Касетна бомба

Latinična verzija

---

Амерички авион B-1 Лансер баца свој товар касетних бомби.

Демонстранти из Етиопије и Авганистана којима су ампутиране обе ноге протестују против употреби касетних бомби у Даблину маја 2008.

За више информација погледајте чланак Споразум о забрани касетних бомби

Касетна бомба, распрскавајућа бомба, кластер бомба, касетна авио-бомба (КАБ) је врста слободнопадајуће, аеродинамички обликоване муниције са касетном бојевом главом која се баца из ваздуха или испаљује са земље. У принципу то је невођена авио-бомба, са бојевом главом - специјалним, „контејнером“ у коме је смештена подмуниција која се популарно назива „субмуниција“.

Касетна бомба је конструисана тако да у својој унутрашњости носи субмуницију најразличитијег дејства: распрскавајућег, пробојног, запаљивог или комбинованог. Сврха оваквих бомби је уништавање непријатељске живе силе, уништавање материјално-техничких средстава, запречавање путева и онемогућавање коришћење објеката (нпр. аеродрома). Постоје и бомбе дизајниране да уништавају железничке пруге, далеководе, ослобађају хемијско или биолошко оружје, као и што постоје бомбе, које могу да разбацају неубојити садржај, као што су леци.

Касетна бомба је састављена од контејнера у коме има од неколико десетина до неколико стотина касетних бомбица, где се приликом дејства ослобађа већи број мањих бомбица над широм околином, које представљају опасност по цивилно становништво још дуго година после тога. Такву неексплодирану муницију је врло скупо пронаћи и уклонити. Стога за касетне бомбе можемо да кажемо да су једно од најмонструознијих оружја данашњице од кога и након завршетка рата већином страдају цивили у преко 95% случајева, као на пример у Вијетнаму и Лаосу где и после 30 година велики број њих страда.

Норвешка влада је започела процес конвенције о касетној муниције у фебруару 2007. године, са намером да постигне међународни споразум којим би се забранила употреба касетних бомби, чији је текст усаглашен у Даблину маја 2008. године, а потписало га је 95 држава у Ослу децембра 2008. . Ратификован је 1. августа 2010. године у УН у Њујорку и постао је Међународно правни документ кога морају све државе да поштују. Ову конвенцију је до сада потписало 115 држава, а од тог броја 88 је ратификовало, са даљом тенденцијом раста држава које се прикључују забрани касетних бомби.

Опис касетних бомби

Касетне бомбе су намењене за разбацивање, одједном или програмирано, већег броја субпројектила (бомбица) малог калибра, као и противтенковских мина. Конструисане су тако да у својој унутрашњости носе од неколико десетина до неколико стотина малих, али веома опасних бомбица најразличитијег дејства: распрскавајућег, пробојног, запаљивог или комбинованог. Постоје и друге врсте ове муниције, попут хемијских, биолошких и антиелектро касетних бомби са графитним влакнима (БЛУ-114/Б) које су намењене да изазову кратке спојеве, оштете или онемогуће довод електричне енергије у високонапонским далеководима и електро подстаницама. Те касетне бомбе су први пут коришћене на Косову 1999. од стране Америке. Што се тиче хемијског оружја у касетним бомбама, развијали су га током 1950-их и 1960-их година САД и Совјетски Савез. Конвенција о хемијском оружју је 1993. године забранила употребу тог оружја. Постоје и бомбице ЛБУ-30, које могу да разбацају неубојити садржај, као што су леци, који служе за вођење пропагандног рата и утичу превасходно на цивилно становништво као и на војску, а дизајниране су тако да избацују летке у оквиру бомбица, што осигурава да ће они пасти на предвиђену област без претераног распршивања због ветра.

Маса касетних бомби (субпројектила) се креће од неколико стотина грама, па до неколико килограма. Мале касетне бомбе су намењене за уништавање живе силе, утврђених објеката и лако оклопних возила, запречавање одређених земљишних праваца, авио писта и друго. Веће касетне су углавном противтенковске мине које су намењене за уништавање тенкова и других оклопних возила као и запречавање неких стратешких праваца којим би ова возила могла да прођу. Наша земља поседује овакву врсту касетних субпројектила који се испаљују из система Оркан и то је КБ-3.

Постоје и модерније касетне бомбе које су се појавиле у новије време а оне су дизајниране као паметна подмуниција, то јест бомбице које помоћу термовизијских сензора лоцирају мете и свака од њих има свој циљ који треба да уништи. Најчешћи циљеви су оклопно механизована возила. Неке од ових модерних касетних бомби је користила Немачка у Авганистану.

Субмуниција, то јест бомбице могу да се појаве и у облику „коктела“ свих ових бомбица и мина, уз додавање специјалних запаљивих елемената (белог фосфора, напалма или цирконијума), ради изазивања пожара. Када се користе у градовима или гушће насељеним местима, често су прво конвенционалним експлозивом касетних бомбица пробијани кровови и зидови зграда, да би се уједно у тој смеси са експлозивом активирао и запаљиви садржај у виду белог фосфора, цирконијума или напалма који изазива пожаре и у великој мери отежава њихово гашење. Бомбице могу да се активирају одмах приликом пада, могу бити обичне мине са различитим временима успорења или специјалне мине, опремљене разним типовима сензора (ИЦ, акустични и сеизмички) за детекцију и самонавођење на објекат дејства.

Конструкција

Основни део касетне бомбе чини контејнер напуњен са више десетина или стотина касетних бомбица и уређај за њихово програмирано избацивање. Отварање касета зависи од конструкције касетне бомбе, коришћењем једног од следећих принципа:

• Ротационом силом (код ранијих типова касета са увијеним стабилизаторима),
• Ваздушном струјом,
• Пиромеханизмима и барутним гасовима (као нпр. код крстареће ракете касетног типа Томахавк, или код планирајућег аутономно вођеног пројектила касетног типа АГМ-154А ), као и
• Путем темпирних упаљача и сатних механизама.

Посебну групу система за разбацивање субмуниције са авиона чине подвесни контејнери сталног типа (диспензери), који се могу користити више пута. Опремају се са неколико стотина малих авио-бомби у различитим комбинацијама и за различите намене.

Према конструкцији касетне бомбе можемо поделити на :

• касете сталног типа, неодбацујуће (касетни диспензери) и
• касете потрошног типа, одбацујуће (КАБ и касетни контејнери).

И једне и друге су облика специјалних контејнера напуњене великим бројем малих авио-бомби. Касете оба типа имају аеродинамични облик и подвешавају се на спољне, унутрашње или подтрупне носаче наоружања ваздухоплова.

Разноликост и врста циљева који су бомбардовани из ваздуха, условили су израду великог броја ваздухопловних касетних оружних система или, другим речима, ваздухопловних система оружја са касетном бојевом главом најразличитијег дејства и техничких решења.

Обзиром на велику ефикасност употребе ваздухопловних система оружја са касетном бојевом главом за бомбардовање велике површине и територије једним налетом, сва средства за ношење и разбацивање малих бомбица из ваздуха можемо поделити на:

а). Свежњеве малих авио-бомби потрошног типа;

б). Касетне авио-бомбе;

ц). Касете сталног типа (касетни диспензери), неодбацујући (контејнери сталног типа);

д). Касете потрошног типа (контејнери), одбацујући (планирајући контејнери, вођени летећи контејнери, одбациви диспензери, аутономни слободнолетећи касетни диспензери, касетни диспензери или контејнери са ракетним погоном за повећање домета, минијатурне крстареће ракете са касетном бојевом главом итд.);

е). Крстареће ракете са бојевом главом напуњеном субпројектилима

Подела касетних према намени

BLU-3, Америчке касетне коришћене у Вијетнаму

Касетне бомбе су почеле да се користе још од II светског рата, али њихова експанзија коришћења је била током Вијетнамског рата где су употребљене касетне Америчке производње БЛУ-3. Оне су биле дизајниране тако да су авиони са касетним бомбама морали ниско да лете да би тачно погодили одређени део терена, због чега је долазило до великих губитака авиона услед добро организоване противваздушне одбране Вијетнама. У каснијем периоду током 1970-их година су дизајниране тако да су могле да се избацују и са нешто већих висина али не превише високо због велике непрецизности и великог раштркавања касетних бомбица па је ефекат дејства био веома мали. У периоду 1970-их и 1980-их касетне бомбе се уводе у многе армије и постају једно од основних оружја држава које су га користиле.

