Кобишница

Izvor: Wikipedia
Кобишница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 1355
Положај
Координате 44°11′22″N 22°35′25″E / 44.1895, 22.590333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 49 m
Кобишница na karti Србије
Кобишница
Кобишница
Кобишница (Србије)
Остали подаци
Поштански број 19316
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 11′ 22" СГШ, 22° 35′ 25" ИГД

Кобишница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1355 становника (према попису из 1991. било је 2507 становника).

Демографија[uredi - уреди]

У насељу Кобишница живи 1152 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,8 година (44,3 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 454 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2854 [1]
1953. 2935
1961. 2915
1971. 2876
1981. 2778
1991. 2507 1801
2002. 2356 1355
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1,044 77.04%
Власи
  
246 18.15%
Румуни
  
11 0.81%
Муслимани
  
5 0.36%
Југословени
  
3 0.22%
Бугари
  
1 0.07%
непознато
  
19 1.40%


Подаци из Историјског архива Неготин[uredi - уреди]

Кобишница је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 6 km југоисточно од Неготина. Смештено је на просечно 50 метара надморске висине, на левој обали Јасеничке реке десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о 11’ 37”, источна географска дужина 22 о 35’ 42”, а површина атара 2.328 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина. Убраја се у стара насеља са значајним траговима старина. У атару насеља су пронађени остаци манастира Света Тројица који се наводи у турским изворима 1672. године. Кобишница се помиње у турском попису 1530. године као насеље са 30 кућа. Првобитно насеље је било основано на данашњој локацији, одакле је у другој половини 18. и почетком 19. века премештено (због “ зулума крџалија”) на место звано Селиште (између 1751. и 1795. године), па поново на данашње место. Као “пусто место” помиње се почетком 18. века на Лангеровој карти, а потом као насеље: 1723. године са 63 куће, 1736. са 90, 1846. са 278 и 1866. године са 278 кућа. Данашње насеље се дели на крајеве: Гламеја (Брдо – Горњи Крај), Скапац и Доњи Крај (Ваље). Након Првог светског рата у њему су живеле следеће фамилије: Филипешти (слава Митровдан), Боболанешти или Берданешти и Шурбанешти (слава св. Никола), Маркулешти и Стојкочешти (слава св. Тодор), Мијешти или Мијаји (слава Митровдан), Опрешти (слава Митровдан), Стојкуљешти (слава Петковица), Вилаешти (слава Митровдан), Троканешти (слава св. Никола), Јованешти или Јовешти (слава Петковица), Рајцићи или Бађићи (слава Петковица), Рајковићи (слава Петковица), Челиковићи (слава св. Никола), Мијуљешти (слава Петковица), Попешти (слава Петковица), Бугаревићи (слава Митровдан), Думитрикићи (слава Петковица), Броскићи (слава Петковица), Барбуловићи, Пешуљешти и Предићи (слава Петковица), Бекирешти (слава Петковица), Медојешти (слава Петковица), Радуловићи (слава Петковица), Грекуловићи (слава Петковица), Олћани (слава Петковица), Данчешти (слава Петковица), Поповићи (слава св. Арханђео), Дудикићи (слава Богојављање), Његушешти (слава Спасовдан), Балчаковићи и Макурешти (слава Петковица и св. Стеван), Грујешти (слава Мала Госпојина), Милошевићи (слава Петковица), Ђефердешти (слава Петковица) Станковићи (слава Митровдан) и Ђорђевићи (слава Митровдан). Заветина насеља је Спасовдан. Стара црква брвнара у насељу, која је била посвећена Св. Николи, срушила се 1850. године. Након ње је направљена нова 1874. године и посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Становништво Кобишнице је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким проучавањем сврстано је у влашка насеља. Године 1921. Кобишница је имала 471 дом и 2.381 становника, 1948. године 590 домова и 2.854 становника, а 2002. године 704 куће и 1.363 становника. На привременом раду у иностранству (Немачка, Швајцарска) је из овог насеља 2007. године било 800 становника. Земљорадничка задруга у Кобишници, која је основана 1901. године (обнављана 1919, 1945 и 1954. године), данас послује под називом Земљорадничка задруга „Слога“ Кобишница. Од 1960. године припојене су јој земљорадничке задруге из Буковча и Србова. У Кобишници је од 1949. до 1953. године радила и Сељачка радна задруга под називом „Адам Везурић“. Дом културе насеље је добило 1951. године, електричну расвету 1956. године, телефонске везе са светом 1970. године, асфалтни пут 1975. године, а водовод 1996. године. Основна школа у насељу, која је почела са радом 1867. године, школске 2006/2007. године је имала 217 ученика.


Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин


Референце[uredi - уреди]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди]