Велико Орашје
- За остале употребе, погледајте Орашје (разврставање).
Велико Орашје | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Велика Плана |
Становништво | |
Становништво (2011) | 2299 |
Положај | |
Координате | 44°22′02″N 21°05′10″E / 44.367166°N 21.086°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 85 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 11323 |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | VP |
Координате: 44° 22′ 02" СГШ, 21° 05′ 10" ИГД
Велико Орашје је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 2299 становника (према попису из 1991. било је 2636 становника).
Велико Орашје је у општини Велика Плана. Велико Орашје је старије насеље. Црква је подигнута на темељима неке старе цркве. При откопавању нађени су зидови који су били „моловани“ и на десној страни врата стајао је натпис: Љета од Христа 1175. созда се храм сеи….“ На вратима је стајао натпис: освајати и помаза Храм св. Ар. М епископ Сава“. (Споменик C.K.A.XXXVII, c 167/168.).
Предање вели да су становници данашњих села Ливаде (пожаревачке), В. Орашја, Крњава и Трновче били насељени у близини данашњег Орашја на месту које се сада зове „Селиште“, где је и данас старо гробље.
Како је овде било на удару Турцима, становништво се склонили у заклонитија места: једни пређу преко Мораве и у лугу оснују ново насеље под именом Ливадица, други оснују Орашје, а трећи Крњево и Трновачу. Место, на коме је било првобитно насеље, које се данас зове Селиште, помиње се за време Аустријске Србије (1718-1739. г.) под именом Livada Livat. У години 1732., у списку села смедеревског „диштрикта“, помиње се село ливаде са 30 домова. Ливадица се помиње и много раније. Међу селима, које је кнез Лазар поклонио манастиру Раваници (1381. г.), помиње се и „село Ливадица на Мораве“, а касније (1553. г.) путописац Вранћић помиње „село Ливаду на потоку Јасеници у шуми Ломници“. Предање вели да су први досељеници, који су из Ливадице дошли на данашње место, ту затекли многе велике орахе, по чему су селу, односно данашњој варошици, и дали име. Велико Орашје се помиње у арачким списковима и имало је 1818. г. 50 а 1822. г. 55 кућа. Године 1846. у Орашју је било 87 кућа, а по попису из 1921. г. варошица је имала, заједно са Крушевом, 489 кућа са 2400 становника.
Данашње Орашје су населиле најпре ове породице: Стараца-Николићи, Јовановићи, Стојадиновићи, Живановић и Гајићи. Све су ове породице велике и са бројем кућа и поред ових имају и друга презимена. Велике и разгранате и породице Бивољара, Лекића, Бојковића, Крајинаца, Лаолаца и Кашајића. Варошица има школу и цркву која су сазидана 1890. године.. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
У Великом Орашју се одржава културно-забавна манифестација „Орашко прело“ уоквиру које се организује такмичење у спремању сарме.[3]
У насељу Велико Орашје живи 1841 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 741 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.271 | 98,78% | ||
Роми | 8 | 0,34% | ||
Муслимани | 4 | 0,17% | ||
Црногорци | 3 | 0,13% | ||
Македонци | 3 | 0,13% | ||
Руси | 1 | 0,04% | ||
Југословени | 1 | 0,04% | ||
непознато | 4 | 0,17% |
м | ж | |||
? | 3 | 8 | ||
80+ | 13 | 39 | ||
75-79 | 33 | 57 | ||
70-74 | 62 | 85 | ||
65-69 | 92 | 81 | ||
60-64 | 65 | 77 | ||
55-59 | 52 | 60 | ||
50-54 | 84 | 81 | ||
45-49 | 97 | 99 | ||
40-44 | 83 | 85 | ||
35-39 | 73 | 64 | ||
30-34 | 74 | 72 | ||
25-29 | 57 | 71 | ||
20-24 | 70 | 57 | ||
15-19 | 71 | 67 | ||
10-14 | 82 | 73 | ||
5-9 | 60 | 54 | ||
0-4 | 55 | 43 | ||
просек | 40.2 | 43.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 929 | 236 | 595 | 54 | 40 | 4 |
Женски | 1003 | 149 | 602 | 221 | 30 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 506 | 103 | - | 4 | 150 | 14 | 70 | 63 | 16 | 55 |
Женски | 252 | 58 | - | - | 65 | 6 | 6 | 40 | 10 | 17 |
Оба | 758 | 161 | - | 4 | 215 | 20 | 76 | 103 | 26 | 72 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 2 | 11 | 3 | 7 | 4 | - | - | 2 | |
Женски | 1 | 2 | 8 | 11 | 26 | 2 | - | - | - | |
Оба | 3 | 4 | 19 | 14 | 33 | 6 | - | - | 2 |
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице В. Орашја Бр. 384./928.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ↑ Велико Орашје: Такмичење у спремању сарме („Вечерње новости“, 3. август 2013)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло становника
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.