zadržao posebno količinu uspomena na svoje detinjstvo, i kasnije u životu, pisao je o uticaju raznih neobičnih epizode iz istog. U jednom trnutku tokom Prvog svetskog rata, kada mu je bilo desetak godina, bio je očevidac bombardovanja Bukurešta nemačkim cepelinima i patriotski zanos u okupiranoj glavnog grada.

Adolescencija

Nakon završetka osnovnog obrazovanja u školi na Mantuleasa ulici (Mântuleasa Stree), Elijade je prisustvovao Spiru Haret nacionalnom kolnjdžu u istoj generaciji kao Arsavir Acterian (Arșavir Acterian), Haig Acterian (Haig Acterian) i Petre Viforeanu (Petre Viforeanu). Među njegovim ostalim kolegama bio je i Konstantin Noic (Constantin Noica), istoričar umetnosti.

Univerzitetske studije i boravak u Indiji

Elijade 1933. godine

Između 1925. i 1928., pohađao je filozofski fakultet na univerzitetu u Bukuruštu, diplomirao je na istom 1928. godine. Tokom svojih studenskih godina upoznao je Nea Ionescu (Nae Ionescu), koji je peredavao u logiku, postao je jedan od njegovih učenika i prijatelja. Bio je izuzetno zainteresovan za Ionesceove radikalne i religijske ideje.

Naučni radovi Elijade je počeli su posle dugog perioda studiranja u britanskoj Indiji, na univerzitetu u Kalkuti. Saznavši da je Maharadža od Kassimbazara sponzoriše evropske naučnike koji studiraju u Indiji, Elijade se prijavljuje i dobija stipendiju za četiri godine, koja je kasnije udvostručena od strane rumunske stipendija. U jesen 1928. godine, on je plovio za Kalkut da studira sanskrit i filozofiju pod Surendranath Dasgupta, na bengalskom Kembridžu i profesor na univerzitetu u Kalkuti, autor pet knjiga istorije indijske filozofije. Pre dolaska do indijskog potkontinenta, Elijade je napravio kratku posetu Egiptu. Kad su stigli, on je posetio velike u regionu, i proveo kratak period po himalajskim ashramom.

Studirao je osnove indijske filozofije, i, paralelno, naučio sanskritu Pali i bengalski po Dasgupta pravcu. U to vreme, on je postao zainteresovan za akcije Mahatma Gandi, koga je lično upoznao, i Satjagraha kao fenomena; Kasnije, Elijade adaptira gandijeve ideje u svom diskursu o duhovnosti i Rumunije.

Poslednje godine života i smrt

Mirča Elijade je umro na univerzitetskoj bolnici u Čikagu, aprila 1986. Osam dana pre smrti, on je pretrpeo moždani udar dok čitaše vežbe Emila Cioreca (Eugen Barbu), a kasnije iygubio je govorne funkcije. Četiri meseca ranije, požar je uništio deo njegovih kancelarija na Medvil Lombard bogosloviji (događaj koji će se tumačiti kao znak). Elijadin rumunski učenik Joan Petru Kulianu, koji je podsetio reakciju naučne zajednice, je na vestima, opisao Elijadinu smrt kao "parinirvana". Njegovo telo je kremirano u Čikagu, a ceremonija sahrane održana je u crkvi na kompusu univerziteta. Prisustvovalo je 1.200 ljudi, obuhvatajući javno čitanje Elijadinog teksta u kome je podsetio na otkrovenje o njegovom detinjstvu-predavanja je dao romanopisca Sol Belou, Elijadin je kolega na Univerzitetu. Njegov grob se nalazi u Oak Voods groblju (Oak Woods Cemetery).

Rad

Opšsta priroda religije

U svom radu na istoriji religije, Elijade je najviše cenjen zbog svojih spisa o alhemiji, šampanizmu, jogi i ono što je on nazvao mit o večnom povratku, navodno prisutan u religijskim mislima uopšte, da versko ponašanje ne samo imitira, ali i učestvuje u, svetim događajima, i na taj način obnavlja mitso vreme porekla. Na Elijadino razmišljanje utiču delimično Rudolf Oto (Rudolf Otto), Gerardus van der Leuv (Gerard van der Leeuw), Nae Ionescu (Nae Ionescu).

