Škocjanske jame

Izvor: Wikipedia
Škocjanske jame
Flag of UNESCO.svg Svjetska baštinaUNESCO
SkocjanskeJame.jpg
Škocjanske jame
 Slovenija
Registriran: 1986. (10. zasjedanje)
Vrsta: Prirodno dobro
Mjerilo: vii, viii
Ugroženost: -
Referenca: UNESCO

Škocjanske jame je sistem kraških jama uz tok ponornice - Reke, nekoliko kilometara jugoistočno od Divače, pored slovensko-talijanske granice. Reka koja skuplja vode iz područja eocenskog fliša oko Ilirske Bistrice i sa pobrđa Brkini, ponire na nadmorskoj visini od 327 metara prvo u Mohorčićevu jamu, a zatim se još dva puta pojavljuje u 165 m dubokim vrtačama (Mala i Velika dolina) da bi najzad prešla u podzemni kanjon čije su strane visoke gotovo 100 m. U kanjonu u kojem je provedeno električno osvetljenje izgrađen je i put z posetioce.

Škocjanske jame

U višim etažama jama koje je voda davno napustila nađeni su tragovi paleolitske (Roška špilja nad velikom dolinom) i neolitske (Tominčeva jama nad Velikom dolinom) kulture. Voda iz Škocijanskih jama ponovo izvire na udaljenosti od 39 -{km}-, uz samo more severozpadno od Trsta u izvorima reke Timave.

Već u paleolitu, a delomično u neolitu bile su nastanjene Tominčeva jama i Roška špilja. Vrlo jak je halštatski kulturni sloj u Svetinovoj dvorani (šlem italsko-etrurskog tipa) u Jami nad jezerom, u Tominičevoj jami, gde se prepoznaje prelaz u Latensko doba i gde je nađeno nekoliko skeletnih grobova. Tragova iz rane antike zasad nema, ali ima tragova kasne antike (-{III-IV}- vek) u Tominčevoj jami gde ima i ostatka iz ranog srednjeg veka - manje u Roškoj jami. Halštatsku nastanjenost špilja treba pripisati tome da se stanovništvo koje je živelo u —okolini, pre svega u Škocjanu — sklonilo u njih pred opašnošću koja bi im zapretila. Na strmim stenama kanjona Reke i rasednih dolina dominira halštatska gradina. Na Ponikvama u neposrednoj blizini je latenska nekropola, odakle je postolje spomenika imperatora Avgusta, postavljenog 14 godina pne. (Inscriptiones Italicae, X, 4, 337).

Litertura[uredi - уреди]

  • Enciklopedija Jugoslavije JLZ Zagreb 1971 godine.