Član 48 (Vajmarski ustav)

Član 48 je bio odredba u Ustavu Vajmarske Republike (Nemačka) (1919-1933) koji je dopuštao predsedniku da vlada dekretom bez saglasnosti Rajhstaga (parlamenta). Akti doneseni po ovom članu ustava su nazivani Notverordnung (hitni dekreti). Adolf Hitler je iskoristio član 48 1933. da uspostavi diktaturu, čime je okončana Vajmarska Republika, i započeo period Trećeg rajha.

Poreklo člana 48

Sastavljači ustava su verovatno planirali da se član 48 koristi za „hitne slučajeve“ imajući u vidu građanske nemire koji su uzdrmavali Nemačku 1918. i 1919. Međutim, kako je ekonomska situacija u Nemačkoj počela da se pogoršava nakon izbijanja Velike depresije ranih 1930-ih, vladama je bilo nemoguće da uspostave parlamentarnu većinu za bilo kakvu odluku, bilo da ju je predložila levica, centar ili desnica.

Tokom kasnog proleća 1930, kancelar Hajnrih Brining se našao u situaciji da njegova vlada nije mogla da stekne parlamentarnu većinu za njegov zakon o finansijskim reformama. Brining je tražio od predsednika Paula fon Hindenburga da se pozove na član 48, kako bi usvojio zakon, i time dao vladi ovlašćenje da deluje bez pristanka Rajhstaga. Mada je fon Hindenburg dao ovlašćenje, Rajhstag je odbacio ovaj zakon malom većinom 18. jula 1930. Po članu 48, glas većine u Rajhstagu je poništavao predsednički dekret. Suočen sa slomom parlamentarne vlasti u vremenu kada je ekonomska situacija zahtevala delanje, Brining je tražio od fon Hindenburga da raspusti parlament i da raspiše nove izbore.

Izbori su doveli do većeg udela komunista i nacista u parlamentu, na račun umerenih stranaka srednje klase. Za Brininga je formiranje parlamentarne većine postalo još teže, i njegova vlada je vladala pozivajući se na član 48 između 1930. i 1932. I naredne vlade kancelara Franca fon Papena i Kurta fon Šlajhera tokom burne 1932. su koristile fon Hindenburgove dekrete po članu 48 kada je bilo nemoguće da steknu parlamentarnu većinu, jer su ekstremističke levičarske i desničarske partije sticale moć.

Pozivanje na član 48 od strane uzastopnih vlada je pomoglo da se zapečati sudbina Vajmarske Republike. Iako je Briningovo prvo korišćenje hitnog dekreta možda bilo iz dobrih namera, moć da se vlada dekretom se sve više koristila ne kao odgovor na pojedinačne hitne slučajeve, već kao zamena za parlament. Preterana upotreba vlasti dekreta i činjenica da uzastopni kancelari nisu više bili odgovorni Rajhstagu moguće da su igrale ulogu u gubitku javnog poverenja u ustavnu demokratiju, što je sa svoje strane vodilo uzdizanju ekstremističkih partija.

Nacistička upotreba Člana 48

30. januara 1933, Adolf Hitler je proglašen za kancelara Nemačke. Kako mu je nedostajala većina u parlamentu, Hitler je formirao koalicionu vladu, a nedugo zatim je raspisao izbore za 5. mart. Šest dana pre izbora, 27. februara, požar u Rajhstagu je oštetio zgradu parlamenta u Berlinu. Tvrdeći da je požar bio prvi korak u komunističkoj revoluciji, nacisti su iskoristili požar kao povod da traže od predsednika fon Hindenburga da potpiše Dekret o požaru u Rajhstagu, zvanično Verordnung des Reichspräsidenten zum Schutz von Volk und Staat (Predsednički dekret za zaštitu naroda i države).

Po ovom dekretu, koji je fon Hindenburg izdao po osnovi člana 48, vladi je dato ovlašćenje da uskraćuje ustavna prava, uključujući slobodno izražavanje mišljenja, slobodu štampe, prava na okupljanje, privatnost poštanskih pošiljki, telegrafskih i telefonskih komunikacija. Ustavna ograničenja za pretrage i konfiskaciju imovine su takođe bila suspendovana.

Dekret o požaru u Rajhstagu je bio jedan od prvih koraka koje su nacisti preduzeli kako bi uspostavili jednopartijsku diktaturu u Nemačkoj. Sa nekoliko ključnih pozicija u vladi u svojim rukama, i sa dekretom koji je suspendovao ustavne zaštite građanskih sloboda, nacisti su bili u mogućnosti da koriste policijsku moć kako bi suzbili, zastrašili, i hapsili opoziciju, posebno komuniste. Hitlerovo kršenje ustava po članu 48 je stoga imalo pečat legalnosti.

