Грашевци
| Грашевци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Општина | Брус |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 499 |
| Положај | |
| Координате | 43°21′00″N 20°59′00″E / 43.3500°N 20.9833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 689 m |
  Грашевци Грашевци (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 21′ 00" СГШ, 20° 58′ 60" ИГД
Грашевци су насеље у Србији у општини Брус у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 499 становника (према попису из 1991. било је 556 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Грашевци живи 407 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,9 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 147 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Још у доба Римљана, у данашњем атару села, налазиле су се топионице, које су постојале и кроз Средњи век, у доба цара Душана и кнеза Лазара, а чији су радници, поред "регуларних", били и кажњеници по разним основама. Због изузетне тежине рада у топионицама, и незаобилазним грашкама зноја на лицима рудара, сматра се да име села и долази од те речи, прво Грашевац, па Грашевци. Наиме, за ово село је и везана анегдота о томе како су његови становници изузетне тврдице, па отуда и потиче изрека: " Ако смо Цигани, нисмо Грашевчани." Грашевци су 1866. имали 66 пореских глава, а 1925. је забележено 75 домаћинстава са 599 становника. По попису из 1991., у селу је живело 552 становника, у141 домаћинству. Приметан је изразити пад у броју становника и неправилност старосне пирамиде.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 498 | 99,79% | ||
| Југословени | 1 | 0,20% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 2 | ||
| 80+ | 7 | 8 | ||
| 75-79 | 7 | 13 | ||
| 70-74 | 15 | 18 | ||
| 65-69 | 13 | 19 | ||
| 60-64 | 18 | 13 | ||
| 55-59 | 12 | 19 | ||
| 50-54 | 14 | 13 | ||
| 45-49 | 24 | 14 | ||
| 40-44 | 20 | 14 | ||
| 35-39 | 16 | 17 | ||
| 30-34 | 23 | 6 | ||
| 25-29 | 19 | 17 | ||
| 20-24 | 15 | 14 | ||
| 15-19 | 14 | 20 | ||
| 10-14 | 25 | 10 | ||
| 5-9 | 7 | 5 | ||
| 0-4 | 15 | 11 | ||
| просек | 39.9 | 44.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 219 | 76 | 129 | 12 | 1 | 1 |
| Женски | 207 | 39 | 131 | 34 | 1 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 126 | 51 | - | - | 40 | 4 | 13 | 3 | 3 | 2 |
| Женски | 50 | 19 | - | - | 18 | - | 1 | 2 | 3 | 1 |
| Оба | 176 | 70 | - | - | 58 | 4 | 14 | 5 | 6 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 4 | 4 | - | 1 | - | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | 2 | 3 | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | 4 | 6 | 3 | 2 | - | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
