Купиново
За остале употребе, погледајте Купиново (разврставање).
| Купиново | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Пећинци |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1866
|
| Густина становништва | 24 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°42′12″N 20°02′32″E / 44.703333°N 20.042166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 63 m |
| Површина | 84,1 km² |
  Купиново Купиново (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22419 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | RU |
Координате: 44° 42′ 12" СГШ, 20° 02′ 32" ИГД
Купиново је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1866 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Купиново је једино сремско село које је било краљевски град. Наиме, у њему су остаци града Купиника, седишта српског деспота Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Турци су га 1521. године освојили и спалили. У Купинову се налази црква Светог Луке позната међу сељанима као Деспотска црква, која је најстарија православна црква северно од Саве и Дунава. Из темеља рушена обновљена је 1730. године.
Најстарији део села је сачуван и заштићен као Етно-село и ту се налазе неке од најстаријих кућа у Војводини, које су законом заштићене као културна добра Србије. Има кућа са почетка XIX века које су прављене од плетари са тршчаним кровом. Куће имају тремове и доксате са дрвеним стубовима и аркадама.
Туризам[uredi | uredi kod]
У близини села налази се Обедска бара, атрактивно туристичко подручје за одмор и излете у природи, као и за лов. У близини је такође обала реке Саве која пружа лепа места за излете и бављење спортовима на води.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Купиново живи 1586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 668 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.852 | 90,47% | ||
| Роми | 146 | 7,13% | ||
| Југословени | 7 | 0,34% | ||
| Хрвати | 4 | 0,19% | ||
| Словаци | 3 | 0,14% | ||
| Руси | 3 | 0,14% | ||
| Македонци | 3 | 0,14% | ||
| Црногорци | 1 | 0,04% | ||
| Словенци | 1 | 0,04% | ||
| Румуни | 1 | 0,04% | ||
| Немци | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 23 | 1,12% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 6 | ||
| 80+ | 16 | 16 | ||
| 75-79 | 18 | 40 | ||
| 70-74 | 53 | 73 | ||
| 65-69 | 74 | 79 | ||
| 60-64 | 66 | 67 | ||
| 55-59 | 37 | 48 | ||
| 50-54 | 59 | 57 | ||
| 45-49 | 74 | 64 | ||
| 40-44 | 89 | 71 | ||
| 35-39 | 86 | 80 | ||
| 30-34 | 64 | 71 | ||
| 25-29 | 59 | 41 | ||
| 20-24 | 72 | 46 | ||
| 15-19 | 88 | 76 | ||
| 10-14 | 69 | 61 | ||
| 5-9 | 51 | 53 | ||
| 0-4 | 66 | 54 | ||
| просек | 38.1 | 41.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 858 | 237 | 534 | 52 | 31 | 4 |
| Женски | 835 | 124 | 529 | 158 | 19 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 420 | 194 | - | - | 69 | 16 | 23 | 20 | 2 | 18 |
| Женски | 197 | 77 | - | - | 24 | - | - | 30 | 2 | 2 |
| Оба | 617 | 271 | - | - | 93 | 16 | 23 | 50 | 4 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 7 | 18 | 8 | 5 | 14 | - | - | 23 | |
| Женски | 1 | 7 | 8 | 19 | 23 | 1 | - | - | 3 | |
| Оба | 4 | 14 | 26 | 27 | 28 | 15 | - | - | 26 |
Познате личности[uredi | uredi kod]
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
