Železnice Srbije

Izvor: Wikipedia

Železnice Srbije su javno preduzeće čija je glavna delatnost obavljanje prometa roba i putnika na železničkim prugama u Srbiji. Ukupna dužina pruga u Srbiji je 4.347 km, od čega je elektrificirano 1.387 km (32%).

Železnička mreža u Srbiji se zasniva na širini koloseka od 1.435 mm, a svi ostali sistemi kolosečnih širina su napušteni počevši od 1964. godine kada je donet plan o modernizaciji železnice u SFRJ. Prva deonica koja je elktrificirana je bila od Beograda, preko Šida, do Zagreba, a puštena je u saobraćaj 31. maja 1970. godine.

Istorija[uredi - уреди]

Prema odredbama Berlinskog kongresa i železničke konvencije Ristić-Andraši iz 1878. godine Srbija je bila dužna na u roku od tri godine napravi železnicu. Posle neuspešnog pokušaja vlade Jovana Ristića, naprednjačka vlada Milana Piroćanca sklopila je ugovor o izgradnji i finansiranju železnice sa tada naprednim društvom Generalnom unijom iz Pariza januara 1881. godine.

Ugovor o zajmu bio je na 100 miliona franaka/dinara, sa kursom od 71,4%, kamatnom stopom od 5% i rokom otplate obveznica 50 godina. Kilometar pruge od Beograda do Vranja plaćan je 198 hiljada dinara. Godinu dana kasnije, januara 1882, Generalna unija je bankrotirala, a Srbiji je pretila velika šteta. Ipak, do nje nije došlo, pošto je posao preuzela druga francuska firma, a i stečajna masa bila je znatna. Radovi su nastavljeni po planu. 23. avgusta 1884. godine (4. septembar po gregorijanskom kalendaru) iz Beograda za Niš pošao je prvi voz u Srbiji. Tog dana u Jagodinu je voz iz Beograda stigao u 15č 30 min. Put od Beograda do Jagodine trajao je 4č 41 min.

Redovan saobraćaj je uspostavljen 3. septembra i to se slavi kao Dan železničara (15. septembar po gregorijanskom kalendaru).

Spoljašnje veze[uredi - уреди]