Vrhovni Bog

Prema nekim evolucionističkim teorijama religije, posebno kos Edvarda Burnet Tajlor (Edward Burnett Tylor,), kulturni napredak jeste promena sa animizma i mnogoboštva na monoteizam. Prema ovom gledištu, naprednije kulture bi trebalo da bude više monoteističke, a primitivnije kulture bi trebalo da bude više politeističke. Međutim, mnogi od najvažnijih "primitivnih", pre poljoprivrednih društava veruju u vrhovnog Boga. Tako, prema Eliadi, naučnici posle 19. veka su odbacili tilor teoriju evolucije iz animizma. Elijade sumnja da su najraniji ljudi obožavali nebesko vrhovno biće, u obrascima u komparativne religije, piše on: "Najpopularnija molitva u svetu je upućena- Oče naš koji si na nebesima." Moguće je da su čovekove najraniji molitve upućene istom nebeskom ocu. "

Međutim, Elijade se ne slaže sa Vilhelmom Šmidtom (Wilhelm Schmidt), koji je mislio da je najraniji oblik religije bio strogi monoteizam. Elijade odbacuje ovu teoriju "primordijalnog monoteizma” kao "krutu" i neizvodljivu. "U najboljem slučaju," piše on, "ova plan [Šmidtova teorija] čini nalog ljudskih [verskih] evolucija od paleolita."

Elijadina filozofija

Filozofija religije

Platonizam i primitivna ontologija

Prema Elijadi, tradicionalni čovek oseća da se stvari "stiču realno, svoj identitet, samo u onoj meri njihovog učešća u transcendentalnoj stvarnosti". U tradicionalnom čoveka, nečist svet je "besmisleno", a stvar se uzdiže se nečistog sveta samo u skladu sa idealnim, mitskim modelom.

Elijade opisuje ovaj pogled na stvarnost kao temeljni deo "primitivne ontologije" (studija o "postojanju" ili “stvarnost"). Vidi sličnost sa filozofijom Platona, koji je verovao da su fizički fenomeni blede i prolazne imitacije večnih modela ili "oblika".

On je tvrdio: Platon možemo smatrati izvanrednim filozofom "primitivnog mentaliteta ', to je, kao mislilac koji je uspeo da u davanju filozofske opticaje i validnost na načinima života i ponašanjaima arhaičnog čovečanstva.

Elijade je smatro da je Platonova teorija oblika "primitivna ontologija" istrajna u grčkoj filozofiji. On tvrdi da je platonizam "najpotpunije razrađena" verzija ove primitivne ontologije.

Opus

• A History of Religious Ideas, Vol. 1 (trans. Willard R. Trask), University of Chicago Press, Chicago, 1978
• Images and Symbols: Studies in Religious Symbolism (trans. Philip Mairet), Princeton University Press, Princeton, 1991
• Myth and Reality (trans. Willard R. Trask), Harper & Row, New York, 1963
• Myths, Dreams and Mysteries (trans. Philip Mairet), Harper & Row, New York, 1967
• Myths, Rites, Symbols: A Mircea Eliade Reader, Vol. 2, Ed. Wendell C. Beane and William G. Doty, Harper Colophon, New York, 1976
• Patterns in Comparative Religion, Sheed & Ward, New York, 1958

Srpskohrvatski

• Mit o večnom povratku
• Šamanizam
• Mit i zbilja
• Sveto i profano
• Rasprava o istoriji religija

Eksterni linkovi

Mircea Eliade na Wikimedijinoj ostavi

• (en) Mircea Eliade Tribute Page Arhivirano 2012-01-13 na Wayback Machine-u
• (en) Biography of Mircea Eliade Arhivirano 2009-02-05 na Wayback Machine-u
• (en) List of Terms Used in Mircea Eliade's The Sacred and The Profane
• (ro) Mircea Eliade presentation on the "100 Greatest Romanians" Arhivirano 2006-10-05 na Wayback Machine-u
• (sh) Mirča Elijade - Sveto i profano
• (sh) Mirča Elijade - Joga besmrtnost i sloboda
• (sh) Mirča Elijade - Istorija verovanja i religijskih ideja