Божевац (Мало Црниће)
- За остале употребе, погледајте Божевац (разврставање).
Божевац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Браничевски |
Општина | Мало Црниће |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1788 |
Положај | |
Координате | 44°32′10″N 21°23′20″E / 44.536166°N 21.389°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 195 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 12313 |
Позивни број | 012 |
Регистарска ознака | PO |
Координате: 44° 32′ 10" СГШ, 21° 23′ 20" ИГД
Божевац је насеље у Србији у општини Мало Црниће у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 1788 становника (према попису из 1991. било је 2480 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Божевац је село недалеко од Пожаревца и реке Млаве. То ратарско насеље на рубу Стишке равнице један је од значајнијих трговачких и занатских центара и раскршћа овог краја почетком 20. века. Први подаци о Божевцу датирају из 16. века тачније из једног Турског тефтера из 1542. године, који је издала Мађарска академија наука и тада броји 9 домова. 1718. године Аустрија окупира ове крајеве и врши попис насеља и становништва који открива ненасељеност овог подручја. У том попису Божевац броји 11 домова. Током 19. века почиње интензивније насељавање места. Попис из 1820. године региструје 113 домова а 1844. нешто више, 185 домаћинстава са 1305 становника. У то време Кучево броји 124 куће а Петровац 152. Поименични попис 13. јула 1863. регистроваће 261 домаћинство. А у том периоду се бележе и први досељеници Новог Божевца који ће бити и родоначелници постојећих рејона у селу. То су били Ћоса, Тулеја, Пантелеја, Голуб, Аврам и Мата. Крајем 19. века је све више трговачких радњи, занатлија, кафана те је настала потреба да се уради урбанистички план центра ради планског формирања чаршије, пијаце, изградње цркве, школе, амбуланте и апотеке. Одлуком Владе Краљевине Србије 1896. године Божевац је проглашен за варошицу са правом на организовањај пијаце и великог сеоског вашара. 1901. године се усваја урбанистички план села. Трогодишња школа почиње са радом 1842. године а први свештени храм датира са почетка 18. века и у функцији је све до краја истог, а 1896. је завршена и освештана садашња црква Св. Апостола Томе. Постојећа зграда школе је отворена 1928. а 1964/65 су јој дорађена бочна крила и добија садашњи изглед. Пре рата 1912. године село има преко 4.000 становника, четворогодишњу школу, пошту, телеграф и лекара. Између два рата Божевац се развија производно и трговински тако да је производња и трговина стоком била у пуној експанзији. Земљорадничка задруга је основана 1924. а Фудбалски клуб 1926. године. После рата све до 1956. године Божевац је општинско место када одлуком Владе Србије општина прелази у Мало Црниће. Асфалтни пут Божевац-Диван је рађен 1975. године. Дом културе је завршен осамдесетих година иако у њему већ 50 година делује културно уметничко друштво „Бранко Радичевић“. У последњих 20 година су урађене велике развојне акције од општег значаја становништва и то комасација земљишта, телефонизација у сопственој режији грађана и изградња путева. Божевац и даље изграђује инфраструктуру за савремен и нормалан живот мештана.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Божевац живи 1479 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (41,9 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.715 | 95,91% | ||
Румуни | 9 | 0,50% | ||
Хрвати | 2 | 0,11% | ||
Црногорци | 1 | 0,05% | ||
Украјинци | 1 | 0,05% | ||
Македонци | 1 | 0,05% | ||
Бугари | 1 | 0,05% | ||
непознато | 53 | 2,96% |
м | ж | |||
? | 7 | 14 | ||
80+ | 23 | 44 | ||
75-79 | 48 | 71 | ||
70-74 | 71 | 109 | ||
65-69 | 50 | 56 | ||
60-64 | 36 | 52 | ||
55-59 | 53 | 46 | ||
50-54 | 56 | 69 | ||
45-49 | 68 | 52 | ||
40-44 | 44 | 43 | ||
35-39 | 50 | 42 | ||
30-34 | 62 | 54 | ||
25-29 | 65 | 55 | ||
20-24 | 50 | 53 | ||
15-19 | 60 | 38 | ||
10-14 | 49 | 48 | ||
5-9 | 45 | 37 | ||
0-4 | 39 | 29 | ||
просек | 41.9 | 47.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 743 | 160 | 489 | 68 | 22 | 4 |
Женски | 798 | 77 | 503 | 177 | 37 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 449 | 371 | - | - | 8 | 1 | 6 | 15 | 4 | 9 |
Женски | 362 | 308 | - | - | 1 | - | - | 22 | 1 | 1 |
Оба | 811 | 679 | - | - | 9 | 1 | 6 | 37 | 5 | 10 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 6 | 5 | 7 | 5 | 3 | - | - | 9 | |
Женски | - | 2 | 3 | 10 | 9 | 1 | - | - | 4 | |
Оба | - | 8 | 8 | 17 | 14 | 4 | - | - | 13 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9