Iako izbori 5. marta nisu doneli nacistima željenu većinu u parlamentu, oni su 23. marta 1933. uspeli da proguraju donošenje Zakona o posebnim ovlašćenjima potrebnom dvotrećinskom većinom u parlamentu, što je praktično značilo ukinuće autoriteta Rajhstaga i stavljanje istog u ruke kabineta. Dekret o požaru u Rajhstagu je bio baza za kasnije dekrete koji su ukinuli političke partije osim NSDAP-a, i ojačali Hitlerovu diktatorsku moć.

Tekst člana 48

Artikel 48	Član 48
Wenn ein Land die ihm nach der Reichsverfassung oder den Reichsgesetzen obliegenden Pflichten nicht erfüllt, kann der Reichspräsident es dazu mit Hilfe der bewaffneten Macht anhalten.	Ako provincija[1] ne ispunjava obaveze koje joj je postavio ustav Rajha[2] ili zakoni Rajha, predsednik Rajha može da upotrebi oružanu silu kako bi je primorao.
Der Reichspräsident kann, wenn im Deutschen Reiche die öffentliche Sicherheit und Ordnung erheblich gestört oder gefährdet wird, die zur Wiederherstellung der öffentlichen Sicherheit und Ordnung nötigen Maßnahmen treffen, erforderlichenfalls mit Hilfe der bewaffneten Macht einschreiten. Zu diesem Zwecke darf er vorübergehend die in den Artikeln 114, 115, 117, 118, 123, 124 und 153 festgesetzten Grundrechte ganz oder zum Teil außer Kraft setzen.	U slučaju da je javna bezbednost ozbiljno ugrožena ili poremećena, predsednik Rajha može da preduzme neophodne mere kako bi ponovo uspostavio zakon i red, ako je neophodno upotrebom oružane sile. U postizanju ovog cilja, on može da suspenduje građanska prava opisana u članovima 114, 115, 117, 118, 123, 124 i 153, delimično ili u celosti.
Von allen gemäß Abs. 1 oder Abs. 2 dieses Artikels getroffenen Maßnahmen hat der Reichspräsident unverzüglich dem Reichstag Kenntnis zu geben. Die Maßnahmen sind auf Verlangen des Reichstags außer Kraft zu setzen.	Predsednik Rajha mora trenutno da informiše Rajhstag o svim merama preduzetim po pasusima 1 i 2 ovog člana. Mere moraju trenutno biti zaustavljene ukoliko Rajhstag tako zahteva.
Bei Gefahr im Verzuge kann die Landesregierung für ihr Gebiet einstweilige Maßnahmen der in Abs. 2 bezeichneten Art treffen. Die Maßnahmen sind auf Verlangen des Reichspräsidenten oder des Reichstags außer Kraft zu setzen.	Ukoliko je opasnost bliska, provinciona vlada može, na svojoj teritoriji, da implementira korake opisane u pasusu 2. Ovi koraci mogu biti zaustavljeni ako je tako zahtevao predsednik Rajha ili Rajhstag.
Das Nähere bestimmt ein Reichsgesetz.	Dalje detalje će uspostaviti legislacija Rajha.

Napomene

1. ↑  Nemački izraz Land se često prevodi kao „provincija“ ili „država“. Čak i u carsko doba (kao što je to i danas slučaj), Nemačka je bila federacija polu-autonomnih entiteta (Länder). Tokom perioda Vajmarskog ustava, provincije su bile: Preußen (Pruska), Bayern (Bavarska), Sachsen (Saksonija), Württemberg (Virtemberg), Baden (Baden), Hessen-Darmstadt (Hesen-Darmštat), Mecklenburg-Schwerin (Meklenburg-Šverin), Mecklenburg-Strelitz (Meklenburg-Strelic), Oldenburg (Oldenburg), Braunschweig (Braunšvajg), Anhalt (Anhalt), Hamburg (Hamburg), Bremen (Bremen), Lübeck (Libek), Waldeck (Valdek), Schaumburg-Lippe (Šaumburg-Lipe), Lippe-Detmold (Lipe-Detmold), i Thüringen (Tiringen).
2. ↑  Rajh se doslovno prevodi kao „carstvo“. Ovaj termin se održao čak i nakon prestanka postojanja monarhije 1918. Službeni naziv nemačke države je stoga bio Nemački Rajh (Deutsches Reich) tokom Vajmarske Republike, i Treći rajh do kraja Drugog svetskog rata.

Vidi još

• Machtergreifung
• Dekret o požaru u Rajhstagu
• Zakon o posebnim ovlašćenjima

Spoljašnje veze

• Odabrani članovi Vajmarskog ustava Arhivirano 2005-04-07 na Wayback Machine-u