Гихт

Izvor: Wikipedia
Гихт, насликао Џејмс Гилреј 1799. Уметник на сликовит начин приказује бол и оток, главне симптоме овог обољења.

Гихт или уратна артропатија је метаболичко обољење, које настаје као последица трајно високог нивоа мокраћне киселине у крви (хиперуратемија) и таложења кристала мононатријум-урата у зглобовима и другим деловима организма. Представља једну од најстаријих болести познатих међу људима. Пре 2000 год. су је звали "болест краљева", јер је била раширена међу богатим људима који су претеривали у јелу и пићу. Ова болест се дели у две категорије: примарни и секундарни гихт.

Чешће је присутна код мушкараца него код жена и 85-90% болесника су мушког пола. Најчешће се јавља тек након четврте деценије живота, врло је ретка пре пубертета, а код жена обично почиње после менопаузе. Учесталост гихта у Европи је око 0,3%, али у свету је различита. Код Маора на Новом Зеланду достиже и 10% укупне популације.

Етиологија болести[uredi - уреди]

У великом броју случајева узрок настанка овог метаболичког поремећаја је непознат. Кристали који се гомилају су соли мокраћне киселине, која у организму настаје као крајњи продукт метаболизма пурина. Пурини настају на три начина: из хране, метаболизмом нуклеинских киселина у ћелијама и биолошком синтезом.

Нормална вредност мокраћне киселине у крви је до 57 mg/dl и дневно се у организму створи око 600 mg. Од тога се путем бубрега излучи 450 mg, а остатак разграде бактерије у цревима.

Примарни гихт настаје као последица и повећаног стварања мокраћне киселине (због урођених грешака метаболизма) и смањеног излучивања путем бубрега. Секундарни или стечени гихт настаје услед повећаног стварања мокраћне киселине из нуклеопротеина распаднутих ћелија у случају разних болести (полицитемија, хронична гранулоцитна леукемија, псоријаза и др).

Клиничка слика[uredi - уреди]

мини|250п|десно|Гихт на зглобу ножног палца Гихт почиње нагло, обично у сну, са изузетно јаким болом у зглобу, толико јаким да болеснику и додир покривача побуђује болну сензацију. Најчешће је захваћен само један зглоб, обично зглоб ножног палца, мада изузетно болест може почети и на два или више зглобова. Оболели зглоб даје јасну слику запаљенског артритиса, где доминира оток, затегнута и сјајна кожа јако црвене боје. Понекад се због инфламаторног процеса у зглобу, јавља и повишена телесна температура и дрхтавица. Овај запаљенски процес траје 3-14 дана, а након тога се спонтано смирује. Кулминацију достиже у прва 24 часа.

У току фазе мировања болесник нема никакве зглобне тегобе, али је присутна хиперуратемија. Болест се поново јавља унутар прве године од првог напада и обично захвата исти зглоб као претходни пут. Постоје одређени фактори који убрзавају или подстичу поновно појављивање гихта. То су пре свега гурмански оброци и конзумација алкохола, а нарочито узимање хране богате пуринима (риба, изнутрице). У неким случајевима као провоцирајући фактор могу деловати и хируршка интервенција, узимање неких лекова, нагло мршављење, повреде и сл.

Ако се гихт правилно терапијски не третира, временом прелази у хронични облик који се карактерише појавом поткожних и костних тофуса, као и хроничне уратне артропатије. Тофуси представљају карактеристичну избочину на кожи, насталу улед вишегодишње нелечене болести, а као последица таложења урата у хрскавици, синовијалној течности зглобова, тетивама, шаци, прстима шаке, коленима, па чак и на ушним шкољкама. Око 20% болесника има присустне бубрежне каменчиће. Уратна нефропатија се обично испољава тек након неколико година болести и у почетку је праћена благим симптомима, али касније напредује и доводи до бубрежне инсуфицијенције, која је узрок смрти око 25% болесника са гихтом.

Лабораторијске промене[uredi - уреди]

Најважнија лабораторијска промена је повишен ниво мокраћне киселине у крви. У акутном нападу гихта могу бити позитивни и неспецифични тестови акутног запаљења, као нпр. убрзана седиментација.

Лечење и превенција[uredi - уреди]

Терапијски приступ болести креће се у два правца: лечење артритиса и лечење хиперуратемије. Неопходно је што раније започети третман артритиса, због запаљенског процеса у зглобовима, и у случају правовремене терапије болест се брзо смирује. Медикаментозно се примењују нестереоидни антиинфламаторни реуматици у максималној дози. Свим оболелим од гихта препоручује се правилан хигијенско-дијететски режим, са акцентом на смањење масти, хране богате пурином и алкохола. Такође се саветује што већи унос течности, као превенција настанка бубрежних каменчића. У тежим облицима болести препоручује се укључивање у терапију лекова који коригују метаболички поремећај. Дугорочно узимање ових лекова коригује хиперуратемију, спречава поновни настанак артритиса и стварање хроничних промена. Уколико постоје тофуси, доводе до њиховог растварања и нестанка. Терапија гихта траје читавог живота.

У болници "Џенерал хоспитал" из Масачусетса урађена је студија на 47.150 испитаника, и дошло се до закључка да се редовним узимањем млека и млечних производа може за 50% смањити ризик за појаву гихта. Утврђено је и да свакодневно узимање меса повећава ризик за појаву овог обољења за 21%, а и веће количине морске хране повећавају ризик за 7%. Приликом испитивања утврђено је да поједине врсте поврћа немају никакав утицај на настанак гихта, иако се раније сматрало да имају (карфиол, спанаћ, пасуљ, грашак, боб).

Прогноза[uredi - уреди]

У случају да се болест јави код младих особа прогноза је лошија, јер су поновни напади болести чешћи, вредности уратемије више, чешћи су тофуси и промене на бубрезима, а ако се болест не лечи долази до настанка инвалидитета. Од када се у терапију уводе нови лекови који смањују количину мокраћне киселине у крви, број болесника са хроничним променама је у сталном паду, а такође је у стагнацији и број болесника који умиру због оштећене функције бубрега.

Псеудо-гихт[uredi - уреди]

Наслаге кристала могу да изазову стање познато као псеудо-гихт. Кристали су овде саграђени од калцијум-пирофосфата и болест чешће напада велике зглобове као што су колена, ручни зглоб и зглобове прстију.

Референце[uredi - уреди]

  • С.Стефановић и сарадници: "Специјална клиничка физиологија", Београд-Загреб 1980.
  • сајт www.stetoskop.info


Чланак је великим делом преузет са сајта -{www.stetoskop.info}- уз дозволу коју можете видети овде.



пашња ПАЖЊА!!!

Подаци написани у овом чланку су чисто информативне природе и не морају бити тачни. Зато НЕ ПОКУШАВАЈТЕ да их примените у циљу САМОЛЕЧЕЊА. У том случају обратите се специјалисти или погледајте на неком другом сајту.