Крајем 1990-их година и почетком 21 века су осмишљене и модерније врсте касетних, такозване паметне које су биле високо прецизно оружје и које имају топлотне сензоре као и визуелне који су у стању да свака бомбица засебно лоцира и уништи своју мету. Такве бомбице имају и механизам за самоуништење у случају да је бомбица омашила свој циљ и у случају да није одмах експлодирала при паду, а после неког одређеног кратког времена она би требала сама себе да самоуништи, то је неки период од 4 до 48 сати. Тако да ове бомбице максимално избегавају рањавање великог броја цивила, као што су то радиле претходне, због којих је и почела велика кампања за забрану таквог нехуманог и неселективног оружја. САД већ имају такву врсту касетних ЦБУ-97 и оне су се први пут употребљавале током инвазије на Ирак 2003. године. Ова врста касетних није класификована као касетна муниција у оквиру широко прихваћене дефиниције оружја утемељеног у међународном праву по Конвенцији о забрани касетне муниције.

Према намени касетне бомбе можемо поделити на:

1. Запаљиве касетне;
2. Противпешадијске касетне;
3. Противтенковске касетне;
4. Касетне за уништавање писта;
5. Мино-полагањем;
6. Хемијске касетне;
7. Касетне за прекид протока електричне енергије;
8. Касетна за разбацивање летака.

Запаљиве касетне

Совјетске трупе су током зимског рата против Финаца употребили запаљиве касетне бомбе 1939-1940.

Запаљиве касетне су намењене за изазивања пожара, нешто као конвенционалне запаљиве бомбе. Оне су посебно дизајниране за ту намену, а у свом саставу има белог фосфора или напалма. Често се дешавало да се праве у комбинацији са противпешадијским и противтенковским минама, а намена им је да се што више отежају напори гашења пожара. Најчешће се користе у градовима да прво конвенционалним експлозивом пробију кровове кућа или зграда, а онда да са том додатом смешом напалма запале тај простор. Један од првих примера коришћења запаљивих касетних се десио у зимском рату 1939-1940. године када су Совјетске трупе користиле против Финаца. Такође су у II светском рату при нападу на Дрезден, коришћене ове касетне.

Противпешадијске касетне

Противпешадијске касетне бомбе су коришћење само са класичним експлозивом или уз комбинацију са смешом напалма ради изазивања пожара. Оне су нешто мало мањег облика и лакше су од противтенковских касетних. Намена им је да својом експлозијом или фрагментираним деловима убије или рани све који се нађу у њеној близини. Такве касетне су први пут коришћене у II светском рату, а најраспрострањенија употреба је била у Вијетнамском рату где је употребљено неколико стотина милиона противпешадијских касетних бомби.

Противтенковске касетне

Противтенковске касетне бомбе су нешто већег облика и имају више експлозива који им служи да пробију оклоп од тенка или лако оклопљеног возила, својом снагом експлозије или фрагментационим парчићима. Данас постоје и модерне касетне бомбе које производе САД ЦБУ-97, које су дизајниране тако да свака бомбица засебно има свој циљ и оне могу да пробију челични оклоп од тенка. Ове бомбице могу да се избацују и у комбинацији са противпешадијским минама.

Касетне за уништавање писта

миниminiМодерна Израелска касетна бомба за уништавање писта.

Британске касетне бомбе типа ЈП233 су дизајниране тако да прво продру у бетон а онда да са благом задршком експлодирају тако да разбију бетон на писти и створе кратер, а то дејство се постиже са двостепеном бојевом главом. Касетне за уништавање писта се обично користе у комбинацији заједно са противпешадијским касетним бомбама са темпираним временом експлозије, тако да би се поправка писте учинила тежим, и онемогућило противничкој авијацији да користи своје авионе.

Мино-полагањем

Ове касетне су дизајниране тако да када се распрше по неком терену оне углавном остају на површини земље и имају упаљаче са темпирним временским кашњењем да се самоуниште у периоду од 4 до 48 сати. Тако да то умногоме отежава чишћење минских поља. Намењене су за спречавање брзих продора непријатељских трупа. Ове касетне производи САД.

Хемијске касетне

САД Хемијска касетна М134 Сарин бомбица, (фотографија око 1960)

Хемијске касетне су САД и Совјетски Савез током 1950-их и 1960-их година развијали и дизајнирали тако да у њиховом саставу буду сем класичног експлозива и неки хемијски састојци. Због тешких и погубних последица које то оружје наноси цивилима, а које је коришћено у неким конфликтима у грађанским ратовима, довело је до тога да се покрене велика кампања за забрану овог оружја. Конвенција о хемијском оружју је од 1993. године забранила њихову употребу. САД и Русија су у процесу уништавања својих залиха, али нису успели да у задатом термину униште све своје залихе до 2007. године, па су добили продужење тог рока.

Касетне за прекид протока електричне енергије

Антиелектричне касетне, ЦБУ-94/Б, први пут су коришћене 1999. године од стране САД у рату на простору бивше Југославије. Контејнер је испуњен са 202 бомбице БЛУ-114/Б, а свака садржи мало експлозивно пуњења које у себи има 147 намотаја са графитним влакнима. Њихова сврха је да поремети или оштетити електрични систем за пренос електричне енергије и изазове кратке спојеве у високонапонским далеководима и електричним подстаницама.

Касетна за разбацивање летака

Касетна ЛБУ-30 је намењена да избацује велике количине неубојитог садржаја, као што су леци, који служе за вођење пропагандног рата и утичу превасходно на цивилно становништво као и на војску, а дизајниране су тако да избацују летке у оквиру бомбица, што осигурава да ће леци као пропагандни материјал пасти на предвиђену област без претераног распршивања због ветра. Овакве касетне су испитиване у једној америчкој војној бази 2000. године, када је авион Ф-16 бацио летке са 6100 метара, и показало се као добро осмишљено, јер је било веома мало растурање и немогућност да ветар одмах разнесе летке од места пада касетних.

Деминирање и чишћење контаминираног терена

Деминирање или чишћење је процес уклањања касетних бомби или неких других неексплодираних убојних средстава (НУС) из контаминиране зоне. Постоје неколико начина за уклањање касетних и то су:

• Један од начина је самостално чишћење без неких приручних помагала и то је можда један од најчешћих примера како се радило у прошлости, али то је одавно застарео модел, па га у задњој деценији врло ретко срећемо.
• Други начин је помоћу дресираних животиња, обично су то пси, мада срећемо и неке друге животиње попут пацова, свиња и других.
• Трећи начин је рад са миноистраживачем или како га још зову метал детектор, који се и најчешће употребљава у савременим армијама. Творац метал детектора је пољски официр Јозеф Косачки и његов изум је добио назив као пољски детектор мина. Прва његова употреба је била у току II светског рата, а касније су сви савезници копирали овај уређај који је одиграо велику улогу у чишћењу контаминираних територија после II светског рата.
• Постоје велике машине специјализоване да се крећу кроз контаминирану област и намерно прелазе преко свих тих неексплодираних бомбица и својом тежином их активирају. Ова возила су тако дизајнирана да могу да издрже детонацију мале снаге са минималним оштећењима на возилу. Таква специјализована возила нису се у најбољем светлу показала јер нису баш увек добро очистила контаминирану зону, тако да је у неким случајевима остајало између 50 и 80% неочишћеног терена што је далеко испод стандардних норми УН-а од 99,6%.

Предности и мане касетних бомби

Предности касетних бомби у поређењу са осталим врстама бомби:

• могућност веће зоне дејства, што даје већу ефикасност при дејству по растреситим објектима;
• могућност комбинованог дејства са различитим врстама касетних бомбица (кумулативног, парчадног и запаљивог дејства);
• већа вероватноћа погађања тачкастих циљева.

Највећа мана касетних бомби је то што, када касетна подмуниција или „бомбице“ остану неактивиране (њихов број може да достигне углавном од 5–30 % укупно бачене подмуниције) стварају де фацто једну врсту минског поља које наставља да односи животе и наноси тешке телесне повреде и годинама после завршетка сукоба. Та муниција се показала као веома лоша зато што је непрецизно, неселективно оружје и у већини случајева сем војних циљева буду погођени и цивилни објекти, па због тога ово оружје представља велики ризик по цивиле, како за време самог напада, тако и након тога. Неексплодирана бомбица може да убије или повреди цивиле и дуго након завршетка сукоба. Сведоци смо да и дан данас, после читавих 30 година, страдају цивили од касетних бомби у Вијетнаму, Лаосу, Камбоџи и другде и по томе се може видети какве су страшне последице овог оружја по цивилно становништво. Последице не трпе само повређени, него и њихове породице, као и заједнице у којима живе. Према званичним подацима УН у преко 95% случајева жртве су цивили, што је импозантан број у односу на страдале војнике, којима су и биле намењене.

Број жртава од касетних бомби

Према подацима ХРW-а (Хуман Ригхтс Wатцх) у 2011. години је у 29 земаља било страдалих од касетних бомби. Према извештајима, од почетка употребе касетних бомби до краја 2010. године број укупно потврђених жртава био је најмање 16.921. Међутим, жртве касетне муниције нису свуда убележене и у многим земљама није се водила правилна евиденција, тако да се укупан број жртава процењује на између 55.000 и 100.000, јер је само у Лаосу, Вијетнаму и Камбоџи процењено да их је било више од 54.000.

