Ариљача

Izvor: Wikipedia
Ариљача

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Општина Косово Поље
Становништво
Положај
Координате 42°35′21″N 21°04′06″E / 42.58916, 21.06830
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Ариљача na karti Србије
Ариљача
Ариљача
Ариљача (Србије)
Остали подаци


Координате: 42° 35′ 21" СГШ, 21° 04′ 06" ИГД

Ариљача је село на Косову и Метохији близу реке Грачанице, недалеко од Приштине.

Географија[uredi - уреди]

Ариљача се налази близу реке Грачанице, недалеко од Приштине. Налази се у равничарском делу, на централном Косову.

Историја[uredi - уреди]

Први очувани помен о Ариљачу датира из 1316. године. Те године српски краљ Стефан Милутин даровао је Ариљачу манастиру Грачаници. У турском попису из 1455. године наводи се да село има преко 180 српских кућа и православног свештеника. У селу је постојала стара црква, обновљена 1938. године. Године 1986. српски и црногорски житељи Ариљаче упутили су петицију и походили скупштину Србије и Југославије због насиља које су над њима вршили тамошњи Албанци, њихови суседи.

До 1988. године припадало је општини Приштина, од 1988. године припало је новоформираној општини Косово Поље.

Од 2010-е године под окупацијом припада новоформираној општини Грачаница.

Порекло становништва по родовима[uredi - уреди]

Подаци из 1932 године)[1]

  • Зверићи (2 k., Св. Јован Милостиви), староседеоци.
  • Савићи (2 k., Св. Јован Крститељ). Пресељени почетком 19. века из Новог Села (на Грачанки).
  • Ракетан (7 k., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице (Дреница) од зулума. Њихови рођаци се задржали у Ариљачи и ту су се „потурчили“.
  • Весићи (2 k., Св. Јован Крститељ). преселили се из Грачанице после Ракетана.
  • Драговци (1 k., Св. Арханђео). Преселили се из Драговца после Весића. Потичу од истоименог рода Драговића у Лапљем Селу.
  • Ћирковићи (1 k., Св. Никола). Живели су у Доњем Добреву, а у Батусе се преселили око 1880 године.
  • Лазићи (3 k., Ђурђевдан). Преселили се после Ћирковића из Врнице, општина Вучитрн, из истоименог рода Дробњака. Даљом старина им је у Старој Херцеговини, од племе Дробњак.
  • Арсићи (1 k., Ђурђиц). Пресељени из истогименог рода у Словињу 1910. Даља старина им је у Прековцу, општина Ново Брдо.
  • Дробњак (2 k., Св. Илија). Пресељени из истоименог рода у Кузмину 1913. Даља старина им је у Дробњаку код Неродимља, одакле су исељени од зулума у Малу Слатину, потом прешли у Кузмину код Вучитрна.
  • Миленковићи (3 k., Св. Јован Крститељ) и Денићи (1 k., Св. Јован Златоусти). Пресељени из Мале Слатине 1916 године.
  • У селу је 1932 године живело и 10 кућа муслиманских Рома.

Извори[uredi - уреди]

Референце[uredi - уреди]

  1. Подаци: "Насеља" књ.39 (др. Атанасије Урошевић: Косово