Брестач

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Брестач

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Сремски
Општина Пећинци
Становништво
Становништво (2011) Decrease 934
Густина становништва 52 ст/km²
Положај
Координате 44°51′24″N 19°54′06″E / 44.856666°N 19.901666°E / 44.856666; 19.901666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 73 m
Површина 20,4 km²
Брестач na mapi Srbije
Брестач
Брестач
Брестач (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 22415
Позивни број 022
Регистарска ознака RU


Координате: 44° 51′ 24" СГШ, 19° 54′ 06" ИГД
Брестач је насељено место у општини Пећинци, у сремском округу у Војводини, Србија. Према попису из 2011. било је 934 становника.

Према предању, Брестач је добио назив по три велика бреста, која су се видела са велике удаљености и служили су као оријентир. Тренутна основна школа у Пећинцима је премештена баш из овог села. У центру села се налази споменик палим борцима у Другом светском рату, а такође се ту налази и бездан из ког је некад текла природно чиста изворска вода, али је извор пресушио. У центру Брестача се такође налази и црква посвећена Св. Архангелу Гаврилу. Подигнута је 1792, након што је порушена претходна, дрвена, саграђена 175о. Место је имало цркву још за време Бранковића, почетком 16. века. Након турске окупације, црква је регистрована у фискалном попису из 1566. Садашњи иконостас дело је дрворезбара Павла Бошњаковића из 1822. Иконе су радили сликар Константин Лекић и златар Димитрије Давидовић, 1834. Стојан Аралица, који је у Брестачу учитељевао од 1904-1909, осликао је патрона цркве, св. Архангела Гаврила, изнад улазних врата цркве са јужне стране. Осим ове цркве, село је имало и капелу посвећену св. Петки. Капела је задужбина мештана Павла Радивојевића. Саграђена је половином 19. века, а порушена 1948, кад су нове власти одлучиле да на њеном месту подигну тзв. Дом културе. (О цркви и капели, допунио Предраг Пузић).

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Брестач живи 821 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,6 година (36,8 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 308 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1200 [1]
1953. 1141
1961. 1109
1971. 1122
1981. 1031
1991. 1031 1031
2002. 1083 1066
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.014 95,12%
Роми
  
23 2,15%
Хрвати
  
11 1,03%
Македонци
  
4 0,37%
Црногорци
  
1 0,09%
Словаци
  
1 0,09%
Муслимани
  
1 0,09%
Југословени
  
1 0,09%
непознато
  
2 0,18%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]