Врсте касетних бомби

Табела: Показује државе произвођаче и врсте касетних бомби које те државе производе [1]

Државе произвођачи	Врсте касетне муниције
Аргентина	ЦМЕ-155мм
Аустралија	Каринга, ЦБУ-58ц
Белгија	НР 269 155мм
БиХ	Оркан М-87 262мм (КБ-1, КБ-2)
Бразил	АСТРОС, ФЗ-100 70мм
Чиле	ЦБ-130, ЦБ-250К, ЦБ-500, ЦБ-500К, ЦБ-500К2, ЦБ-770, WБ-250Ф, WБ-500Ф, ПМ-1
Египат	М42Д, САКР-18, САКР-36, М26А1, Град 122мм
Француска	ОГР 155мм, БЛГ-66 Белуга
Грчка	ГРМ-49 155мм, ГРМ20
Холандија	М483А1, М864 155мм
Хрватска	М93 120мм
Немачка	М26 227мм, СМАрт-155
Индија	Пинака 214мм
Иран	ПРОСАБ-250, Схахаб-2, Град 122мм
Ирак	НААМАН-250, НААМАН-500, Абабил
Италија	РС6А2 и С6А2 81мм, С12Б 120мм, РБ63 155мм, М 26
Израел	М 85, АРЦ-32, ГРАДЛАР 122мм/160мм, АТАП-300, АТАП-500, АТАП-1000 РАМ, ТАЛ-1, ТАЛ-2, БАРАД
Јапан	М 26 и М26А1, М261, М483А1
Јужна Африка	М2001 155мм, ТИЕКИЕ, ЦБ-470
Северна Кореја	RBK-500
Јужна Кореја	M261, KCBU-58B
Кина	Тупе W01, Тyпе-83, Тyпе-59, Тyпе-62, Тyпе-66, БЛ-755 цлоне, Тупе 2, Тyпе-63, Тyпе-81, Тyпе-90А, WМ-80, WС-1, WС-1Б, WС-1Е, WС-2, МЗД-2
Пакистан	М483А1 155мм
Пољска	ЗК-300 Кисајно, ЛБКас-250, 2С1, М-21ФК “ФЕНИКС-З 122мм
Румунија	ЦЛ-250, ЛАР-160, ЦГ-540 и ЦГ-540 ЕР
Русија	АО-2.5 АПАМ, ОДС-ОД ФАЕ, ПТАБ 2.5, ПТАБ-1М, ПРОСАБ, ЗАБ 2.5, ПТАБ-2.5М ХЕАТ, АО-2.5-2 АПАМ, АО-1СЦх, ПТАБ 2.5М, СхОАБ-0.5, БетАБ, СПБЕ-Д СФW, ОФАБ-50 АПАМ, ОФАБ 2.5 АПАМ, СПБЕ-Д, ПТАБ, 3-О-23, 3-О-13, 3-О-14, Град (9М218), Град (9М217), Ураган (9М27К), Смерч (9М55К), Смерч (9М55К1), Смерч (9М55К5), Р-65/70 Луна М (ФРОГ-7), Искандер (СС-26)
Сингапур	Производи пројектиле од 155мм и минобацачке касетне бомбе од 120мм али нисам нашао податке о називима
САД	АТАЦМС 1, АТАЦМС 1А, М26 МЛРС, М26А1 МЛРС, М261 МПСМ, М449 АПИЦМ, М449А1 АПИЦМ, М483/М483А1, М864, М444, Мк-20, ЦБУ-87 ЦЕМ, ЦБУ-103 ЦЕМ WЦМД, ЦБУ-97 СФW, ЦБУ-105 СФW WЦМД, ЦБУ-105 СФW П3И WЦМД, АГМ-154А ЈСОW-А
Словачка	М 26, ЈРКК–АГАТ 122мм, АГАТ, ПАТ-794
Шпанија	ЕСПИН-21, МАТ-120, БМЕ-330Б/АП, БМЕ-330АТ, БМЕ-330Ц
Швајцарска	М-109 и М-109 Каwест 155мм, КаГ-88 155мм, КаГ-90 155мм, КаГ-88/99 155мм, МП-98 120мм
Шведска	БК-90 Мјолнер, (МЈ-1 и МЈ-2)
Турска	М396 155мм, М483А1 155мм, ТРК-122 122мм
Велика Британија	БЛ-755, ИБЛ-755, РБЛ-755, Л20А1, М483, М261, М 26
Југославија (бивша Социјалистичка Република)	Оркан М-87 262мм (КБ-1, КБ-2), ОРКАН МЛРС 262мм, ФАБ 275, ФАБ 275 М91, ПРАБ 250Ј, ПАТ-794 155мм, 3-О-23 152мм, РАБ-120, КПТ-150

Погођене и контаминиране земље и региони

У свету постоји 38 држава контаминираних касетним бомбама, укључујући и спорне територије и то су: Авганистан, Албанија, Ангола, Азербејџан (укључујући и Нагорно-Карабах), Босна и Херцеговина, Чад, Црна Гора, Еритреја, Етиопија, Гренада, Грузија, Хрватска, Иран, Ирак, Израел, Јемен, Јужни Судан, Камбоџа, Колумбија, Демократска Република Конго, Кувајт, Лаос, Либан, Либија, Мауританија, Мароко (укључујући и Западну Сахару), Мозамбик, Руска Федерација (Чеченија), Саудијска Арабија, Србија (Косово), Сијера Леоне, Сирија, Судан, Таџикистан, Уганда, Велика Британија (Фолкландска Острва), Вијетнам, Замбија.

Током 2010. године контаминирани терен је очишћен и уништене су касетне бомбе у: Авганистану Анголи, ДР Конго и Ираку, док је забележен значајан напредак у чишћењу у Камбоџи, Србији и Вијетнаму. Најмање 59.978 неексплодираних касетних бомбица је уништено током операције чишћења, а очишћено је више од 18,5 км² контаминираног земљишта.

Корисници касетне муниције

Има 19 земаља које су користиле касетну муницију током оружаних сукоба у 37 земаља и то су: Еритреја, Етиопија, Француска, Грузија, Холандија, Ирак, Израел, Јужна Африка, Колумбија, Либија, Мароко, Нигерија, Русија, Саудијска Арабија, Сједињене Америчке Државе, бивша Југославија, Судан, Тајланд, Уједињено Краљевство.

Земље корисници	Локације коришћења
Колумбија	Колумбија
Еритреја	Етиопија
Етиопија	Еритреја
Француска	Чад, Ирак, Кувајт
Грузија	Грузија, Абхазија
Ирак	Ирак, Иран
Израел	Либан, Сирија
Либија	Чад, Либија
Мароко	Западна Сахара, Мауританија
Холандија	бивша Југославија (Црна Гора и Србија са Косовом)
Нигерија	Сијера Леоне
Русија	Чеченија, Авганистан (као СССР ), Грузија
Саудијска Арабија	Саудијска Арабија
Јужноафричка Република	Признали су да су у прошлости користили, локација непозната
Судан	Судан, Јужни Судан
Тајланд	Камбоџа
Велика Британија	Фолкландска Острва, Ирак, Кувајт, бивша Југославија (Црна Гора и Србија са Косовом)
САД	Авганистан, Албанија, БиХ, Камбоџа, Гренада, Иран, Ирак, Кувајт, Лаос, Либан, Либија, Саудијска Арабија, Судан, Вијетнам, Јемен, бивша Југославија (Црна Гора и Србија са Косовом)
Југославија (бивша Социјалистичка Република )	Албанија, БиХ, Хрватска и Србија са Косовом

Земље које производе касетну муницију

У 34 земље производило се преко 200 различитих типова касетне муниције а од овог броја, 16 земаља придружило се конвенцији о забрани касетних бомби и те земље су: Аргентина, Аустралија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бразил, Чиле, Египат, Француска, Грчка, Холандија, Хрватска, Немачка, Индија, Иран, Ирак, Италија, Израел, Јапан, Јужна Африка, Јужна Кореја, Кина, Пакистан, Пољска, Румунија, Русија, Северна Кореја, Сингапур, Сједињене Америчке Државе, Словачка, Шпанија, Швајцарска, Шведска, Турска, Уједињено Краљевство.

