Šljivovica (piće)

Izvor: Wikipedia

Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Šljivovica (razvrstavanje).

Šljivovica (ili Šljiva), tip rakije, je jako i bezbojno ili žućkasto alkoholno piće koje se pravi od šljive. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. meka rakija a posle druge destilacije prepečenica. Meka rakija se koristi za kuvanje Šumadijskog čaja a prepečenica kao piće.

Ovo piće je nastalo na prostorima Srbije, a ime je izvedeno iz srpske reči šljiva. Proizvodnja je koncentrisana u Srbiji i Republici Srpskoj.

Šljivovica se takođe proizvodi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Makedoniji, Poljskoj, i Rumuniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Austriji, Nemačkoj, Italiji...

Šljivovica je nacionalno piće Srbije, gde oko 70% prinosa šljive (prosečno 424.300 tona godišnje) odlazi u njenu proizvodnju. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5 procenata, dok kod prepečenice može da varira od 40 do 70 procenata. Šljivovica, kao i neke druge rakije, se često drži u drvenim (hrastovim) buradima radi bolje arome i boje (zlatno braonkasta). Za razliku od vina, rakije ne traže poseban nadzor i što duže stoje tim su bolje. Svaka rakija, pa i ova, je predviđena da se pije iz specijalnih malih čaša (od 0,3 do 0,5 dl) ili specijalnih malih flašica koje se u Srbiji zovu čokanji (ili čokanjčići), a u Vojvodini fićok (fićuci).

Dodavanjem lekovitih trava i drugih plodova dobijaju se rakije pod imenom travarica, klekovača...