Černobilska katastrofa
Černobilska nesreća - najveća ekološka katastrofa novijeg doba
Tok događaja [uredi - уреди]
Eksplozija se desila na četvrtom reaktoru nuklearne elektrane „Lenjin“, Černobil u 01:23 26. aprila 1986. godine. Nesreća je prouzrokovana loše izvedenim eksperimentom. Tokom eksperimenta pojedini operateri su se suprotstavljali, čak su odbijali da izvrše naređenja. Nažalost eksperiment je sproveden.
Postoje dve zvanične verzije o uzrocima katastrofe. Po prvoj, objavljenoj tokom avgusta 1986. uzrok nesreće je isključivo greška operatera, po drugoj, objavljenoj 1991. uzrok su greške u dizajnu samog reaktora, tačnije u šipkama koje kontrolišu rad reaktora.
Među faktorima koji su doprineli nesreći je i svakako neadekvatno ˇobučeno soblje. Direktor V.P. Brjukanov je pre transfera u Černobilsku nuklearnu elektranu radio u Termo-elektrani na ugalj. Glavni inženjer Fomin je takođe imao iskustva samo na konvencionalnim elektranama. Djatlov, zamenik glavnog inženjera, je imao nešto iskustva sa nuklearnim reaktorima na podmornicama.
Djatlov je posle nesreće isticao da su u upustvima za rukovanje, dizajneri reaktora namerno propustili da napomenu da su reaktori nestabilni na pojedinim opsezima rada. Operateri takođe nisu bili svesni mane ili bolje rečeno osobine kontrolnih šipaka. Naime deo kontrolnih šipaka, koje apsorbuju neutrone i time usporavaju reakciju kad se spuste u reaktor, je bio napravljen od grafita i to deo koji prvi ulazi u reaktor što je dovelo do istiskivanja dela tečnosti koja hladi reaktor. Usled ovakvog dizajna, spuštanje kontrolnih šipaka je dovodilo do kratkog povećanja aktivnosti u reaktoru pre smanjivanja.
Danas u toj regiji živi tek par stotina staraca, koji su usprkos zabrani naselili nekoliko okolnih sela. Nekada moderni grad Pripjat, kojeg javnost mijenja s Černobilom, danas je grad duhova u kojem ne živi nitko, u kojem nema ni psa. Grad je ograđen bodljikavom žicom, radijacija je još uvijek itekako prisutna, a signal za mobitel u to se mjesto ne probija. Ulaz u Pripjat u čijem je predgrađu smješten reaktor strogo je zabranjen, a, osim lopova koji kradu što se ukrasti može, mjesto posjećuju tek turisti pustolovi među kojima je taj grad jedna od poželjnijih destinacija. Među takvim turistima našla se i Filatova Elena Vladimirovna, skeptik prema nuklearnoj energiji, a koja je snimila dobar dio fotografija što vam ih donosimo u nastavku.
Plan i svrha testa [uredi - уреди]
Testom je trebalo da se utvrdi da li turbine mogu pri gašenju, a u slučaju da ne postoji spoljno napajanje električnom energijom, obezbede dovoljno energije da se održi sistem hlađenja reaktora dok se ne uključe dizel agregati. Test je pre toga uspešno izveden, ali rezultati su bili ispod očekivanja, turbine nisu obezbedile dovoljno energije za vodene pumpe sistema za hlađenje niti za ostale sigurnosne uređaje.
Na osnovu rezultata prethodnog testa, napravljena su izvesna poboljšanja koja je trebalo ispitati. Pošto je reaktor četiri trebao privremeno da se isključi radi održavanja, one je izabran za test.
Spoljne veze [uredi - уреди]
Knjiga supervizora testa Дятлов А.С. Чернобыль. Как это было
 Uključite se i pomozite Wikipediji proširujući ovaj članak! |