Компаније произвођачи касетне муниције

САД су највећи произвођач (13 компанија) и корисник касетне муниције. Међу важније произвођаче уврштавају се и Немачка (13), Француска (5), Јапан (5) Шпанија (5), Бразил (3) Италија (3) и Велика Британија (2)

Складишта касетне муниције

У 86 држава постоје складишта ове муниције, а у залихама има преко 1 милион касетних бомби, које садрже преко 1 милијарде бомбица и те земље су: Алжир, Ангола, Аргентина, Аустрија, Азербејџан, Бахреин, Белорусија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бразил, Бугарска, Чешка, Чиле, Црна Гора, Данска, Египат, Еквадор, Еритреја, Естонија, Етиопија, Финска, Француска, Грчка, Грузија, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Холандија, Хондурас, Хрватска, Индија, Индонезија, Ирак, Иран, Италија, Израел, Јапан, Јемен, Јордан, Јужна Африка, Јужна Кореја, Канада, Катар, Казахстан, Кина, Колумбија, Куба, Кувајт, Либија, Мађарска, Мароко, Молдавија, Монголија, Немачка, Нигерија, Норвешка, Оман, Пакистан, Перу, Пољска, Португалија, Румунија, Русија, САД, Саудијска Арабија, Северна Кореја, Сингапур, Сирија, Словачка, Словенија, Шпанија, Србија, Судан, Швајцарска, Шведска, Тајланд, Туркменистан, Турска, Уганда, Украјина, Уједињени Арапски Емирати, Узбекистан, Уједињено Краљевство, Зимбабве.

Напомена: ово су подаци из 2009. године.

Према новијим извештајима, до краја 2011. године известан број земаља је, придржавајући се конвенције и уништавајући своја складишта, успео да током овог кратког периода уништи своје залихе касетне муниције, тако да данас имамо још 70 земаља које поседују ово оружје.

Извештај држава ко и колико има залиха у својим складиштима касетних бомби:

Државе	Количина касетних бомби - контејнера	Бомбице
Аустрија	12.672	798.336
Белгија	115.210	10.138.480
БиХ	429	143.152
Хрватска	7.380	190.868
Данска	42.020	2.440.940
Еквадор	117	17.199
Француска	34.937	14.923.621
Немачка	544.549	67.305.417
Јапан	14.011	2.029.469
Молдавија	1.385	27.050
Црна Гора	353	51.891
Норвешка	52.190	3.087.910
Португалија	11	1.617
Словенија	1.080	52.920
Шпанија	4.762	232.647
Велика Британија	191.128	38.758.898
Укупно	1.022.234	140.200.415

Напомена: Ово су подаци из 2010. године и на овом списку нема многих држава зато што нису доставиле извештаје о количинама залиха у својим складиштима. Неке од ових држава са списка су већ завршиле са уништавањем а друге су у поодмаклој фази уништавања залиха ове муниције. Према једном извештају из 2004. године САД су пријавиле да поседују залихе од око 5,5 милиона касетних бомби, које садрже око 730 милиона бомбица.

Земље које су завршиле уништавање залиха касетне муниције су: Еквадор 2004, Шпанија 2009, Ангола, Авганистан, Аустрија, Белгија, Чешка, Црна Гора, Молдавија и Норвешка у 2010, Мађарска и Португалија у 2011. Две земље чланице са највећим залихама складишта касетних бомби: Немачка (67 милиона бомбица) и Велика Британија (39 милиона бомбица) су до половине 2011 уништиле више од половине својих залиха.

Трансфер касетних бомби

Најмање 15 земаља је извезло више од 50 типова касетних бомби у најмање 60 других држава. Задњи забележени случајеви њиховог трансфера и коришћења у конфликтима су:

• Извоз Шпаније од 2006. до 2008. године 1.055 касетних бомби које садрже 22.155 бомбица МАТ-120 у Либију, где су те употребљене у конфликту 14. априла 2011.
• Извоз 4 система израелских ГРАДЛАР ракета у Грузију у 2007. години, који користе лансере од 160 мм Мк-4 ракете, од којих свака ракета садржи 104 бомбице М85. Те касетне бомбе касније су употребљене током сукоба са Русијом августа 2008. Две државе које нису чланице Конвенције (Сингапур и САД) су увеле мораторијум на извоз касетних бомби.

Коришћење касетних бомби у конфликтима

У Зимском рату 1939-1940. је први пут у историји примећена употреба запаљивих касетних бомби од стране совјетских трупа.

1939-1945: У Другом светском рату касетне бомбе су употребљавале и совјетске и немачке трупе. Совјетске снаге су их користиле за одбрану од продора немачких тенкова, а Немачка их је користила у Курској бици ради одбране од совјетске артиљерије. Типови касетних бомби које су користили Немци су: СД-1 и СД-2.

1943: У Уједињеном Краљевству су за време II светског рата 1943. године касетне бомбе употребљене од стране немачких борбених снага при нападу на лучки град Гримсби где је бачено преко 1.000 касетних СД-2.

1964-1975: У Камбоџи, Лаосу, Вијетнаму и Тајланду америчке снаге су употребиле огромну количину касетне муниције. Према неким проценама на светском нивоу, Лаос је једна од земаља која су највише настрадале. Тамо је бачено преко 414.000 касетних бомби које су садржале око 270 милиона касетних бомбица а према извештајима, око трећина тих бомбица није одмах експлодирала. Према неким проценама из 2011. године остало је још око 26 милиона неексплодиране касетне муниције за чишћење. Према грубим проценама, само једна десетина од укупне контаминиране површине земљишта које је остало за чишћење је око 8.750 km², а укупна површина је око 38% територије у Лаосу. Контаминираност онемогућава обраду земљишта, развој регионалне економије и представља животну опасност за десетине хиљада мештана. Тимови за чишћење у Лаосу су пронашли 19 различитих типова касетних бомби. Према званичним подацима убијено или рањено је више од 11.000 особа, а од тог броја 30% су деца. Једна од процена америчке војне базе података је да је током 9.500 летова у Камбоџи бачено око 87.000 авио касетних бомби, које су садржале преко 26 милиона бомбица, углавном у источним и североисточним деловима земље, који се граниче са Лаосом и Вијетнамом. Тамо је према проценама остало између 2 и 5,8 милиона неексплодираних касетних бомбица, а број жртава, пошто не постоје поуздани подаци, процењен је на више од 5.000. Остаци од касетних бомби који су пронађени су: БЛУ-24, БЛУ-26, БЛУ-36, БЛУ-42, БЛУ-43, БЛУ-49, као и БЛУ-61. У Вијетнаму је бачено преко 296.000 касетних бомби, које садрже око 97 милиона бомбица, а према незваничним информацијама војних стручњака, ако би се чишћење контаминираних територија одвијало овим темпом којим они раде, било би завршено за око 300 година. Према неким извештајима из Вијетнама око 300 особа сваке године страда од касетних бомби, међутим процењује се да је укупан број жртава преко 34.000. Пронађено је 15 различитих типова касетне муниције које су САД користиле а контаминирано је 64 провинција и градова, укључујући Хајфонг, Ханој, Хо Ши Мин, и Вин. Највише контаминирана подручја су у три провинције: Кванг Бињ, Кванг Нам, и Тија Тијен — Хуе. На Тајланду је 2010. године истраживање показало да је од неексплодиране касетне муниције САД МК-118, које датира још од Вијетнамском рата, контаминирано око 315.000м² земљишта у Факта округу на северу покрајине Утарадит. Касетна муниција је очигледно била бачена када су се авиони САД враћали у своје базе на Тајланду после бомбардовања Вијетнама и Лаоса.

1970: У Замбији су пронађени остаци од авио касетних бомби у две области и то у Јифумба, Солвези округу (северозападној провинцији), а други у Мајва, Схангомбо округу (западна провинција). Нема података које то могао да баци, претпоставља се да је то могло да се деси између 1970. и почетка 1990. У Јуну 2010. године замбијска војска и Норвешка народна помоћ су очистиле ове области, које покривају укупну површину од 484.000м2 и уништиле 22 касетне бомбице типа ЦБ-470.

1973: У Сирији у такозваном Октобарском рату, израелска авијација је гађала тренинг кампове невладиних оружаних трупа близу главног града Дамаска.

1975-1991: У Западној Сахари и Мауританији су мароканске снаге због спора око територије користиле артиљеријску и авио касетну муницију против невладиних трупа Народног фронта за ослобођење Сагија ел Амре и Рио де Оро (Полисарио). Између 1980 и 1981. године Мароканско ваздухопловство спроводи нападе на места Акка, Гуелта Земмоур и Мессеид користећи касетне бомбе француске израде. Остаци од касетних бомби који су коришћени у овом сукобу су: авио касетне бомбе ЦБУ-71 са БЛУ-63 муницијом, као и МК-118с, онда артиљеријске М483А1 155мм са М42 и М46 муницијом. Укупно има 85 области контаминираних од касетне муниције што заузима простор од 32.74 km². У Мауританији су 1990. године марокански авиони гађали касетним бомбама једну област која је 34 км северно од места Бир Могреин, што је неких 6 км² контаминиране површине. Касетне које су коришћене у овом сукобу су БЛУ-63 као и МК-118с. Мароко је између 1979. и 1995. увезао касетну муницију из САД и то: 2,994 ЦБУ-52; 1,752 ЦБУ-58; 748 ЦБУ-71 и 850 ракетних касетних бомби, што свеукупно садржи око 2,5 милиона бомбица.

