Štelerova morska krava

Izvor: Wikipedia
Štelerova morska krava
Lubanja
Lubanja
Status zaštite

Status zaštite: Izumrli
Sistematika
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Mammalia
Red: Sirenia
Porodica: Dugongidae
Potporodica: Hydrodamalinae
Palmer, 1895
Rod: Hydrodamalis
Retzius, 1794
Vrsta: H. gigas
Dvojno ime
Hydrodamalis gigas
(Zimmermann, 1780)
Područje života

Štelerova morska krava (Hydrodamalis gigas) je izumrla vrsta sisara iz reda morskih krava (Sirenia), a porodice dugonga (Dugongidae). Nekada je bila rasprostranjena širom severnog Pacifika, ali se vremenom održala samo u priobalju nenaseljenih Komandorskih ostrva. Evropljani su je otkrili 1741, za vreme ekspedicije Vitusa Beringa, kada je opisao prirodnjak Georg Šteler. U narednih 27 godina je lovljena do izumiranja.

Opis[uredi - уреди]

Skelet štelerove morske krave u Pariskom muzeju.

Štelerova morska krava je bila mnogo veća od svojih preživelih srodnika, lamantina i dugonga. Dužina joj je iznosila preko 8 metara.[1] Bila je teška do 12 tona. Prema zapisima Štelera, ličila je na veliku foku, ali je imala razvijene prednje noge i rep poput kita. Njena koža je bila crna i debela, a glava mala u odnosu na telo. Hranila se morskim algama u krdima. Bila je potpuno pitoma, spora i verovatno nije mogla da roni.[2]

Izumiranje[uredi - уреди]

Fosilni nalazi potvrđuju da je štelerova morska krava nekad bila rasprostranjena duž čitavog priobalja severnog Pacifika, na jugu do Kalifornije i Japana. Vremenom su je domoroci istrebili iz tih oblasti, tako da se održala samo oko Komandorskih ostrva, koja su bila nenaseljena.[3] U vreme dolaska Beringove ekspedicije 1741. godine, bila je već veoma retka. Veruje se da je tadašnja populacija brojala manje od 1.500 jedinki.[4] Beringova ekspedicija je počela da ih lovi 6 meseci pre odlaska sa ostrva, radi mesa i kože. Po Štelerovim zapisima, meso je bilo ukusno, slično goveđem, dok je koža idealna za obuću, kaiševe i pokrivanje čamaca. Nakon povratka ekspedicije u Rusiju, vest se brzo proširila, tako da narednih godina stiže mnogo brodova radi lova. Morske krave su nemilosrdno izlovljavane pomoću harpuna. Samo jednu od pet životinja bi uspeli da izvuku iz vode, dok bi ostale bežale ranjene i umirale, ostavljajući meso neiskorišćeno. Često su trgovci krznom svraćali na ostrvo da bi se snabdeli mesom morske krave, koje se sporo kvarilo, te je zbog toga bilo idealno za duža putovanja. Istraživač Martin Sauer, zapisao je u svom dnevniku da je poslednja morska krava kod Beringovog ostrva ubijena 1768. godine, tako da je vrsta izumrla 27 godina nakon otkrića.[5]


Reference[uredi - уреди]

  1. Sally M. Walker (1999). Manatees. Lerner Publications. 
  2. Ellis, Richard (2004). No Turning Back: The Life and Death of Animal Species. New York City: Harper Perennial. str. 113. ISBN 0-06-055804-0. 
  3. Anderson, Paul K. (July 1995). "Competition, Predation, and the Evolution and Extinction of Steller’s Sea Cow, Hydrodamalis Gigas". Marine Mammal Science 11 (3): 391–394 (Society for Marine Mammalogy). DOI:10.1111/j.1748-7692.1995.tb00294.x. pristupljeno na 2. 11. 2008.. 
  4. Self-Sullivan, Caryn (25. 2. 2007.). "Evolution of the Sirenia". Sirenian International. http://www.sirenian.org/sirenianevolution.pdf. pristupljeno 19. 4. 2007.. 
  5. Forsten, A. & Youngman, P.M. 1982. Hydrodamalis gigas. Mammalian Species.