Врапча
| Врапча | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Пиротски |
| Општина | Димитровград |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 12 |
| Положај | |
| Координате | 42°53′18″N 22°41′14″E / 42.888333°N 22.687333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 930 m |
  Врапча Врапча (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Координате: 42° 53′ 18" СГШ, 22° 41′ 14" ИГД
Врапча (bug. Врабча) је подељено насеље између Бугарске и Србије. Српски део насеља се налази у општини Димитровград у Пиротском округу. Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Према попису из 2002. у српском делу било је 12 становника (према попису из 1991. био је 31 становника), док у бугарском делу насеља било је 48 становника[1].
Географија[uredi | uredi kod]
Врапча се налази на планини Гребен, на граници између Бугарске и Србије. Мали водопад и одлично место за шетњу се налази са леве стране пута непосредно пре села долазе из Трна.
Историја[uredi | uredi kod]
Према пореским регистрима немуслиманског становништва из периода од 1623. до 1624. године у Османском царству, насеље је означено под именом Варабча и имало је 28 домаћинства.[2] Бугарска Енциклопедија бележи насеље као: "село у Трнској околији; 845 људи; налази се североистоку од Трна. Становништво се бави пољопривредом, сточарства и градитељством. У попису из 1926. године било је 1.029 становника"[3] За време Балканског рата 1912. године две особе из села су укључене као добровољци у Македонско-Одринском волонтерском корпусу.[4] Према Нејском мировном уговору из 1919. године село је постало подељено насеље између Бугарске и Србије.
Демографија српског дела насеља[uredi | uredi kod]
У српском делу насеља Врапча живи 12 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,7 година (47,2 код мушкараца и 72,3 код жена). У насељу има 6 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,00.
Ово насеље је великим делом насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Бугари | 11 | 91,66% | ||
| Хрвати | 1 | 8,33% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 0 | ||
| 75-79 | 0 | 1 | ||
| 70-74 | 2 | 3 | ||
| 65-69 | 0 | 1 | ||
| 60-64 | 0 | 0 | ||
| 55-59 | 1 | 0 | ||
| 50-54 | 1 | 0 | ||
| 45-49 | 0 | 0 | ||
| 40-44 | 0 | 0 | ||
| 35-39 | 0 | 0 | ||
| 30-34 | 0 | 0 | ||
| 25-29 | 2 | 0 | ||
| 20-24 | 1 | 0 | ||
| 15-19 | 0 | 0 | ||
| 10-14 | 0 | 0 | ||
| 5-9 | 0 | 0 | ||
| 0-4 | 0 | 0 | ||
| просек | 47.2 | 72.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 7 | 3 | 4 | - | - | - |
| Женски | 5 | - | 3 | 2 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4 | 3 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | 4 | 3 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | 1 | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | - | - | 1 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Главна Дирекция „Гражданска регистрация и административно обслужване“ - Таблици на населението по постоянен и настоящ адрес
- ↑ Турски извори за българската история, т. VII, София 1986, pp. 295
- ↑ Българска Енциклопедия, автори Н. Г. Данчов, И. Г. Данчов, София 1936, pp. 241
- ↑ „Македоно-одринското опълчение 1912—1913. г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 835.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
