Велико Лаоле

Izvor: Wikipedia
Велико Лаоле

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Петровац на Млави
Становништво
Становништво (2011) 1925
Положај
Координате 44°18′34″N 21°26′03″E / 44.3095, 21.434166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 138 m
Велико Лаоле na karti Србије
Велико Лаоле
Велико Лаоле
Велико Лаоле (Србије)
Остали подаци
Поштански број 12306
Позивни број 012
Регистарска ознака PT


Координате: 44° 18′ 34" СГШ, 21° 26′ 03" ИГД

Велико Лаоле је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 1925 становника (према попису из 1991. било је 2694 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Велико Лаоле коју су чинила насељена места: Бистрица, Буровац, Бусур, Ћовдин, Крвије, Мало Лаоле, Шетоње, Табановац, Велико Лаоле, Везичево и Ждрело. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Петровац на Млави.

Порекло становништва[uredi - уреди]

Оснивачи села су породице Кумријићи славе св. Јован. Стаңковићи славе св. Михољдан. Диздари славе св. Јована и Крстићи славе св. Ђорђа, сви досељени са Косова у првој половини XVIII века.

Према пореклу ондашње становништво Велике Лаоле из 1903. године може се овако распоредити:

  • Тимочко-крајинских досељеника има 7 породице са 138 куће.
  • Шумадијских досељеника има 4 породице са 90 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 4 породице са 71 куће.
  • Из Старе Србије има 2 породице са 30 куће.
  • Из Влашке има 2 породице са 59 куће.
  • Са Хомоља има 1 породица са 18 куће.
  • Из Војводине има 2 породице са 16 куће.
  • Из Бугарске 1 породица са 3 куће.
  • Из Македоније 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1903. године)[1]

Демографија[uredi - уреди]

У насељу Велико Лаоле живи 1567 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 542 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2940 [2]
1953. 3076
1961. 3143
1971. 2951
1981. 2910
1991. 2694 2242
2002. 2520 1925
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1,880 97.66%
Југословени
  
18 0.93%
Роми
  
8 0.41%
Румуни
  
5 0.25%
Хрвати
  
1 0.05%
Словенци
  
1 0.05%
Муслимани
  
1 0.05%
непознато
  
0 0.0%


Референце[uredi - уреди]

  1. Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди]