Đurđin

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Ђурђин)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Ђурђин

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Суботица
Становништво
Становништво (2011) Decrease 1441
Густина становништва 25 ст/km²
Положај
Координате 45°57′07″N 19°29′14″E / 45.952°N 19.487333°E / 45.952; 19.487333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 133 m
Површина 69,2 km²
Ђурђин na mapi Srbije
Ђурђин
Ђурђин
Ђурђин (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 24213
Позивни број 024
Регистарска ознака SU


Координате: 45° 57′ 07" СГШ, 19° 29′ 14" ИГД
Ђурђин (мађ. Györgyén) је насеље у Србији у општини Суботица у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1441 становника. Село има амбуланту и осмогодишњу школу.

Име[uredi | uredi kod]

Према првој верзији, насеље је добило име према једном претку најбројније породице Дулићевих који се звао Ђура и који је био необично високог раста. Друга верзија, која је веродостојнија је да је назив Ђурђин дат према називу цвећа „ђурђин“, које се гајило у сваком дворишту и сваком салашу, а и сада се доста гаји, и то је у ствари једна врста георгине (далије).

Историја[uredi | uredi kod]

Ово насеље је постојало током угарског периода и у време Турака. Помен о њему је из 1492. године. Некад је због мноштва ритова и пошумљености био омиљено ловиште суботичких велепоседника. Краљичина земља и данас је назив једног дела земље у ђурђинској жупи, који потврђује први писани податак о имену целог локалитета, а који је под називом Ђурђин мађарски властодржац Матија Корвин даровао својој мајци краљици Елизабети средином 15. века (1462) Такође, на Павловцу, око шест километара од данашњег насеља, постоје остаци средњовековног самостана у којем је живио и деловао ред Павлина, угашен 1598, кад су се редовници повукли на угарску територију у Острогон (Есзтергом).

У турском периоду становништво су били Срби, који су се 1598. године иселили и село је опустело. После тога оно се помиње као пустара. Прва већа и организованија колонизација буњевачког живља бележи се у 17. веку, тачније 1687. Насељени живаљ убрзо је на квалитетној црници развио своју основну животну делатност, пољопривреду. Године 1904. на Ђурђинским салашима живело је 1.898 становника (Букуров, 1983).

Ђурђин је доскора типично салашарско насеље настало на истоименој пустари, која је припадала Суботици. До краја 19. века ту су биле групе салаша, називане по фамилијама којима су припадали, а протезале су се са обе стране долине Долац, којом отиче једна од десник притока Криваје. Ти положаји су типични за првобитне фарме салаша сточара. Касније, током прве половине 20. века, досељавањем новог становништва или деобом домаћинстава, салаши се шире и по другим деловима пустаре. Средином пустаре је 1908. године трасирана пруга СуботицаЦрвенка, а на њој је, у близини долине Долац, изграђена железничка станица Ђурђин. У то време се одвијао и процес приближавања салаша пољским путевима и раније групе салаша се све више трансформишу у салашарске шорове. Ови шорови су карактеристични по томе, што су салаши нанизани само са једне стране пута, оне окренуте ка Долцу. Најтипичнији пример је шор дуг око 5 км на јужној страни долине. Други вид трансформације је окупљање салаша у групе, као на пример у засеоку Мала Пешта на путу ка Старом Жеднику. Тако је настало и језгро села окупљањем салаша у близини железничке станице.

Данас Ђурђин има пет кратких паралелних и три попречне улице. Центар села није компактан и формиран је у западном делу насеља. У њему су православна црква, управа пољопривредног комбината и већина јавних служби, док је школа на југоисточној периферији. Село је једним споредним путем повезано са магистралним путевима СуботицаСомбор (код Мишићева) и СуботицаНови Сад (код Старог Жедника). Пруга је демонтирана. Гравитациони центар је удаљен 25 км.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Ђурђин живи 1380 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 624 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2738 [1]
1953. 2664
1961. 2992
1971. 2805
1981. 2297
1991. 1911 1891
2002. 1771 1746
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Хрвати
  
677 38,77%
Срби
  
484 27,72%
Буњевци
  
251 14,37%
Мађари
  
124 7,10%
Југословени
  
67 3,83%
Црногорци
  
7 0,40%
Словенци
  
7 0,40%
Украјинци
  
4 0,22%
Македонци
  
4 0,22%
Бугари
  
3 0,17%
Русини
  
2 0,11%
Румуни
  
2 0,11%
Бошњаци
  
2 0,11%
Муслимани
  
1 0,05%
непознато
  
0 0,0%


Литература[uredi | uredi kod]

  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 280—281

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]