1978: У јужном делу Либана су Израелци такође користили касетне бомбе.

1979-1989: У Авганистану је војска Совјетског Савеза бацала авио и ракетне касетне бомбе против невладиних снага, а у том сукобу су и невладине снаге такође користиле артиљеријске касетне али у мањем обиму. Аустралијски фотограф Џон Родстед је 2002. године снимио око 60.000 тона (60 милиона кг) ускладиштених напуштених совјетских касетних бомби у области Баграм у авио бази изван Кабула. У августу 2010. године је Министарство одбране обавестило „Монитор“ да нема касетне муниције у складиштима и да је „око 113.196 касетних бомби које садрже 29.559 килограма“ старих совјетских залиха уништено. Остаје нејасно шта је са преосталим огромним количинама касетних бомби које су пронађене 2002. године.

1982: У Либану је опет Израел користио касетне бомбе против сиријских снага и невладиних трупа.

1982: На Фолкландским острвима су британски авиони Си Харијер долетели са носача авиона ХМС Хермес и гађали пешадију аргентинске војске у близини аеродрома Порт Стенли, затим малу травнату писту код Гус Грина, као и Луку Хуард. Касетне бомбе које су коришћене су БЛ-755 и бачено је 107 контејнера касетних са 15.729 бомбица.

1983: На Гренаду су морнарички авиони САД бацили 21 контејнер касетних бомби током операције ваздушне подршке.

1983: У Либану је у децембру 1983. године морнаричка авијација САД бацила 12 контејнера ЦБУ-59 и 28 ракетних касетних бомби на противваздушну одбрану сиријских снага у близини Бејрута.

1984-1988: У Ирану су Ирачани 1984. године у почетној фази рата употребили авио касетне бомбе. У каснијим фазама рата користили су Абабил-50 ракетне касетне бомбе, које су копија М-87 Оркана из бивше Југославије. Иначе ове две земље су вршиле заједничка истраживања и заједно су производиле ово оружје, само што се у бившој Југославији звало Оркан а у Ираку Абабил.

1986: У Либији су авиони САД 25 Марта бацили МК-20 ракетне касетне на либијске бродове у заливу Сидра. Такође су САД 14-15. априла бацили 60 ракетних бомби на аеродром Бенина.

1986-1987: У Чаду су француски авиони бацили касетну муницију на аеродром Вади Доум. У више области Чада пронађена је неексплодирана муниција и то у области близу места Фаиа Ларгеау, затим у области Гоуро (на североистоку Боркоу региона ) и у три северне провинције Билтине у Вади Фира региону (североисточни Чад) источно од главног града Нџамена. Либијске снаге такође су користиле касетну муницију Совјетског порекла АО-1СЦх, ПТАБ-1.5 и ПТАБ-2.5 а остаци од касетне муниције су пронађени у области близу места Фаиа Ларгеау.

1988: У Ирану су САД напали авионима бродове Иранске револуционарне гарде, гађајући их ракетним касетним бомбама МК-20 у операцији која се називала Богомољка.

1988-1994: На Нагорно-Карабаху у сукобу Јерменије и Азербејџана око спорне територије пронађене су касетне бомбе на 162 локације, које заузимају површину од 94 км². То су подаци из извештаја из 2008. године а пошто је један део територије очишћен од касетних бомби, према новијем извештају из марта 2011. процењени преостали простор за чишћење је 69.5 km², на 131 локацији. Значајан проблем са остацима касетне муниције је посебно у Аскеран и Мартакерт региону. Процењује се да је 180 касетних бомби бачено на град Степанакерт. Врсте касетне муниције која је пронађене је: ПТАБ-1, СхОАБ-0.5 и АО-2.5. Извештаји такође говоре да су касетне бомбе пронађене и на неким деловима територије Азербејџана.

1991: У Ираку и Кувајту су САД и њени савезници бацили 61.000 контејнера авио касетних бомби, који садрже око 20 милиона бомбица. Саудијска Арабија је у заједничкој акцији са САД гађала артиљеријским, као и авио касетним бомбама током битке за место Кхафји. Тачан број касетне муниције коришћен из артиљеријских и ракетних система није познат али се сумња да је било преко 30 милиона бомбица.

1991-1995: У Хрватској је током сукоба почетком 90-их година у залеђу Задра контаминирано од касетних бомби око 9,3 km², а процене су да има око 5.000 неексплодиране касетне муниције. Највећа контаминација терена у Хрватској је баш у Задарском залеђу. Такође су касетне бомбе коришћене 2-3. маја 1995. године када су невладине трупе гађале цивилне делове Загреба из М-87 Оркана. Овде треба напоменути да је 12. јуна 2007. године Међународни суд за бившу Југославију донео кривичну пресуду на индивидуалној основи Милану Мартићу за гранатирање Загреба и употребу касетних бомби типа М-87 Оркана током тог чина, и при томе погађање цивилних објеката. Одлука је донета на основу карактеристика употребљеног (веома непрецизног) оружја у комбинацији са карактеристикама гађаног/погођеног терена и с тиме у виду мале вероватноће погађања чак и потенцијалних војних циљева, као што су хрватско Министарство одбране или спољних послова. Током гранатирања центра Загреба 2 и 3. маја 1995. године погинуло је 7, а повређено је скоро 200 цивила.

1992-1994: У Анголи у грађанском рату због непризнавања изборних резултата поражена страна на изборима УНИТА на челу са опозиционим лидером Савимби који су имали 40% гласова у односу на другу страну МПЛА 49%, је одбила да прихвати изборне резултате и обнавља рат током кога је дошло до коришћења непознатог броја касетних бомби које су пронађене на многим локацијама. Деминери који су радили на рашчишћавању касетних бомби уништили су остатке у провинцији Хуамбо у близини места Цаала и Баилундо. То су биле бомбе совјетске производње и то: ПТАБ-2.5 и АО-2.5 РТ.

1992-1995: У Босни и Херцеговини Војска Југославије и невладине трупе су искористиле расположиве залихе касетне муниције. У раној фази сукоба авиони Југославије гађали су касетним бомбама и то БЛ-755, а у каснијој фази било је и ракетних касетних из М-87 Оркана. Авиони НАТО-а су бацили 2 касетне бомбе ЦБУ-87. Истраживање је показало да је загађено 669 области, које покривају површину од 12 km².

1992-1997: У Таџикистану су непознате трупе у грађанском рату користиле касетне бомбе и оне су пронађене у градовима Гхарм и Расх Валеј. Врсте касетних које су пронађене су: СхОАБ-0.5 и АО-2.5 РТ совјетског порекла.

1994-1996: У Чеченији су Руске снаге користиле касетне бомбе против невладиних трупа.

1996-1999: У Судану су владине трупе гађале јужни део Судана авио касетним бомбама чилеанске производње ПМ-1. У јужном Судану је контаминирано 519 локација. Остаци од касетне муниције пронађени су у насељима, на пољопривредном земљишту, пашњацима, рекама и потоцима, на падинама брда, у пустињским областима, као и око бивше војне касарне.

1997: У Сијера Леоне су нигеријски мировњаци употребили БЛГ-66 Белуга бомбе (Француске производње ) на истоку града Кенема, као и на место Локосама, близу Порт Локо.

1998: У Судану су у августу америчке снаге са бродова и подморница на фабрику у Картуму испалиле 66 ТЛАМ-Д Блоцк 3 крстареће ракете, од којих свака садржи 166 БЛУ-97 бомбица.

1988: У Авганистану су америчке снаге гађале касетним бомбама невладине трупе у тренинг кампу.

1998-2000: У сукобу између Етиопије и Еритреје због граничног спора дошло је до коришћења авио касетних бомби. Еритреја их је бацала по аеродруму Мекеле и школи, док је Етиопија гађала аеродром Асмара и место Гас-Барка у западној покрајини Еритреје. Остаци од касетне муниције нам указују да су коришћени типови: БЛ-755 британске производње, М20Г грчког порекла, као и ПТАБ-2.5 руског порекла.

1998-2003: У ДР Конгу у такозваном Другом конгоанском рату је учествовало 8 афричких земаља и око 25 наоружаних група, тако да је то био највећи афрички рат после II светског рата. У том сукобу су употребљене касетне бомбе БЛ-755 британске производње, БЛУ-63 америчке производње, и ПМ-1. Остаци касетне муниције пронађени су у провинцијама Екуатеур, Катангу, Маниема и покрајини Ориентале, а постоји сумња да их има и у провинцији северни Кив. Због сложености самог сукоба и учествовања доста земаља као и наоружаних група, не зна се тачно ко је употребио ту муницију. Према непотпуним извештајима, број жртава од остатака касетне муниције је најмање 207 и то од 1964. до краја 2010. године.

