Ćele-kula
Ćele-kula je spomenik iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja Turska vlast u Srbiji izgradila od lobanja poginulih srpskih ratnika u bici na Čegru. Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji.[1] Svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju[2] i danas predstavlja muzejski objekat.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Nastanak
Procenjuje se da je u bici na Čegru, koja se odigrala 31. maja 1809, poginulo oko 10.000 turskih ratnika.[1] Kako bi opravdao toliki gubitak niški Huršid paša naredio je da se kože sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pošalju u Carigrad.[1] Zatim je, kako bi zaplašio Srbe, naredio da se u znak opomene na istočnoj strani Niša sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika, „tako da sredina kule bude jednostavna, od kamena i kreča a glave srpskih vojnika da se okrenu u polje i uziđaju spolja“.[3]
Kula je sazidana u periodu od juna do jeseni 1809. godine, na nekadašnjem ulazu u Niš sa carigradske strane, koji se danas nalazi u središtu naselja Trošarina.[2] Sačinjena je od četiri potporna zida (širine oko 4,5 m i debljine 0,5 m) koja su se naslanjala jedan na drugi čineći šuplju, zakrovljenu formu čija je prvobitna visina iznosila 5 metara. U nju su uzidane 952 lobanje poginulih ustanika, poslagane u simetrične redove.[2] Iako su Turci zabranjivali Srbima da odnose lobanje sa njenih zidina, mnoge glave su krišom skidane i sahranjivane u okolnim grobljima.[3]
[uredi - уреди] Pisani dokumenti
Turskih izvora o Ćele-kuli gotovo i da nema, tako da se podaci o njenom izgledu, načinu gradnje i broju lobanja zasnivaju na beleškama putopisaca koji su u XIX veku prolazili kroz Niš.[3] Najraniji opis dao je beogradski licej Isidor Stojanović, a nešto detaljniji opis o ondašnjem stanju Ćele-kule dao je Živan Živanović 1882. godine: „Ja sam brižljivo brojao, i na ostatku od kule samo bilo je sa severne strane 123 glave, a zapadne strane 103, sa istočne 105 i s južne 180 – svega 511 glava. Blagorodna duša meštana nije mogla da gleda ovu strašnu sliku nedela, te su krišom mnoge glave poskidane i s pijetetom položene u groblja.“ U Evropi se za Ćele-kulu prvi put čulo iz spisa francuskog pesnika Alfonsa de Lamartina. U svom prolasku kroz Niš, o Ćele kuli je rekao: "Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu djecu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cijenu platili njihovi očevi."
[uredi - уреди] Ćele-kula danas
Iako je u drugoj polovini XIX veka, jedan od modernizatora turske države Mithat paša doneo odluku da se kula sruši, to nije izvršeno zbog intervencije niških Turaka.[1] Tako je sve do 1892. Ćele-kula bila izložena vremenu, nakon čega je prilozima iz čitave Srbije, prema projektu arhitekte Dimitrija Leka, iznad nje podignuta današnja kapela.[3] Godine 1937, prilikom proslave šezdesetogodišnjice oslobođenja Niša od Turaka, čišćenjem središnjeg dela objekta, pronađeno je više lobanja, koje su ponovo ugrađene u kulu.[3] Danas je preostalo samo 58 lobanja, a jedna od njih je posebno izdvojena na pijedastalu, kao lobanja vođe ustanka Stevana Sinđelića.[2]
[uredi - уреди] U popularnoj kulturi
Omot šestog studijskog albuma grupe Riblja čorba — Istina, koji je dizajnirao Jugoslav Vlahović,[2] predstavlja fotomontažu na kojoj se glave članova grupe nalaze između lobanja na Ćele-kuli.[4]
[uredi - уреди] Galerija slika
-
Izdvojena lobanja za koju se pretpostavlja da pripada Stevanu Sinđeliću.
-
Kapela iznad Ćele-kule.
[uredi - уреди] Vidi još
[uredi - уреди] Reference
- ↑ 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 Ćele-kula. Discover Serbia. Preuzeto na dan 5. januara 2010.
- ↑ 2.0 2.1 2.2 2.3 2.4 OBNOVLJENA KULA NA ČEGRU I ĆELE KULA U NIŠU. Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, Sektor za boračko-invalidsku zaštitu. Preuzeto na dan 5. januara 2010.
- ↑ 3.0 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 Branislav Miltojević (29.05.2009). Kula od lobanja. Večernje novosti. Preuzeto na dan 5. januara 2010.
- ↑ Janjatović, Petar (1998). Ilustrovana YU Rock enciklopedija: 1960—1997, str. 154, Geo poetika. ISBN 86-83053-08-3.
[uredi - уреди] Spoljašnje veze
- „Kula od lobanja“, Branislav Miltojević, Večernje novosti, feljton „ ČEGAR - 200 GODINA“, 25. maj, 2009.
- „Obnovljena Kula na Čegru i Ćele-kula u Nišu“, Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, Sektor za boračko-invalidsku zaštitu.
- Ćele-kula Kompletan vodič kroz Srbiju
- Spomenici kulture u Srbiji
- Ćele-kula za svetsku baštinu („Večernje novosti“, 4. jul 2010)