		[[Datoteka:|320px|Највећи број касетних бомби (слика лево) бачених на Ниш, пао је на овај простор Нишког аеродрома (слика десно); хангаре, радионице, контролу летења, пилотске анексе, објекте команде 161.вб и 119.хп (означено стрелицама) ]]
Највећи број касетних бомби (слика лево) бачених на Ниш, пао је на овај простор Нишког аеродрома (слика десно); хангаре, радионице, контролу летења, пилотске анексе, објекте команде 161.вб и 119.хп (означено стрелицама)

1999: Југославију (коју су тада чиниле Србија са аутономном покрајином Косово и Црна Гора ) су НАТО снаге УСА, Уједињеног Краљевства и Холандије бациле 1765 контејнера са 295.000 бомбица, од којих се процењује да 33 хиљаде није експлодирало и да заузимају површину од око 31 km², док је у 2008. години истраживање Норвешке народне помоћи (НПА) као и српског Центра за уклањање мина (СМАЦ ) потврдило да је још остало контаминирано 290 области, које заузимају простор од 14.9 km². Врсте касетне муниције које су коришћене су: БЛУ-97, БЛ-755 (МК-1 и МК-4), МК-118 као и БЛУ-114Б која у себи има графитна влакна, која служе за прекид протока електричне енергије на централама или далеководима. Према подацима невладине организације Ландмине Ацтион скоро 8.500 касетне подмуниције је било бачено без циља и употребне сврхе. До сада евидентирани број жртава касетних бомби у Србији (погинулих и тешко повређених) је 191 особа (без Косова). Погинуло је 31 лице (16,2%), рањено је 160 лица (83,8%), а 62.5 % жртава чине мушкарци и дечаци млађи од 19 година. Такође се оцењује да контаминиране површине чини искључиво обрадиво земљиште (поља, шуме, виногради…) као и да је 84% жртава од касетних бомби од укупног броја жртава утврђено у првој години после завршетка оружаних сукоба. Опасност од неексплодиране касетне муниције није равномерно распоређена на територији Србије. Овом опасношћу је погођено 28 месних заједница из 16 различитих општина. Укупно је овим проблемом погођено 12 од 30 округа Републике Србије (без процене опасности за подручје Косова и Метохије). У погођеним месним заједницама живи око 162.000 становника. Према садашњим проценама 88.000 становника живи у непосредној близини сумњиве површине, те се може сматрати да су изложени свакодневном ризику. У марту 2011. године, косовски центар за уклањање мина пријавио је 48 области које су контаминиране од неексплодиране касетне муниције и још шест сумњивих подручја. Према подацима Института Уједињених нација за разоружавање (УНИДИР), на пограничном простору са Албанијом, нарочито у региону Кукеш, као и у још неким деловима приграничног појаса пронађени су остаци касетних бомби. Неексплодирана подмуниција је на територији Албаније изазвала скоро 300 жртава, од којих је више од 40 смртних случајева. Највише жртава у појединачним нападима НАТО-а било је 7. и 12. маја 1999. године, када је на град Ниш бачено укупно 36 контејнера касетних бомби. Тада је убијено 15 особа, а више десетина је рањено (од тога 8 је тешко повређено), оштећено је 120 стамбених објеката, уништено је 47 путничких аутомобила а 15 аутомобила је оштећено. Касетне бомбе у Нишу су избацили холандски авиони Ф-16. Други велики инцидент у појединачним нападима са великим бројем жртава десио се 13. маја 1999. године, када су НАТО авиони са 8 касетних бомби погодили једну избегличку колону косовских Албанаца која се враћала својим кућама код села Кориса у близини града Призрена, а 65 километара југозападно од Приштине. Том приликом је убијено преко 100 косовских Албанаца избеглица, већином жена, деце као и старијих и изнемоглих особа, а био је и велики број рањених. НАТО снаге су признале да су користиле касетне бомбе у овој акцији. Организација за људска права (Хуман Ригхтс Wатцх), је 13. маја 1999. године послала писмо генералном секретару НАТО-а Хавијеру Солани, наглашавајући „озбиљну забринутост због тога што НАТО погађа цивиле, као и цивилне установе“, рачунајући болнице, електране, медијске установе и фабрике које нису везане за војну производњу.

2001-2002: У Авганистану у периоду од октобра 2001. и почетка 2002. године авиони САД су током 232 напада на локацијама широм земље бацили 1.228 касетних бомби, које су садржале 248.056 бомбица. Такође велику опасност чине остаци касетне муниције бачене су још од стране совјетских снага током претходног рата, тако да су деминери приликом чишћења наилазили на касетне бомбе САД као и на Совјетске. Процењено је да је 24 области контаминирано од касетних бомби. У Авганистану је забележена најмање 771 жртва од касетне муниције.

2003-2006: У Ираку су САД и Велика Британија током 3 недеље ратних дејстава бациле око 13.000 касетних бомби, које садрже око 1,8 до 2 милона бомбица. У једном инциденту 7. априла 2003. године НАТО снаге су гађале Багдад и много бомбица је остало неексплодирано при удару услед кога је дошло до великог броја жртава од касетних бомби. Касетне бомбе су пронађене на многим локацијама а један извештај из 2004. године нам говори да је главни ауто-пут између Кувајта и Басре био мета тешког напада касетним бомбама, а ова муниција интензивно је коришћена и око Басре, Насирииах као и на прилазним путевима Багдаду. Контаминирано је 2.200 локација дуж река Еуфрат и Тигар. Процењује се да је од 1991. године било између 5.500 и 8.000 жртава касетне муниције, укључујући и губитке који су се десили током напада, а четвртину жртава чине деца. Касетне бомбе које су коришћене у овим сукобима су: БЛУ-97, БЛУ-63.

2006: У Либану су израелске трупе у јулу и августу гађале касетним бомбама Хезболах. Према проценама УН Израел је бацио око 4 милиона бомбица и то само током задња 3 дана сукоба, а око 1 милион је остало неексплодирано и то је изазвало несагледиву хуманитарну опасност за многе житеље тог подручја, као и дуготрајну економску кризу у претежно аграрном сектору погођеног подручја. Израелска офанзива је наишла на оштру међународну критику јер су овакве бомбе бацане на области насељене претежно цивилима. У првих месец дана после тог рата погинуло је или рањено у просеку 3-4 особе дневно, а у првој години мира је било више од 200 цивилних жртава. Према извештају из маја 2011. године, у преко 758 подручја земљиште је контаминирано од касетне муниције, на укупној површини од око 18,1 km².

2006: На северни део Израела Хезболах је испалио више од 100 касетних бомби кинеске производње Тип-81 од 122мм, а сваки пројектил је садржао по 39 бомбица. Тачан број испаљених бомби није познат.

2008: У Грузији 12. августа 2008. Руси су бацили неколико типова касетних бомби на град Гори, а исто тако су их грузијске трупе користиле, што су касније и званично признали. У том сукобу најмање 11 је погинуло, а укупан број жртава је био најмање 70. Грузија је користила касетне бомбе и у сукобу са непризнатом државом Абхазијом, која се отцепила од Грузије 1992. године. Грузијске снаге су користиле касетне бомбе у долини Кодор и тврди се да је Грузија испалила велики број касетне муниције М85 муниције из ЛАР-160 ракетних касетних израелског порекла. Забележен је велики број неексплодираних касетних бомби у подручју на коме су се водиле борбе а коришћено је више врста касетних бомби у Грузији и Абхазији и то су: авио касетне АО-2.5 РТМ, ракетне 9Н210, као и М-85 муницијом из ЛАР-160мм ракетних касетних Израелске производње, а према извештајима купљене су од Израела 2007. године.

2009: У Јемену су САД 17. децембра бациле најмање једну крстарећу ракету ТЛАМ-Д са 166 бомбица БЛУ-97 на један камп за обуку.

2011: У Камбоџи је између 4. и 7. фебруара 2011. године у спорном делу појаса са Тајландом избио сукоб између те две земље, који је кратко потрајао. Сукоб се догодио на територији Камбоџе под заштитом УНЕСКО, у близини храма Преах Вихеар, где су тајландски војници бацили неколико врста касетне муниције и то су: М35, М42, М46 и М-85. Контаминирана територија захваћена овим сукобом је на површини од око 1.5 km² и доводи у опасност четири села а број угрожених особа је између 5.000 и 10.000. Тајландски амбасадор је 5. априла у УН у Женеви потврдио да су коришћене касетне бомбе. Ово је била прва употреба касетних бомби од 2008. године, од ступања на снагу конвенције о забрани касетних бомби. Конвенција је званично ступила на снагу 1. августа 2010. године.

2011: У Либији је избио сукоб између владиних и невладиних снага које су биле потпомогнуте НАТО алијансом из ваздуха, у циљу свргавања са власти Моамера ел Гадафија. Сукоби су трајали неколико месеци и дошло је до употребе касетних бомби у ноћи 14. априла 2011. године, а пронађени остаци су на 3 локације у градској четврти у западном делу града Мисрате. Касетне бомбе употребљене од либијских снага су минобацачки пројектили МАТ-120 шпанске производње од којих сваки садржи 21 бомбицу. Ознаке на остацима пројектила касетних бомби нам показују да су произведене 2007. године, а познато је да је Либија куповала касетне бомбе од Шпаније у периоду од 2006. до 2008. године.

2011-2014: У Судану је коришћена касетна муниција највероватније од стране оружаних снага Судана од 2011. године у градовима Троји и Онголо, који су близу границе Јужног Судана. У том грађанском рату од средине 2011. године између Суданске Народно ослободилачке армије Севера (СПЛМ-Н) и Оружане снаге Судана су коришћене касетне бомбе РБК-500 АО-2.5РТ совјетске производње, као и Type-81 кинеске производње. Доказано је из више независних извора да су коришћене касетне бомбе у близини ових градова, али нема званичне потврде ко их је користио, али основано се сумња да су их користиле владине снаге Судана, јер их иначе и имају у својим складиштима.

Конвенција о касетним бомбама и како је дошло до ње

Почеци борбе против овог оружја и истицања колико је оно нехумано потичу још из давне 1973. године, када је завршен рат у Индокини и када су обелодањене несагледиве последице настале од великог броја неексплодираних касетних бомби и изнети подаци о великом броју страдалих цивила у тим сукобима. Влада Швајцарске и Међународни црвени крст организују у фебруару 1974. године међународну конференцију са циљем да се установе правне рестрикције за коришћење врста оружја са несагледивим и непропорционалним хуманитарним последицама. На тој конференцији, Египат, Мексико, Норвешка, Судан, Шведска, Швајцарска као и СФР Југославија представљају радни докуменат, на основу којег би се забранила употреба касетних бомби. { Овде треба поменути М. Крепона који је 1974. године описивао несагледиве последице коришћења касетних бомби поводом анализе спољне и безбедносне политике САД по том питању, као и процеса одобравања развоја и закупа те врсте наоружања од стране државних институција и највиших државних органа и војног врха. (Крепон, М. (1974) Wеапонс Потентиаллy Инхумане: Тхе Цасе оф Цлустер Бомбс. Фореигн Аффаирс, 52(3), пп. 595-611)}. Пошто садржај радног документа није уврштен у протоколе Женевских Конвенција у 1977. години. његови аргументи коришћени су у даље сврхе утврђивања Конвенције о конвенционалном наоружању из 1980. године. Ипак, ни у том документу касетне бомбе као специфична врста наоружања нису се појавиле.

Хуманитарно право оставља велику правну празнину, првенствено у вези са употребом касетних бомби, по којој државе нису обавезане конкретним правним инструментима да преиспитају легалност и начин коришћена тог оружја. Принципи међународног хуманитарног права који произлазе из Женевских конвенција су уз то превише апстрактни да би могли да врше озбиљан политичко/правни притисак и тиме спрече употребу касетних бомби у будућности.

Изгледа да је морало да се чека више од 20 година да би се опет нека кампања покренула против касетних бомби а повод је био када је 2006. године избио сукоб између Либана и Израела. Тада су израелске трупе гађале касетним бомбама Хезболах. Према проценама УН, Израел је бацио око 4 милиона бомбица и то само у задња 3 дана сукоба а око 1 милион је остало неексплодирано и тиме је изазивана несагледива хуманитарна опасност за многе житеље тог подручја као и дуготрајна економска криза у претежно аграрном сектору погођеног подручја. У првих месец дана после тог рата погинуло је или рањено у просеку 3-4 особе дневно. Израел је тада оштро критикован јер је овакве бомбе бацао на области насељене претежно цивилима. Израелска офанзива је наишла на оштру међународну критику и према гледишту многих дипломата, била је главни подстицај на међународном плану да се поново интензивира расправа о касетним бомбама.

На основу слабог међународног правног контекста по питању касетних бомби и поновног неуспеха ЦЦW под окриљем УН у својој трећој ревизионој конференцији у новембру 2006. године да преговорима постигну споразум о забрани касетне муниције и након несагледивих последица коришћења касетних бомби од стране Израела током бомбардовања Либана у августу 2006. године, влада Норвешке је новембра 2006. године представила свој план и сазвала конференцију у фебруару 2007. године у Ослу, на којој је покренула иницијативу да се међународни преговарачки форум у сврху проналажења решења по питању пре свега продукције и коришћења касетних бомби пренесе на други неформални преговарачки колосек (паралелно и комплементарно са званичним напорима под окриљем УН) који би обухватао државе заинтересоване за проналажење решења са циљем установљења ефективног правног режима по том питању.

Дипломатски процес за забрану ове врсте наоружања почео је конференцијом у Ослу, у фебруару 2007. године. На овом састанку је 46 од 49 држава учесница усвојило декларацију којом су се обавезале да ће до краја 2008. године створити нови документ међународног хуманитарног права, којим би се забранила употреба, пренос, производња и складиштење касетне муниције, као и да ће створити оквир за сарадњу и подршку на пољу помоћи преживелим жртвама и њиховим заједницама, у чишћењу угрожених подручја и уништавању залиха, како на националном нивоу, тако и у оквиру међународног хуманитарног права и свих релевантних форума. .

Поред Норвешке и влада Аустрије, Ирске, Новог Зеланда, Мексика и Перуа, изузетан допринос овом процесу су дале Уједињене нације, Међународни комитет црвеног крста, Норвешка народна помоћ и коалиција против касетне муниције ЦМЦ – која окупља преко 350 невладиних организација и удружења из целог света, које раде у око 100 земаља.

Процес се одвијао током наредних осамнаест месеци серијом глобалних конференција у Лими (мај 2007.), Бечу (децембар 2007.), Велингтону (фебруар 2008.) и кулминирао је усвајањем и потписивањем конвенције о касетним бомбама од стране 107 држава у Даблину (мај 2008.). Веома значајне су биле и регионалне конференције које су такође много допринеле усвајању конвенције а одржане су у: Белгији, Уганди, Босни и Херцеговини, Камбоџи, Еквадору, Мексику, Србији, Албанији, Бугарској,. Тајланду, и у Замбији.

И на крају, један од најистакнутијих догађаја одиграо се почетком децембра 2008. у Ослу, када је конвенцију потписало 94 земље, а до сада је потписало 115 земаља. Ову конвенцију је до сада ратификовало 88 држава, са тенденцијом даљег раста броја земаља које се прикључују. Највеће и најпријатније изненађење приредио је Авганистан својим потписом у Ослу, где је њихов председник Хамид Карзај то објавио само 2 сата пре почетка свечане церемоније потписивања.

Да би ова конвенција заживела и постала правно важећи документ било је потребно да најмање 30 земаља у својим парламентима ратификује тај докуменат. То се и догодило, тако да је конвенција званично усвојена и ступила на снагу 1. августа 2010. године и од тада је постала обавезујуће међународно право. Пошто је конвенција ступила на снагу, више није отворена за потписивање и државе које до 1. августа 2010. нису потписале, више не могу да потпишу конвенцију него морају одмах да је ратификују, прво у својим парламентима, па онда ту ратификацију предају у УН у Њујорку да би и званично биле уведене као земље чланице ове конвенције. Свака земља која је потписала конвенцију и даље може да је ратификује, како би постала држава чланица конвенције. За све државе које накнадно приступе или ратификују конвенцију, она ступа на снагу првог дана шестог месеца након ратификације или приступања.

115 земаља које су потписале конвенцију и 88 држава су чланице:

Земље	Потписано	Ратификовано	Датум ступања ратификације
Авганистан	03.12.2008.	08.09.2011.	01.05.2012.
Албанија	03.12.2008.	16.06.2009.	01.08.2010.
Андора		09.04.2013.	01.10.2013.
Ангола	03.12.2008.
Антигва и Барбуда	16.07.2010.	23.08.2010.	01.02.2011.
Аустралија	03.12.2008.	08.10.2012.	01.04.2013.
Белгија	03.12.2008.	22.12.2009.	01.08.2010.
Белизе		02.09.2014.	01.03.2015.
Бенин	03.12.2008.
Боливија	03.12.2008.	30.04.2013.	01.10.2013.
Босна и Херцеговина	03.12.2008.	07.09.2010.	01.03.2011.
Боцвана	03.12.2008.	27.06.2011.	01.12.2011.
Бугарска	03.12.2008.	06.04.2011.	01.10.2011.
Буркина Фасо	03.12.2008.	16.02.2010.	01.08.2010.
Бурунди	03.12.2008.	25.09.2009.	01.08.2010.
Камерун	15.12.2009.	12.07.2012.	01.01.2013.
Канада	03.12.2008.
Зеленортска Острва	03.12.2008.	19.10.2010.	01.04.2011.
Централно Афричка Република	03.12.2008.
Чад	03.12.2008.	26.03.2013.	01.09.2013.
Чиле	03.12.2008.	16.12.2010.	01.06.2011.
Колумбија	03.12.2008.
Комори	03.12.2008.	28.07.2010.	01.01.2011.
Конго, Демократска Република	18.03.2009.
Конго, Република	03.12.2008.	02.09.2014.	01.03.2015.
Кукова Острва	03.12.2008.	23.08.2011.	01.02.2012.
Коста Рика	03.12.2008.	28.04.2011.	01.10.2011.
Обала Слоноваче	04.12.2008.	12.03.2012.	01.09.2012.
Хрватска	03.12.2008.	17.08.2009.	01.08.2010.
Кипар	23.09.2009.
Чешка	03.12.2008.	22.09.2011.	01.03.2012.
Данска	03.12.2008.	12.02.2010.	01.08.2010.
Џибути	30.07.2010.
Доминиканска Република	10.11.2009.	20.12.2011.	01.06.2012.
Еквадор	03.12.2008.	11.05.2010.	01.05.2010.
Ел Салвадор	03.12.2008.	10.01.2011.	01.07.2011.
Фиџи	03.12.2008.	28.05.2010.	01.11.2010.
Француска	03.12.2008.	25.09.2009.	01.08.2010.
Гамбија	03.12.2008.
Гвајана		31.10.2014.	01.04.2015.
Немачка	03.12.2008.	08.07.2009.	01.08.2010.
Гана	03.12.2008.	03.02.2011.	01.08.2011.
Гренада		29.06.2011.	01.12.2011.
Гватемала	03.12.2008.	03.11.2010.	01.05.2011.
Гвинеја	03.12.2008.	21.10.2014.	01.04.2015.
Гвинеја Бисао	03.12.2008.	29.11.2010.	01.05.2011.
Хаити	28.10.2010.
Ватикан	03.12.2008.	03.12.2008.	01.08.2010.
Хондурас	03.12.2008.	21.03.2012.	01.09.2012.
Мађарска	03.12.2008.	03.07.2012.	01.01.2013.
Исланд	03.12.2008.
Индонезија	03.12.2008.
Ирак	12.11.2009.	14.05.2013.	01.11.2013.
Ирска	03.12.2008.	03.12.2008.	01.08.2010.
Италија	03.12.2008.	21.09.2001.	0103.2012.
Јамајка	12.06.2009.
Јапан	03.12.2008.	14.07.2009.	01.08.2010.
Кенија	03.12.2008.
Лаос	03.12.2008.	18.03.2009.	01.09.2010.
Либан	03.12.2008.	05.11.2010.	01.05.2011.
Лесото	03.12.2008.	28.05.2010.	01.11.2010.
Либерија	03.12.2008.
Лихтенштајн	03.12.2008.	04.03.2013.	01.09.2013.
Литванија	03.12.2008.	24.03.2011.	01.09.2011.
Луксембург	03.12.2008.	10.07.2009.	01.08.2010.
Македонија	03.12.2008.	08.10.2009.	01.08.2010.
Мадагаскар	03.12.2008.
Малави	03.12.2008.	07.10.2009.	01.08.2010.
Мали	03.12.2008.	30.06.2010.	01.12.2010.
Малта	03.12.2010.	24.09.2009.	01.08.2010.
Мауританија	19.04.2010.	01.02.2012.	01.08.2012.
Мексико	03.12.2008.	06.05.2009.	01.08.2010.
Молдавија	03.12.2008.	16.02.2010.	01.08.2010.
Монако	03.12.2008.	21.09.2010.	01.03.2011.
Црна Гора	03.12.2008.	25.01.2010.	01.08.2010.
Мозамбик	03.12.2008.	14.03.2011.	01.09.2011.
Намибија	03.12.2008.
Науру	03.12.2008.	04.02.2013.	01.08.2013.
Холандија	03.12.2008.	23.02.2011.	01.08.2011.
Нови Зеланд	03.12.2008.	22.12.2009.	01.08.2010.
Никарагва	03.12.2008.	02.11.2009.	01.08.2010.
Нигер	03.12.2008.	02.06.2009.	01.10.2010.
Нигерија	12.06.2009.
Норвешка	03.12.2008.	03.12.2008.	01.08.2010.
Палау	03.12.2008.
Панама	03.12.2008.	92.11.2010.	01.05.2011.
Парагвај	03.12.2008.
Перу	03.12.2008.	26.09.2012.	01.03.2013.
Филипини	03.12.2008.
Португалија	03.12.2008.	08.03.2011.	01.09.2011.
Руанда	03.12.2008.
Свети Винсент и Гренадини	23.09.2009.	29.10.2010.	01.04.2011.
Самоа	03.12.2008.	28.04.2010.	01.10.2010.
Сан Марино	03.12.2008.	10.07.2009.	01.10.2010.
Сао Томе и Принципе	03.12.2008.
Сенегал	03.12.2008.	03.08.2011.	01.02.2012.
Сејшели	13.04.2010.	20.05.2010.	01.11.2010.
Сијера Леоне	03.12.2008.	03.12.2008.	01.08.2010.
Словенија	03.12.2008.	19.08.2009.	01.08.2010.
Сомалија	03.12.2008.
Јужна Африка	03.12.2008.
Шпанија	03.12.2008.	17.06.2009.	01.08.2010.
Свазиленд		03.09.2011.	01.03.2012.
Свети Китс и Невис		13.09.2013.	01.03.2014.
Швајцарска	03.12.2008.	17.07.2012	01.01.2013.
Танзанија	03.12.2008.
Того	03.12.2008.	22.06.2012.	01.12.2012.
Тринидад и Тобаго		21.09.2011.	01.03.2012.
Тунис	12.01.2009.	28.09.2010.	01.03.2011.
Уганда	03.12.2008.
Велика Британија	03.12.2008.	04.05.2010.	01.11.2010.
Уругвај	03.12.2008.	24.09.2009.	01.08.2010.
Замбија	03.12.2008.	12.08.2009.	01.08.2010.
Аустрија	03.12.2008.	12.04.2009.	01.08.2010.

Чланице НАТО-а су: Албанија, Белгија, Бугарска, Чешка, Данска, Естонија, Француска, Грчка, Холандија, Хрватска, Исланд, Италија, Канада, Летонија, Литванија, Луксембург, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Португалија, Румунија, САД, Словачка, Словенија, Шпанија, Турска, Уједињено Краљевство.

Напомена: Овде треба додати и једну врло важну чињеницу да од 28 чланица НАТО само 7 држава није још приступило овом споразуму и то су: Естонија, Грчка, Летонија, Пољска, САД, Словачка, и Турска.

Све владе и министри су исказали велику забринутост због страдања великог броја цивила и сви су се поводом тога заузели да се једном заувек стане на пут касетним бомбама и обавезали на то да ће дати максималну подршку и пружити сву неопходну помоћ жртвама и њиховим породицама.

Спољашње везе

Касетна бомба na Wikimedijinoj ostavi

• (ru) BBC — Касетне авиобомбе
• (ru) У служби Отаџбине - касетна муниција
• (en) «ЦМЦ» Коалиција 350 невладиних организација
• (en) «ЦМЦ» подаци о контаминираним земљама, корисницима касетне, произвођачима и др.
• (en) «ЦМЦ» историја употребе касетних бомби
• (en) «ЦМЦ» Видео материјали о касетним бомбама и остала дешавања везано за ту тему
• (en) «ЦМЦ» Слике о касетним бомбама, конференцијама, састанцима и остала дешавања везано за ту тему
• (en) «Монитор» већина података је са овог сајта
• (en) «Монитор» претрага по земљама
• (en) Видео — Cluster-Bomb SHOWDOWN (With Slow-Motion)
• (ru) Частный Корреспондент - Браћа по касетним бомбама Arhivirano 2020-10-08 na Wayback Machine-u
• (ru) Популарна механика
• (en) Предаја петиције против касетних у Женеви председавајућем скупштине УН-а у новембру 2011.
• (en) У Женеви је новембра 2011. године у УН спречено изгласавање поновне употребе одређених врста касетних
• (sh) «Подршка Права Приступ - Србија» Конвенција о касетној муницији Arhivirano 2013-12-24 na Wayback Machine-u
• (en) «Хендикеп Интернешнал Белгије» Кампањери у Лаосу се боре за забрану касетних бомби
• (en) «Хендикеп Интернешнал Белгије» Кампањери у Либану се боре за забрану касетних
• (en) Типерари међународна награда за мир.